Zatvoreno odeljenje sa posebnim obezbeđenjem, zadržavanje u psihijatrijskoj ustanovi bez pristanka deteta, privremena zabrana kontakata sa porodicom i drugima - ovo su samo neke od novina koje donose dopune Zakona o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama.
Dopune su trenutno na javnoj raspravi, koja će trajati do 9. avgusta. Predlagač je Ministarstvo zdravlja, a propis se odnosi na decu mlađu od 14 godina, koja su krivično neodgovorna, ali ispoljavaju poremećaj mentalnog zdravlja i "znakove opasnog ponašanja s obeležjima najtežih krivičnih dela", pa samim tim predstavljaju ozbiljnu opasnost za društvo.
U obrazloženju zakona navodi se nekoliko slučajeva koji su poslednjih godina uznemirili javnost, a počinila su ih deca: dvanaestogodišnjak koji je zakucao ekser psu u glavu, dečaci koji su zapalili beskućnika, trinaestogodišnjak koji je izbo druga nožem u školskom dvorištu i poslednji - brutalno ubistvo devetoro učenika i čuvara u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" u Beogradu, koje je izvršio trinaestogodišnji dečak.
Pošto su u srpskom pravu deca mlađa od 14 godina krivično neodgovorna, kako navode u Ministarstvu, postavlja se pitanje da li je društvo zaštićeno od takvih mališana koji čine teška dela sa elementima nasilja, kao i koji je odgovor države potreban.
Izmene obuhvataju dopune tek nekoliko članova i vezane su za decu sa mentalnim smetnjama koja su počinila dela za koja je zaprećena zatvorska kazna iznad 10 godina. To su neograničeno zadržavanje u zatvorenom psihijatrijskom odeljenju sa posebnim, pojačanim obezbeđenjem, bez pristanka deteta. Jer, kako se navodi, kod dece u ranom periodu razvoja ne može se unapred odrediti vreme potrebno za sprovođenje dijagnostike i lečenje. Pri tom, sud je dužan da na svakih šest meseci uradi proveru koliko su ispunjeni uslovi za dalje zadržavanje i lečenje. Takođe je dužan da pribavi pismeni nalaz i mišljenje konzilijuma psihijatrijske ustanove, u čijem sastavu mora biti i specijalista dečje ili adolescentske psihijatrije.
Ovakvoj deci bi, takođe, bila uskraćena neka prava koja imaju ostali. Recimo, mogu dobiti privremenu zabranu kontakta sa drugima, uključujući članove uže porodice, u slučaju osnovane sumnje da nameravaju da nabave oružje i psihoaktivne supstance, da se dogovaraju o bežanju, da planiraju izvršenje krivičnog dela, ili da bi se zaštitilo zdravlje i bezbednost kako tog deteta, tako i drugih. Odluku o privremenoj zabrani poseta i kontakata donosi sud na čijem području je sedište psihijatrijske ustanove u koju je dete smešteno, a na osnovu obaveštenja iz psihijatrije, sa obrazloženjem razloga i predlogom koliko bi dugo zabrana trebalo da traje.
Ovakvo dete se ne bi radno osposobljavalo, niti bi dobijalo odgovarajuću naknadu za rad u radno-terapijskim poslovima.
U Srbiji do sada, kako objašnjava specijalista psihijatrije dr Ljiljana Simić, nije bilo adolescentskih psihijatrija sa forenzičkim odeljenjima. Ovakve institucije sa odeljenjima koje obezbeđuje policija postoje samo za odrasle.
"Okolnosti, nažalost, nalažu da se uspostavi novo polje, a to je forenzička adolescentska psihijatrija. Deca mlađa od 14 godina, kao krivično neodgovorna, do sada nisu sankcionisana, a njihovo eventualno zadržavanje radi lečenja bilo je privremeno i isključivo uz dozvolu roditelja. Stariji adolescenti, koji bi počinili teško krivično delo, slati su u kazneno-popravne domove. Sada se sistem koji smo već imali kod punoletnih pacijenata predviđa i za decu. Preporuke su, po meni, načelno u redu, ali je potrebno sistemsko prilagođavanje klinika za dečju psihijatriju", kaže naša sagovornica.
I advokatu-krivičaru Viktoru Gostiljcu čini se, kako kaže, da je pravac dobar i na tragu sadašnjih zakonskih rešenja u nekim drugim zakonima:
"Najvažnije je da se rešenja ne donose na brzinu i da dopune zakona budu rezultat prethodne stručne rasprave. Ukoliko je to tako, onda treba dati podršku usvajanju tih dopuna. Još važnije je da shvatimo da se ubuduće taj zakon mora striktno primenjivati i ako nam život donese neki novi monstruozan zločin. Osnovna načela su u cilju zaštite mentalnog zdravlja, prevencije mentalnih smetnji, ali i čuvanja dostojanstva lica pod njegovom zaštitom. On ne rešava sistemski problem koji smo imali u "Ribnikaru", već je usmeren na regulisanje uslova lečenja i smeštaja lica sa mentalnim smetnjama i bez njeihovog pristanka. Pravo mora da prati život", kaže Gostiljac.
BONUS VIDEO:
(MONDO/Novosti)
