ODRŽAN REGIONALNI STRUČNI SIMPOZIJUM: Investiranje u energetsku efikasnost vodi ka uštedama

U Beogradu više od 40 stručnjaka učestvovalo na regionalnom stručnom simpozijumu, na kom je istaknuta potreba za ubrzanjem primene mera za povećanje energetske efikasnosti u zgradama, jer one doprinose smanjenju troškova snabdevanja energijom, ali i zaštiti životne sredine i zdravlja građana

On je istakao da UNDP pruža podršku Srbiji da renovira jedan odsto javnih zgrada na godišnjem nivou:

- Preko 56 zgrada smo do sada renovirali, a naša studija ukazuje na to da ako se one renoviraju u skladu s tim, Vlada će uštedeti 30 procenata troškova za energiju i emitovaće se 700 tona ugljen-dioksida manje.

Plamena Halačeva, zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji, istakla je da je ruska invazija na Ukrajinu poremetila globalno tržište energetike, što je dovelo do nezapamćene krize.

- Važno je da se ovom energetskom krizom pozabavimo zajedno s našim partnerima na Zapadnom Balkanu, nudeći rešenja slična onima koja se primenjuju u EU. Tokom prošle godine EU je regionu dodelila jednu milijardu evra podrške za energetiku, koja je podeljena na dva dela: 500 miliona evra za direktnu budžetsku podršku namenjenu ugroženim domaćinstvima i preduzećima, dok je druga polovina namenjena investicijama u obnovljive izvore energije, interkonekcije i energetsku efikasnost.

Goran Vesić, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Vlade Srbije, podsetio je da je prošlo 12 godina otkako je Srbija donela pravni okvir za regulisanje energetske efikasnosti, ali, kako je ocenio, nije mnogo urađeno po pitanju energetske efikasnosti. Međutim, to se sada menja:

- Ono što je važno jeste da nećete moći da kupite ili prodate stan bez energetskog pasoša. To će u narednih 10 godina važiti za svaku stambenu jedinicu u Srbiji. Mislimo da je fer da kada neko kupuje stan, naprosto zna i kakva su energetska svojstva tog stana. Takođe, zgrade koje imaju preko 10.000 kvadrata će se ubuduće graditi u skladu sa sertifikatima zelene gradnje, što će povoljno uticati na energetsku efikasnost, kao i na zaštitu životne sredine.

Obnova stambenih zgrada

Dušan Radonjić, v. d. pomoćnika ministra u Sektoru za stambenu i arhitektonsku politiku, komunalne delatnosti i energetsku efikasnost Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, istakao je da je nedavno u tom resoru napravljena strategija za podsticaj nacionalnog fonda zgrada koja predviđa četiri programa - porodične zgrade, kuće, komercijalne i javne zgrade:

- Cilj je da se napravi dobra klima za privatni sektor kako bi on prepoznao svoj interes u tome. Radiće se takođe na jačanju pravne regulative. Zakon o komunalnim delatnostima je završen i verovatno će na jesen ići u Skupštinu.

Biljana Šćepanović, ministarka nauke i tehnološkog razvoja Vlade Crne Gore, navela je da su zgrade veliki potrošači i da emituju veliku količinu štetnih gasova stvarajući efekat staklene bašte.

- Crna Gora je shvatila da je povećanje energetske efikasnosti ključno u modernizaciji industrije sa ciljem odražavanja ekonomije otvaranja novih radnih mesta. Naši zajednički napori su prepoznati od strane naših evropskih partnera, koji su nam pružili podršku u cilju zajedničkog prevazilaženja energetske krize.

Jon Muntean, direktor Agencije za energetsku efikasnost Moldavije, istakao je da je skorašnja kriza imala veliki uticaj na energetiku, te da je preko 300 procenata povećana cena gasa.

- Potrebno nam je 22 milijarde evra kako bismo renovirali zgrade, što je veoma velika suma. Kako bismo imali energetski efikasne zgrade, imamo nacrt programa za renoviranje zgrada koje su u vlasništvu vlade i, naravno, to sada usklađujemo sa direktivama EU i kako da povećamo efikasnost sa jednog na tri procenta.

Jasmina Katica, šef Odseka za energetsku efikasnost u zgradarstvu Ministarstva prostornog uređenja Federacije BiH, uporedila je energetsku efikasnost s gorivom čiji je potencijal nedovoljno iskorišćen:

- Kada je reč o stambenim zgradama, obnoviće se 1,5 odsto stambenih zgrada, pri čemu smo prednost dali više stambenim zgradama kako bismo po obnovljenom objektu imali više korisnika i kako bi se širila svest o značaju ovog dokumenta. Ovaj scenario bi trebalo da rezultira sa 23,4 miliona metara kvadratnih korisne površine.

Oleg Dzubinski, regionalni savetnik Odeljenja za održivu energiju Ekonomske komisije UN za Evropu, istakao je da energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije idu ruku podruku:

- Kod energetske efikasnosti vi investirate novac, ali ne dobijate nazad novac, već uštedu. Zato su neophodni investitori. Sama domaćinstva moraju da kažu: „U redu, uštedeću, ali prvo moram da investiram.“ Važno je na nivou same vlade da se dobro porazmisli na koji način se vrši investiranje. Naš cilj je da dođemo do zgrada koje će biti efikasne na nivou svakodnevice, a to je jako teško. Ako se ne promeni ponašanje korisnika, onda investirate u nešto što se neće desiti.

