Popravni ispiti u srednjim stručnim školama počeli su u petak, a u gimnazijama će početi od ponedeljka. Prema podacima škola, 10 - 12 odsto srednjoškolaca školsku godinu završi sa bar jednom jedinicom.
"Najviše učenika na popravni ode u prvom i drugom razredu. Kako se primiču kraju školovanja, smanjuje se i broj đaka na popravnom, kao i ponavljača", kaže za "Novosti" Milorad Andrić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola i profesor informatike u beogradskoj Školi za negu lepote.
"Iz svakog razreda između dvoje i četvoro učenika, u proseku, ide na popravni, a jedinice najviše njih dobija iz matematike. Na drugom mestu je fizika, pa onda svi ostali predmeti. Nije mali broj đaka ni koji na popravni idu zbog srpskog jezika."
Naš sagovornik, koji je u petak već bio u komisiji za popravne ispite, kaže da je znanje učenika u stručnim školama zabrinjavajuće loše.
"Mnogi ne znaju elementarne stvari. Pri kraju su svog školovanja a ne znaju tablicu množenja. Na testovima tražimo osnovne stvari, da reše jednačinu sa jednom nepoznatom, a neki ni to ne umeju", otkriva Antić.
I baš zbog tog lošeg znanja prošle školske godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, razred je ponavljalo 4.034 đaka. Više od polovine dvaput je utvrđivalo gradivo prvog razreda - ukupno 2.074. Drugi razred je ponavljalo 1.232, treći 609 i najmanje četvrti - 119.
Iako gimnazije, tradicionalno, upisuju odlični đaci, i među njima je veliki broj ponavljača. Ipak, bar prema rečima Ljiljane Đokić, direktorke gimnazije "Sveti Sava" gimnazijalci su ove godine postigli bolji uspeh nego prethodnih.
"Na razredni i popravni ispit ove godine palo je 15 odsto učenika, od njih 800 koji pohađaju gimnaziju 'Sveti Sava'. To je od pet do deset odsto manje nego prošle godine. Najviše đaka je iz prvog razreda, što je razumljivo zbog njihove adaptacije na sistem rada", objašnjava Ljiljana Đokić.
"Fizika je predmet koji će najveći broj učenika polagati u avgustu, a za njom po 'težini' slede biologija, matematika, hemija i engleski."
Niko ne zna koliko u celoj državi đaka padne svake godine na popravni. Škole vode evidenciju, ali njihove rezultate u Ministarstvu prosvete niko ne sabira. Kažu, za to im je potreban jedinstveni informacioni sistem.
"Taj sistem imaćemo tek za dve godine i tada ćemo raspolagati jedinstvenom bazom podataka", objašnjava Dejan Ristić, načelnik u sektoru za srednje obrazovanje Ministarstva prosvete.
Na osnovu tih podataka, dodaje, praviće se analize i pratiti kvalitet nastave, pišu "Novosti".
(MONDO)
"Iz svakog razreda između dvoje i četvoro učenika, u proseku, ide na popravni, a jedinice najviše njih dobija iz matematike. Na drugom mestu je fizika, pa onda svi ostali predmeti. Nije mali broj đaka ni koji na popravni idu zbog srpskog jezika."
Naš sagovornik, koji je u petak već bio u komisiji za popravne ispite, kaže da je znanje učenika u stručnim školama zabrinjavajuće loše.
"Mnogi ne znaju elementarne stvari. Pri kraju su svog školovanja a ne znaju tablicu množenja. Na testovima tražimo osnovne stvari, da reše jednačinu sa jednom nepoznatom, a neki ni to ne umeju", otkriva Antić.
I baš zbog tog lošeg znanja prošle školske godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, razred je ponavljalo 4.034 đaka. Više od polovine dvaput je utvrđivalo gradivo prvog razreda - ukupno 2.074. Drugi razred je ponavljalo 1.232, treći 609 i najmanje četvrti - 119.
Iako gimnazije, tradicionalno, upisuju odlični đaci, i među njima je veliki broj ponavljača. Ipak, bar prema rečima Ljiljane Đokić, direktorke gimnazije "Sveti Sava" gimnazijalci su ove godine postigli bolji uspeh nego prethodnih.
"Na razredni i popravni ispit ove godine palo je 15 odsto učenika, od njih 800 koji pohađaju gimnaziju 'Sveti Sava'. To je od pet do deset odsto manje nego prošle godine. Najviše đaka je iz prvog razreda, što je razumljivo zbog njihove adaptacije na sistem rada", objašnjava Ljiljana Đokić.
"Fizika je predmet koji će najveći broj učenika polagati u avgustu, a za njom po 'težini' slede biologija, matematika, hemija i engleski."
Niko ne zna koliko u celoj državi đaka padne svake godine na popravni. Škole vode evidenciju, ali njihove rezultate u Ministarstvu prosvete niko ne sabira. Kažu, za to im je potreban jedinstveni informacioni sistem.
"Taj sistem imaćemo tek za dve godine i tada ćemo raspolagati jedinstvenom bazom podataka", objašnjava Dejan Ristić, načelnik u sektoru za srednje obrazovanje Ministarstva prosvete.
Na osnovu tih podataka, dodaje, praviće se analize i pratiti kvalitet nastave, pišu "Novosti".
(MONDO)
