Elementarne nepogode koje su zahvatile Srbiju nepovoljno će se odraziti na prolećne radove u poljoprivredi, posebno na setvu koja treba da se obavi na 2,5 miliona hektara, ocenila je u utorak Privredna komora Srbije (PKS), ističući da je za saniranje štetnih posledica neophodna sveobuhvatna intervencija Vlade Srbije i njenih nadležnih ministarstava.
Elementarne nepogode koje su zahvatile Srbiju nepovoljno će se odraziti na prolećne radove u poljoprivredi, posebno na setvu koja treba da se obavi na 2,5 miliona hektara, ocenila je u utorak Privredna komora Srbije (PKS), ističući da je za saniranje štetnih posledica neophodna sveobuhvatna intervencija Vlade Srbije i njenih nadležnih ministarstava.Prema procenama analitičara, setva će biti skuplja za četvrtinu od prošlogodišnje, pa će seljaci pribeći reduciranoj agrotehnici i manjim ulaganjima, što će rezultirati i nižim prinosima, navedeno je u saopštenju.
PKS navodi da je ozimim usevima u Srbiji zasejano oko 600.000 hektara, a od toga pšenica na 530.000 hektara, što je najmanje za poslednje tri decenije, nije zasejana u optimalnom roku, iscrpljena je od duge zime i jakih mrazeva i nije ni prihranjena na vreme, a sada se deo tih površina nalazi pod vodom.
U prošloj godini poljoprivreda Srbije imala je, ističe PKS, pad proizvodnje, a zasad je izvesno da će se ukazati deficit u snabdevanju domaćeg tržišta merkantilnom pšenicom.
U saopštenju se podseća da se ove godine zbog elementarnih nepogoda, posebno u Pomoravlju, Šumadiji i Posavini, u delu Mačve i Vojvodini, našlo pod vodom više od 300.000 hektara, a u Vojvodini su podzemne vode ugrozile 15 do 20 odsto obradivih površina.
Dosad je registrovano više od 380 zemljišnih klizišta gde je porušeno više od 1.000 stambenih objekata i nekoliko hiljada pratećih zgrada, a na tim površinama je propao deo ozimih useva i dugogodišnjih zasada, saopštava PKS.
Pozivajući se na evidenciju Ministarstva za poljoprivredu, PKS navodi da je od 778.000 statistički evidentiranih poljoprivrednih gazdinstava za sada registrovano oko 180.000, što je tek 23 odsto od ukupnog broja, a u praksi subvencioniranjem i kreditiranjem obuhvaćena su samo registrovana gazdinstva.
Ta gazdinstva, ističe PKS, svojom proizvodnjom ne mogu da nadoknade smanjeni obim proizvodnje, kao i smanjenje proizvodnje zbog manjeg ulaganja u neregistrovana gazdinstava.
Zato se PKS zalaže za to da sva gazdinstva pogodjena elementarnom nepogodom, registrovana i neregistrovana, dobiju bespovratna sredstva za sanaciju stambenih objekata i obnovu zgrada ekonomske namene, kao i u naturi, pored regresa i ostale inpute za setvu.
(Tanjug)
