Građani Srbije najviše letuju u Grčkoj, a u njoj ne važi zdravstveno osiguranje koje se odnosi na zube i hronične bolesti.
Osiguranje pred putovanje u inostranstvo je dokument koji se mora imati, a u kakvom stanju su vam zubi i da li imate hronične bolesti, morate navesti kada u filijalu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje odete po potvrdu koja vam obezbeđuje lečenje van Srbije, tačnije za vreme privatnog boravka u inostranstvu. Ovaj dokument odnosi se na 21. zemlju sveta, među kojima, nažalost, nema one u kojoj građani Srbije najčešće letuju, Grčkoj. Međutim, ovo osiguranje odnosi se samo na pružanje hitne medicinske pomoći i u slučaju potrebe otklanjanja neposredne opasnosti po život i zdravlje. Iz tog razloga, u turističkim agencijama navode da je praktičnije uplatiti privatno osiguranje koje pokriva daleko više boljki i zdravstvenih problema.
"Osiguranici RFZO na privatnom putovanju u inostranstvo imaju zdravstvenu zaštitu o trošku fonda kada su hitne medicinske situacije u pitanju. To podrazumeva da fond ima zaključene bilaterlane sporazume sa 21. zemljom, to su uglavnom zemlje iz regiona – Severna Makedonija, Hrvatska, BiH, ali i Nemačka, Austrija i na osnovu toga imaju pravo na zdravstvenu zaštitu“, kaže Aleksandra Beslać, direktorka službe informisanja RFZO-a.
Kako dobiti potvrdu RFZO pre polaska na put?
Potrebno je da osiguranik sa zdravstvenom knjižicom prvo ode kod izabranog lekara u dom zdravlja, koji na osnovu uvida u zdravstveni karton proverava da li je osiguranik u poslednjih 12 meseci imao neko hronično ili akutno oboljenje, pa na osnovu toga izdaje potvrdu. Osim ličnih podataka, osiguranik je u obavezi da u upitniku za dobijanje potvrde, navede i u kakvom stanju su mu zubi. Sa tom potvrdom i zdravstvenom karticom potrebno je da osiguranik ode u filijalu koja je izdala karticu, gde dobija besplatni dvojezični obrazac neophodan za putovanje u inostranstvo.
“Kada govorimo o državama gde fond nema potpisane bilateralne sporazume, obrazac je drugačiji, ali je procedura ista. U slučaju nastanka medicinskog troška u tim zemljama osiguranik snosi troškove sam, ali po povratku ima pravo na refundaciju nastalih troškova. Što znači da mora da podnese dokumentaciju, obrazac, medicinski nalaz i novonastale račune o medicinskom trošku“, objašnjava Beslać.
Zakonski rok za refundaciju je do 60 dana, uz priloženu potpunu dokumentaciju. Iako srpski turisti svake godine najčešće letuju u Grčkoj, sa ovom zemljom ne postoji sporazum, pa svako ko se uputi na grčka mora za 10 dana boravka u toj zemlji plaća polisu od oko 20 evra, što pokriva troškove medicinskih usluga do 35.000 evra.
Sa kojim zemljama Srbija ima potpisan sporazum?
Srbija ima potpisan sporazum sa Austrijom, Belgijom, BiH, Bugarskom, Holandijom, Italijom, Luksemburgom, Mađarskom, Severnom Makedonijom, Nemačkom, Rumunijom, Slovačkom, Francuskom, Hrvatskom, Crnom Gorom, Češkom, Slovenijom, Turskom i Tunisom, ali i sa provincijom Kvebek. Za osiguranike koji putuju u Poljsku i Veliku Britaniju, potrebna je samo zdravstvena knjižica i pasoš.
"Sa zemljama sa kojima nemamo bilateralne sporazume, kao što je Grčka i Španija, Egipat i Portugal, procedura je slična. Podrazumeva da opet pred sam odlazak idete kod svog izabranog lekara, dobijate potvrdu koja garantuje da niste imali akutna ili hronična oboljenja prethodnih 12 meseci i odlazite u Filijalu gde dobijate jedan malo drugačiji obrazac“, dodala je Beslać.
Sa tim obrascem i sa putnom ispravom i zdravstvenom karticom putujete u zemlje gde nemamo potpisane sporazume. U slučaju da nastane medicinska urgencija, potrebno je da po povratku u zemlju, radi refundacije troškova, Fondu podnesete svu medicinsku dokumentaciju i original račune, ali i obrazac koji ste uzeli pred sam put.
Beslać ističe da to da li su pokriveni svi troškovi, zavisi od samih troškova koji su nastali, intervencija koje su urađene, a komisija u okviru Fonda proučava čitavu tu dokumentaciju. Prošle godine je više od 50.000 ljudi apliciralo za obe vrste obrazaca.
(MONDO/Nova S)
