Vozači Hitne pomoći će zauvek pamtiti 3. i 4 maj i potresne scene koje je zatekao nakon masovnih pucnjava u Beogradu i okolini Mladenovca, u Duboni i Malom Orašju.
Masakr na Vračaru u kojem je dečak ubio devetoro svojih školskih drugara i čuvara škole, a sedmoro ranio, i užas koji se dogodio u Mladenovcu, zavio je Srbiju u crno. Cela zemlja, ali i region ostao je šoku, niko nije ostao ravnodušan na ovu nezapamćenu tragediju. Sandro Poleksić, vozač u Hitnoj pomoći se za više od 10 godina rada, susreo sa mnogim situacijama, ali će zauvek pamtiti 3. i 4 maj i potresne scene koje je zatekao nakon masovnih pucnjava u Beogradu i okolini Mladenovca, u Duboni i Malom Orašju.
Nije njihov posao samo da voze i uključuju svetlosne i zvučne signale, koriste aparate za kiseonik i pomažu ekipi u saniranju povreda. Baš zato ne može svako da bude vozač Hitne pomoći.
"Najteže što se desilo je tragedija u OŠ 'Vladislav Ribnikar'. Kolega i ja smo bili blizu, pa smo otišli da pomognemo. Ja mislim da su svima najteže takve situacije sa mladim osobama", navodi Poleksić, i dodaje da te prizore nikada neće moći da zaboravi. Njegov kolega, Darko Mihajlović kaže da je ista smena koja je radila 3. maja trebalo da radi i četvrtog maja - noćnu smenu.
"Ista ta smena je poslata u Dubonu i Malo Orašje, mi smo od sedam ekipa morali tri da zamenimo za tu noć. Nisu mogli da izdrže da rade i sledeću noć, neki su tražili slobodan dan, neki su i bolovanje otvorili", objašnjava Mihajlović.
Lekarsku ekipu u sanitetu čine vozač, lekar i tehničar. Ako na prednjem sedištu vidite samo vozača, to znači da je pacijent ugrožen i da je drugi deo ekipe sa njim. Uz uključenu rotaciju situacija je još ozbiljnija.
"Imamo stručno metodološki centar u kojem naši lekari i tehničari obučavaju nas vozače zajedno sa lekarom i tehničarem koji je na terenu. To se radi redovno i to su treninzi koji se održavaju jednom ili dva puta mesečno", objašnjava Darko Mihajlović, vozač u Hitnoj pomoći.
"Stresan jeste, ali to nam je posao, radimo sa ljudima koji su obučeni i koji su tu duži niz godina, šta ćemo snalazimo se", navodi Sandro Poleksić, vozač u Hitnoj pomoći objašnjavajući da najviše poziva imaju vikendom. Iako, kako kažu, dobijaju i lažne pozive, na svaki sa javnog mesta se odazovu. Njihovo je da svima pomognu. Ne žale se na uslove rada iako bi mogli da budu bolji, i pravni i finansijski i tehnički, s obzirom na odgovornost koju imaju. Svakog trenutka na ulicama Beograda je više od 60 ekipa Hitne pomoći.
(MONDO/RTS)