Nulta energija

Elvis Hadžikadić, generalni direktor Plus Minus Engineering & Consulting BiH, kaže da su zgrade skoro nulte potrošnje postale obavezne od 2010:

- Svi novi javni objekti od 2029. godine moraju biti zgrade nulte potrošnje. Ti objekti treba da budu priključeni na obnovljive izvore grejanja i hlađenja. Rekao bih da se zemlje Balkana muče na onom prvom koraku. Još uvek imamo puno objekata koji čak nemaju ni termoizolaciju na zidovima.

Paula Rej Garsija, zamenica šefa odeljenja Generalnog direktorata za energetiku Evropske komisije, istakla je da je kod poboljšavanja performansi zgrada važno da one imaju vrlo visoku energetsku performansu i niske energetske potrebe za grejanjem, hlađenjem i ventilacijom, ali isto tako niske energetske potrebe i da koriste obnovljive izvore energije:

- Zahvaljujući ovom konceptu zgrade u EU troše polovinu onoga što su nekada trošile.

Borko Raičević, viši stručnjak za energetsku efikasnost Energetske zajednice, kaže da u zemljama Zapadnog Balkana pokušavaju da sprovedu direktivu za minimalni energetski učinak zgrada:

- Kroz regionalnu saradnju i regionalnu grupu za energetsku efikasnost pokušali smo da razgovaramo o renoviranju zgrada i to je jedna od najsloženijih direktiva za energetsku efikasnost zgrada jer se ona tiče i zakona o nekretninama.
Održiva budućnost

Laureta Dibra, menadžerka projekta NAP, UNDP Albanija, navela je da se povećava verovatnoća da Albanija ostvari standard nulte potrošnje energije:

- U Albaniji smo shodno propisima EU od 2015. krenuli sa usvajanjem zakona o energetskoj efikasnosti. Imamo metodologiju za proračun optimalnog broja troškova za najmanju energetsku efikasnost, kao i metodologiju za proračun minimalnih energretskih kriterijuma i to je na kraju zaokružano softverom i dobijanjem pasoša za zgrade.

Ivan Mrvaljević, direktor Direkcije za razvoj i investicije EPCG Crne Gore, ukazao je da zemlje u regionu moraju da sprovedu dekarbonizaciju:

- Građani žele da budu deo tranzicije i deo rešenja. Pokrenuli smo projekat snabdevanja građana solarnim panelima i stiglo je 14.000 prijava. Što se tiče zgrada s nultom energijom, spremni smo da budemo partner svakome zato što verujemo da u toj saradnji svi pobeđuju.

Uloga digitalizacije

Dr Romanas Savickas, viši savetnik, UNEP Kopenhagen klimatski centar, smatra da nulta potrošnja energije treba da bude primenjena u svim ciklusima, bilo da se gradi nova zgrada ili se renoviraju već postojeće:

- Kada sam procenjivao potrošnju, shvatio sam da zgrade od žute cigle, iste vrsta projektovanja, imaju različitu potrošnju. Kod poslovnih zgrada može biti razlika do 60 procenata. Mi imamo zgrade koje su kao kosmički brodovi, ali ne znamo kako njima da upravljamo. Uspostavili smo jednu naučnu metodologiju i sve zgrade sam klasifikovao od 1 do 15, najbolje i najgore. Podigli smo to na platformu na kojoj se zgrade pokazuju bojama i brojevima, na osnovu čega možete videti kolika je energetska efikasnost zgrada.

Borko Vulikić, menadžer projekta UNDP Crne Gore, naveo je da u Crnoj Gori digitalne tehnologije postaju svakim danom sve važnije:

- Uprkos tome što smo kasno startovali, Crna Gora već ima neke projekte koje može da pokaže i koji će predstavljati dobar temelj za nadogradnju, kao što je, recimo, projekat pametnih brojila. Taj projekat je otvorio vrata za više njih koji su u toku.

Maja Matejici, konsultantkinja i magistar mašinstva, istakla je da nam manjkaju podaci o energetskoj efikasnosti u javnom sektoru:

- U Srbiji većina ljudi misli da kada pogleda energetski pasoš jedne zgrade, ako ga ta zgrada kojim slučajem ima, da je to pokazatelj koliko ta zgrada troši. Malo ko zna da je metodologija proračuna energetskih performansi u Srbiji neusklađena sa evropskom metodologijom, a trebalo je da to bude urađeno još pre 15 godina.

Aleksandar Dedinec, naučni saradnik Makedonske akademije nauka i umetnosti, kaže da se ulažu veliki napori da se smanji potrošnja i ostvare ciljevi za 2030. da zgrade budu ugljenik-neutralne.

- Digitalizacija igra ključnu ulogu u energetskoj efikasnosti u raznim sektorima. Postoji šest oblasti digitalizacije na koje bih ukazao: uvidi vođeni podacima, pametna optimizacija mreže, mapiranje energetskog sistema, internet stvari, energetsko modelovanje i simulacija i energetsko projektovanje i planiranje. Vrlo je teško da se ljudima objasni značaj energetske efikasnosti i da oni moraju da promene svoje navike.