Selo se nalazi na tromeđi Lebana, Bojnika i Leskovca.
U selu Sekicol, koje se nalazi na jugu Srbije, na tromeđi Lebana, Bojnika i Leskovcadečiji plač se nije čuo više od 20 godina. U njemu živi oko deset ostarelih meštana bez asfaltiranog puta, vodovoda i kanalizacije.
Međutim, to malo i pusto selo, koje odiše netaknutom prirodom obasjanom mirom, zvukovima ptica, ponajviše malih slavuja, već godinama unazad puni se samo u jednom danu. Taj dan je Prvi maj. Taj dan rezervisan je za okupljanje porodice i prijatelja u starinskim kućama, posebno mladih, onih sa gradskih asfalta.
Stara kuća od drveta i blata, čiji zidovi, kad bi mogli, pričali bi o prohujalim vremenima, o porodičnim slavama, o rađanju, o ognjištu koga više nema, o svadbama, o ljubavi, privukla je pažnju. Ta kuća i sveže pokošeno dvorište tog dana postanu i mesto podsećanja na prošlost, sećanja na bake i deke koji su nekada tu živeli.
Inače, u Srbiji postoji veliki broj sela koja su opustela. Priča o selu Sekicol samo je jedna od mnogih.
(MONDO/jugmedia.rs)
