ENERGETSKA EFIKASNOST ZGRADA U REGIONU BALKANA: Rad na energetskoj efikasnosti je nužan proces

U Beo­gra­du Vi­še od 40 stru­č­nja­ka uče­stvo­va­lo na re­gio­nal­nom stru­č­nom si­m­po­zi­ju­mu, gde je ista­k­nu­ta po­tre­ba ubr­za­nja pri­me­ne me­ra za po­ve­ća­nje ene­r­ge­t­ske efi­ka­snos­ti u zgra­da­ma, jer one do­pri­no­se sma­nje­nju tro­ško­va sna­b­de­va­nja ene­r­gi­jom, ali i za­šti­ti ži­vo­t­ne sre­di­ne i zdra­vlja građana

- Zgradarstvo u Nemačkoj ima 34 odsto finalne potrošnje, što znači da mora da igra ključnu ulogu u tranziciji i smanjenju potrošnje. Moramo da se postaramo da sve to bude održivo. Već su preduzete mnoge mere: poreske olakšice, subvencije za povećanje investicija i za rekonstrukcije.

Monika Podsklanova Šuhajdova, otpravnica poslova Ambasade Republike Slovačke u Republici Srbiji, smatra da je nužno da prioritizujemo energetsku efikasnost i zgrade kao najveće potrošače električne energije i generatore efekta staklene bašte:

- Već je nekoliko studija urađeno na temu renoviranja zgrada i obnovljivih izvora energije. Zgrade mogu da steknu energetske sertifikate i da se renoviraju u skladu sa standardima energetske efikasnosti.

Tecuja Cubota, otpravnik poslova Ambasade Japana u Srbiji, naveo je da je Japan pokušao da unapredi energetsku efikasnost i da je vlada odobrila mere za zelenu tranziciju.

- Japan ne promoviše samo sopstvenu zelenu tranziciju, već pruža podršku zemljama koje ulažu napore na tom polju. Konkretno, Japan je izdvojio sredstva za UNDP inicijativu Climate Promise, koja je suština ovog simpozijuma. Pored toga pružamo podršku za adaptaciju na klimatske promene. Jedan od takvih projekata jeste postavljanje solarnih panela na tri zgrade u Nišu. Uspeh povećanja energetske efikasnosti u najtešnjoj je vezi sa svešću građana o ovom problemu.

Gde su barijere

Bojan Bogdanović, principal za energetsku efikasnost i zelene zgrade Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), rekao je da u okviru stambenog sektora postoje različite barijere koje se razlikuju od stambenog objekta do stambenog objekta.

- Ako pogledamo te barijere, renoviranje javnih i komercijalnih zgrada je tehnološki i finansijski veoma zahtevan zadatak. Stambeni sektor tehnički nije toliki izazovan za renoviranje, ali organizaciono i finansijski jeste. Izazov je to što je renoviranje dugotrajno i pojedini sistemi koji će pomoći javnom sektoru skraćuju periode renoviranja na prihvatljivi nivo. Pod novonastalim okolnostima svi smo pozitivnije nastrojeni prema energetskoj efikasnosti.

Dr Karel Kronenberg, viši tehnički savetnik za klimatske promene Razvojne banke Saveta Evrope, smatra da se ograničeni budžeti vlada ključna prepreka:

- Moramo se starati da su finansije takve da budžet neće da se takmiči s drugim budžetima. Ishodi treba da pomognu u svim aspektima. Teže je da se targetiraju vlasnici koji su ili samohrani roditelji, ili nemaju prihode. To je jedna od barijera koje sam hteo ovde da istaknem. To je jedan od problema koji odlaže proces rada na energetskoj efikasnosti.

Alesandro Bragonzi, šef regionalnog predstavništva za Zapadni Balkan, EIB Global, istakao je da na osnovu statistike Srbija od 2019. ima potrošnju toplotne energije za 37 odsto veću od evropskog proseka:

- To je potrebno smanjiti, kao i smanjiti račune za struju za porodice. To ne može da bude izolovana investicija, već su potrebni veliki programi za vlasnike i za lokalne samouprave. Ono što je veoma važno za vlasnike jeste ESKO program, a to su ugovori koji garantuju uštede. Jako je važno objasniti kako ti ugovori funkcionišu. Garancije uštede su nešto što je preduslov za učešće privatnog sektora u sanaciji.

Ridiger Hartman, direktor kancelarije KfW u Beogradu, naveo je da je potrebno postaviti regulatorni okvir:

- Barijere su često finansijska sredstva i zato su potrebne subvencije poput soft zajmova. Treba imati i određene limite. Konfuzan regulatorni i subvencioni okvir je jedna od ključnih barijera.

Siniša Rodić, programski menadžer za ublažavanje klimatskih promena, UNDP Bosna i Hercegovina, istakao je da je problem javne svesti veliki:

- Neophodno je uvesti kontinuiranu kampanju za podizanje svesti kako bi se podsticala dobra praksa među građanima i postigao maksimalan učinak s fondovima koji su na raspolaganju.

Peter Ditrih, zamenik predsednika Upravnog odbora Slovak Investment Holdinga, rekao je da bi on, kada je reč o barijerama, istakao svest o tehnološkom razvoju i saglasio se da nivo svesti građana nije na dovoljnom nivou:

- Ne samo među građanima već i na visokom nivou. Građani ne mogu da imaju holistički pristup i da uvide kako različite mere pozitivno utiču na određene procese. Takođe, mora da se radi na izgradnji tehnoloških kapaciteta u našim zemljama i da se obezbedi neka vrsta javne podrške da se to znanje razmenjuje među građanima i u javnoj sferi.

