Advokat Srđa Popović je rekao da Miloševića 5. oktobra nije skinula ulica već da se desilo nešto sasvim drugo.
Beogradski advokat Srđa Popović je u jednom televizijskom gostovanju objasnio kako je po njegovom mišljenju srušen Slobodan Milošević, zašto ga nikada nije bilo sramota što je Srbin i pod kojim uslovima bi branio Miloševića u Hagu.
"Ovde su se takvi užasi dogodili dogodili svima, pri čemu ja ne izjednačavam strane uopšte, da je još uvek ljudima jako teško da objektivno i sa neke distance ocene šta je bila njihova uloga a šta je bila uloga drugih. Još uvek vredi poricanje i demonizacija drugih učesnika. U stvari ja često kažem da ja mislim da je Slobodan Milošević u izvesnom smislu pobedio. Ono seme mržnje koje je on posadio, ono je živo i zdravo, što nije ni čudno posle svega što se događalo. Odgovornost treba da se prvo postavi u okviru samoga društva a tek onda u odnosu na druge", rekao je on svojevremeno u emisiji "Nedeljom u 2"
Da li je u Srbiji trentuno postavljena ta odgovornost na taj način – dakle u okviru samoga društva, upitao je voditelj Aleksandar Stanković.
- Jeste postavljena ali postoji jedno ogromno poricanje, prvo činjenica, onda kad činjenice više nisu mogle da se poriču, onda počinje da priča “a šta su radili drugi” a ja imam utisak da kad ni ta priča više ne bude mogla da se priča, da će onda nastati jedno ćutanje.
- Nije li katarza trebala da bude odlazak Miloševića u Hag?
- Ja gledam na taj takozvani 5. oktobar malo drugačije nego većina u Srbiji. Ja smatram da to nije bila revolucija ili kontrarevolucija kako se predstavlja. Ne smatram da je ulica skinula Miloševića. Njega je skinula međunarodna zajednica uz pomoć određenih krugova u zemlji. Mislim da je tu napravljen dogovor, da su tu mnogi zločini oprošteni, da je tom prilikom obećano mnogim ljudima koji su se obogatili pod Miloševićem da samo treba da promene stranu i da će im to dozvoliti da zadrže. Tako da nije moglo doći do katarze jer je u stvari napravljen jedan sporazum da se žrtvuje jedan čovek koji je postao nemoguć a da se od projekta ne odustane, da se sačuva što više od tog projekta.
Na pitanje da li bi branio Miloševića u Hagu, Srđa Popović je rekao da bi to uradio ali samo pod dva uslova.
"Miloševića bih branio samo pod dva uslova – da prizna krivicu i da kaže šta sam ja jedan čovek mogao. I da kaže dajte da sa mnom sednu svi koji su tome doprineli pa da svi zajedno odgovaramo. E pod tim uslovima bih ga branio", rekao je on.
A onda je usledilo jedno pomalo neočekivano pitanje.
- Da li vas je bilo ponekad sram što ste Srbin?
- Ne. Moja identifikacija nije tako odlučujuća za mene da bih se ja toga sramio. Ja sam advokat. Što kaže gospođa Latinka Perović, a ja to jesam izjavio, “ja nisam Srbin, ja sam advokat”. Nisam ja naročito ponosan ni na advokate ali se ne bih toga odricao.
Podsećanja radi advokat Srđa Popović branio je sve one koji su bili žrtve progona - od Vojislava Šešelja iz vremena bivše Jugoslavije, progonjenih profesora Mihaila Markovića, Dragoljuba Mićunovića, Nebojšu Popova, filmskog reditelja Dušana Makavejeva, pa do Franje Tuđmana, Dobroslava Parage. Među onima koje je branio bio je i Vuk Drašković. Popović je umro u oktobru 2013. godine.
BONUS VIDEO:
(MONDO)
Ovd esu se takvi užasi dogodili dogidili svima, pri čemu ja ne izjednačavam strane uopšte, da je još uvek ljudima jako teško da objektivno i sa neke distance ocene šta je bila njihova uloga a šta je bila uloga drugih. Još uvek vredi poricanje i demonizacija drugih učesnika. U stvari ja često kažem da ja mislim da je Slobodan Milošević u izvesnom smislu pobedio. Ono seme mržnje koje je on posadio, ono je živo i zdravo, što nije ni čudno posle svega što se događalo. Odgovornost treba da se prvo postavi u okviru samoga društva a tek onda u odnosu na druge.
Da li je u Srbiji trentuno postavljena ta odgovornost na taj način – dakle u okviru samoga društva?
Jeste postavljena ali postoji jedno ogromno poricanje, prvo činjenica, onda kad činjenice više nisu mogle da se poriču, onda počinje da priča “a šta su radili drugi” a ja imam utisak da kad ni ta priča više ne bude mogla da se priča, da će onda nastati jedno ćutanje.
Nije li katarza trebala da bude odlazak Miloševića u Hag?
Ja gledam na taj takozvani 5. oktobar malo drugačije nego većina u Srbiji. Ja smatram da to nije bila revolucija ili kontrarevolucija kako se predstavlja. Ne smatram da je ulica skinula Miloševića. Njega je skinula međunarodna zajednica uz pomoć određenih krugova u zemlji. Mislim da je tu napravljen dogovor, da su tu mnogi zločini oprošteni, da je tom prilikom obećano mnogim ljudima koji su se obogatili pod Miloševićem da samo treba da promene stranu i da će im to dozvoliti da zadrže. Tako da nije moglo doći do katarze jer je u stvari napravljen jedan sporazum da se žrtvuje jedan čovek koji je postao nemoguć a da se od projekta ne odustane, da se sačuva što više od tog projekta.
Miloševića bih branio samo pod dva uslova – da prizna krivicu i da kaže šta sam ja jedan čovek mogao. I da kaže dajte da sa mnom sednu svi koji su tome doprineli pa da svi zajedno odgovaramo. E pod tim uslovima bih ga branio.
Kobne uloge su odigrale dve institucije u Srbiji – Akademija nauka i mediji.
Da li vas je bilo ponekad sram što ste Srbin?
Ne. Moja identifikacija nije tako odlučujuća za mene da bih se ja toga sramio. Ja sam advokat. Što kaže gospođa Latinka Perović, a ja to jesam izjavio, “ja nisam Srbin, ja sam advokat”. Nisam ja naročito ponosan ni na advokate ali se ne bih toga odricao.
