Danas je Vidovdan - državni, verski i istorijski praznik.
Danas je Vidovdan, dan pomena knezu Lazaru i srpskim ratnicima poginulim u Bici na Kosovu. Zbog bezbednosne situacije, Eparhija raško-prizrenska odlučila je da vidovdanski parastos, umesto na Gazimestanu, ove godine bude služen u manastiru Gračanica. Državna ceremonija polaganja venaca i odavanja državnih i vojnih počasti kod Spomenika kosovskim junacima u Kruševcu.
Danas je Vidovdan - državni, verski i istorijski praznik. Slavi se u znak sećanja na Kosovski boj 1389. godine, kada se srpska vojska suprostavila turskom prodiranju na Balkan. Među Srbima praznik ima poseban etički i moralni karakter, a reči kneza Lazara pred Kosovski boj prenose se generacijama.
"Ja ne odlučujem da li ću ići u bitku po tome kakva je sila koja me prati nego po tome koliku svetinju branim", "Bolje da nas unuci mrtve pamte, nego da nas sinovi žive zaborave."
Vidovdan se proslavlja dostojanstveno, mirno, bez veselja. U svim pravoslavnim hramovima služi se parastos našim vojnicima palim na bojnom polju, i svim do danas postradalim mučenicima koji su na razne načine život dali za pravoslavnu veru.
Prema narodnom verovanju, važno je šta će se na ovaj dan videti, jer će se kasnije baš u tome imati uspeha. Ponegde, izlazi se do podneva na groblja i donosi hrana, riba obavezno. Vidovdanska trpeza ove godine je posna, jer pada u vreme Petrovskog posta. Tradicionalno, podelom đačkih knjižica, na Vidovdan i zvanično se završava školska godina.
Proslavlja se i kao dan grada Kruševca. Baš tu nalazi se crkva - Lazarica, u kojoj se pričestila srpska vojska pred odlazak u Boj na Kosovu. Deo vojske se, kažu pričestio i u crkvi brvnari u Prolomu, u čijem dvorištu raste šest šljiva uvijenih stabala. Prema jednoj od legendi, šljive se uvijaju od žalosti za knezom Lazarom i njegovim vojnicima koji su pošli u smrt, prolazeći pored stabala.
Kletva kneza Lazara na Gazimestanu
"Ko je Srbin i srpskoga roda,
i od srpske krvi i kolena,
a ne došo na boj na Kosovo,
ne imao od srca poroda,
ni muškoga ni devojačkoga!
Od ruke mu ništa ne rodilo,
rujno vino ni pšenica bela!
Rđom kapo dok mu je kolena!"
(MONDO)
