Jezero ima ime Zlatno jezero i Balta alu Šontu.
Jezero koje ima dva imena Zlatno i Balta alu Šontu nalazi se u brdima iznad Donjeg Milanovca. Pored toga što nosi dva naziva ono je specifično jer se za njega vezuju brojne legende i navodi se da je nastalo za jednu noć.
Ime Balta alu Šonto je vlaški naziv. Prirodno je jezero koje ima površinu 5.227 metara kvadratnih. Po načinu postanka, pripada urvinskom tipu jezera, koja nastaju pregrađivanjem rečnih dolina urvinskim materijalom. U slučaju Zlatnog jezera to se desilo preko noći i o ovom jezeru je jugoslovenski dnevni list "Vreme“ je 1936. godine objavio članak.
O donjomilanovačkom jezeru ,“koje je preko noći postalo“ i ,“krije prema narodnom verovanju veliko blago na svom dnu“ pisao je novinar Vojin M. Đorđevića. "O jezeru i njegovom postanku kruže mnoga predanja, u najčešćim slučajevima - neverovatna. Međutim, jedno je tačno, mada i to izgleda nepojmljivo, da je jezero nastalo za jednu noć. Posle jednog zemljotresa 1893. godine čitavo jedno brdo, zajedno sa salašima, čobanima i stadom odronilo se. Naišla je voda, koja je preko noći ispunila prostor današnjeg jezera. Jezero je u obliku levka. Računa se da njegova najveća dubina po sredini iznosi oko 20 metara. Ljudi koji pamte položaj ovog mesta pre stvaranja jezera pričaju, da su se tu nalazili neki izvori i potoci. Oni svakako i sada još postoje u dubinama njegovim, a tom tvrđenju ide u prilog činjenica što jezero otiče sa severne strane”, deo je teksta Đorđevića objavljenog u "Vremenu", prenosi Danas.
Ime Baltu alu Šontu jezero je po predanju dobilo po nadimku nekadašnjeg vlasnika koji je šontao (ćopao) ali su mnogo zanimljivije legende vezane za drugo ime – Zlatno jezero. Novinar "Vremena“ je u svom tekstu pribeležio da su po narodnom predanju, koje se održava u ovom kraju, "neki čobančići, naišli u jednoj bukvi, u blizini jezera, na veliku količinu rimskih zlatnika“.
Đorđević piše dalje da su u igri i ne znajući vrednost pronađenih zlatnika, čobančići sve zlatnike pobacali u jezero i da ovdašnje stanovništvo veruje da na dnu jezera leži veliko blago. "Koliko se veruje u ovu priču, najbolje svedoči slučaj, koji se nedavno odigrao. Donjomilanovački trgovac Кarlo Josipović došao je na ideju da isuši jezero i, kako uveravaju, o tome podneo projekat i molio odobrenje od nadležne vlasti. Glavni cilj, ustvari, bio mu je da se dokopa "blaga“ koje leži na dnu jezera, ali, da se Vlasi ne sete, kao razlog za isušivanje naveo je potrebu za navodnjavanjem okoline. Ovu ideju vlasti nisu prihvatile, i tako je projekat Josipovića propao. Drugi predlažu da se u svrhu pronalaženja zlata pozovu gnjurci, a neki nalaze da je mnogo korisnije da se ispitaju mogućnosti kako bi se jezero iskoristilo za električnu centralu koja bi strujom snabdevala ne samo Donji Milanovac već i okolna sela“, navedeno je.
BONUS VIDEO:
(MONDO)
