Da li znate šta ranama pomaže da brže zarastu, a šta usporava njihovo zarastanje?
Ne moramo da budemo zaljubljenici u ekstremne sportove da bismo primetili da su povrede kod odraslih i dece mnogo češće leti nego tokom zime. Uskočili smo u letnju garderobu, a koža je automatski postala izloženija opasnosti od ogrebotina, opekotina i ostalih rana. Tome doprinose i raznorazne aktivnosti u kojima uživamo kada je napolju najtoplije, a saniranje rana i dalje mnogima stvara nedoumicu - koje sredstvo upotrebiti, da li je tačno da male rane ne treba tretirati i da li alkohol zaista najbolje čisti ranu?
Koža je najveći ljudski organ koji sve pamti. Ima tri sloja, barijernu funkciju i štiti organizam od spoljašnjih uticaja, navodi Cleveland Clinic. Iako je zabrinutost nakon povreda ponekad opravdana, nije svaka rana signal za infekciju. Koža se brzo regeneriše, ali pre nego što reagujete, važno je da se upoznate sa mitovima o zarastanju rana. Donosimo vam detaljan vodič!
Ignorišemo male rane
Uvreženo je mišljenje da male rane ne moraju da se tretiraju. Tu istu tvrdnju odbacio je i mikrobiolog bolnice u Hempširu, doktor Metju Drajden, koji veruje da će se širom sveta desiti revolucija kada je u pitanju nega rana. Da li ste znali da najmanja rana, poput posekotine na prstu, najteže zarasta?
Koliko god mala bila, rana bakteriji pruža mogućnost za ulazak u telo. Propisnim tretiranjem može da se spreči nastanak infekcije i osigura optimalno zarastanje. Dubina i lokacija rane nisu jedini razlozi od kojih zavisi infekcija, navodi Wound Source, referentni vodič za proizvode za negu rana. Mikroorganizmi koji će verovatno inficirati ranu zavise uglavnom od toga koji su mikroorganizmi prisutni na koži, te veličina rane ne sme da utiče na odluku da li ćete je tretirati ili ne. Uvek reagujte.
Alkohol je najveća zabluda
Prema rečima jednog od najpoznatijih svetskih lekara, doktora Džonatana Gaskila, većina rana, koje se klasifukuju kao povrede, najbolje zarastaju uz adekvatnu negu. To ne podrazumeva alkohol i zato spada u najveću zabludu većine ljudi. Mada će mnogi posegnuti za njim, ubeđeni da se rana na taj način dezinfikuje, dr Gaskil upozorava na korišćenje antiseptika.
„Prvi korak u saniranju rane jeste da je pravilno operete. Koristite vodu i sapun, ali obratite pažnju da sapun ne uđe u ranu, što je više moguće. Vodonik peroksid i alkohol ne treba koristiti iz mnogo razloga. Čim dođu u kontakt sa kožom, peku vas, pa je ovaj način tretiranja rane naročito otežan kod dece. Osim toga, nije povoljan za tretiranje osetljivih tkiva”, otkriva doktor na medicinskoj stranici „Strive - For Your Best Health” i dodaje da su za bezbolno čišćenje rana i smanjenje rizika od infekcija najbolje formulacije bez alkohola.
One ne iritiraju kožu kod mališana, a čak ni kod odraslih koji imaju osetljivu kožu. U Srbiju je stigao dermatološki ispitan rastvor koji, baš po preporuci - ne sadrži alkohol. U pitanju je Effigerm Wound Wash sa 4 u 1 dejstvom - čisti, vlaži, sprečava infekcije i pomaže u zarastanju rana! Zasnovan je na snazi hipohloraste kiseline, koja ubija mikroorganizme - bakterije, viruse i gljivice*. Hipohlorasta kiselina odobrena je od strane FDA (Američke Federalne Agencije za hranu i lekove) za upotrebu u lečenju rana i proizvodima za negu izuzetno osetljivih tkiva.
Stavljanje flastera prvog dana
Jedna od najboljih opcija je da ranu držite prekrivenu gazom, kako biste formirali zaštitnu barijeru i omogućili vlažno zarastanje rane. Na taj način je održavate čistom i smanjujete rizik od infekcije, navodi „Elastoplast”. Većina ljudi je sklona tome da stavi flaster samo na dan kada je rana nastala, a preporuka stručnjaka je da se nosi do samog zarastanja. Iz higijenskih razloga, flaster se menja najmanje jednom dnevno, a to vam istovremeno omogućava da proverite kako rana zarasta.
Effigerm Wound Wash, pr(a)va pomoć za rane, od sada je dostupna u apotekama širom Srbije!
Pre upotrebe, detaljno proučiti uputstvo! O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na medicinsko sredstvo posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.