Energetski menadžment

Dragan Urošević, menadžer projekta „Energetski portfolio“, UNDP Srbija, naveo je da su nam potrebni ljudi i alati pomoću kojih možemo da kvalitetno analiziramo podatke:

- Jako je važno da se raspoloživi podaci selektuju, jer postoje podaci koji su više, ali i oni koji su manje kvalitetni. Ako pričamo o alatima koji su nam neophodni za energetski menadžment, to su svakako informacioni sistemi. S obzirom na situaciju koju imamo u Srbiji, rezultati su relativno dobri.

Irina Apostol, stručnjakinja za EMIS razvoj, Green City Lab Moldavija, podsetila je da je sistem za upravljanje energijom, odnosno EMIS, najpre izrađen u Hrvatskoj, a onda je prenet u Moldaviju:

- Odnosi se na instaliranje više od 80 pametnih brojila u javnim zgradama u opštinama. Obuhvaćene su bolnice, škole, obdaništa. Počeli smo na osnovu toga da analiziramo našu potrošnju struje i vode. Kada je EMIS došao u institucije Green City Laba, počeli smo da sarađujemo s kolegama iz Srbije i Hrvatske.
Održiva budućnost

Goran Čačić, stručnjak za održivu energiju, ENEFFI - Engineering Efficiency ltd. & Zelena energetska zadruga, Hrvatska, istakao je da je UNPD počeo sa projektom u Hrvatskoj 2006. godine, a inicijalni cilj je bio da se uklone barijere za energetsku efikasnost koje se odnose na javne zgrade:

- Kreirali smo sistem koji može da zadovolji sve naše potrebe sa osnovnom svrhom da se dobiju precizne informacije o energetskoj potrošnji kako bismo unapredili energetsku efikasnost, što ne znači nužno da će se time uštedeti energija.

Ines Žakob, pomoćnica programskog službenika za tehnologiju i infrastrukturu, smatra da je jedan od prvih koraka da imamo standardizovane parametre da bismo se postarali da podaci budu dosledni i međusobno uporedivi:

- Ne smemo zaboraviti ključnu ulogu agencija za energetsku efikasnost. One imaju ključnu ulogu u jačanju inovacija. Već imamo jako dobre agencije u regionu, kao u Moldaviji, ali pomenula bih i primer Danske. Oni su imali ključnu ulogu u intervencijama u okviru kreiranja šeme za povećanje energetske efikasnosti.

Promena navika građana

Milica Knežević, stručnjakinja za energetiku iz Crne Gore, ponovila je da su investicije jako važne kada je reč o javnim zgradama, jer se time menja okruženje u kojem živimo i radimo:

- Postoje razni alati za motivisanje korisnika da na efikasniji način koriste energiju. To su suštinski ekonomske investicije u regulatornom okviru tarife. Možemo, takođe, uvesti neke regulatorne mere u smislu da se definišu minimalni standardi energetske efikasnosti koje mi treba da ispoštujemo ili pružanje informacija o energetskoj efikasnosti. To bi trebalo da da vetar u leđa korisnicima da pokušaju da se adaptiraju. Korišćenje električne energije je navika. Zbog toga je potrebno angažovati i stručnjake za ljudsko ponašanje. Potrebna je sistematična razmena informacija.

Ivo Čolović, programski direktor CeSID, rekla je da moramo sačekati da građani bolje uvide korist od energetske efikasnosti:

- Dobro je da ljudi počinju da uviđaju važnost energetske efikasnosti, ali često ne mogu da vide svoju ulogu, tj. kako bi oni mogli tome da doprinesu. Oni razumeju problem životne sredine, ali istovremeno nisu spremni da načine neki pomak kako bi se stvari poboljšale. Zato treba dosta da radi na svesti građana.

Aleksandra Dimova Mančevska, menadžerka projekta, UNDP Severna Makedonija, istakla je da, kada se uvode neke mere energetske efikasnosti, onda isto tako treba da budu saopštene sve informacije vezane za to, kao i da se podigne svest građana:

- U Velikoj Britaniji ministarstvo je uvelo subvencije za vlasnike domova koji su dobijali ponude da izoluju svoja potkrovlja zajedno s ponudom čišćenja kuće. Samo što su videli ponudu za čišćenje, potražnja je drastično skočila.

Hamdija Mujezin, menadžer projekta, UNDP BiH, precizirao je da postoje tri vrste pokretača razvoja tržišta, pa tako i tržišta energetske efikasnosti:

- Jedno su javne politike, drugo je ponuda, a treće je potražnja. Što se tiče Zapadnog Balkana, definitivno možemo reći da smo prvo dobili javne politike. Ako biste pre 10 godina govorili sa institucijama, ne samo s građanima, da se ugase termoelektrane na ugalj, svi bi negodovali. Sada se mentalitet promenio zato što smo svi shvatili da moramo da radimo na zaštiti životne sredine. Ranije termoizolacija nije nešto što je bilo neophodno, a sada je to uobičajeno. Sada kada gradite zgradu, već u projektu stoji da ima termoizolaciju. Neke novine su dobre, neke ne. Kada govorimo o tome kako da se utiče na ponašanje, mislim da je važno da na to obratimo mnogo više pažnje nego što to radimo danas.