Zoran Lilić je jednom prilikom govorio o specijalnoj misiji na koju ga je poslao Slobodan Milošević. Cilj je bio doneti novac.
Gde je i šta radi Zoran Lilić, nekadašnji visoki funckioner SPS i bivši predsednik Jugoslavije?
"I dalje radim iako sam u penziji. Profesionalno se bavim međunarodnim consaltingom. Osim toga pripremam i materijale za moje lično svedočenje o jednom vremenu. To će biti ‘Osvrt u prošlost i neispričane istine’. Tako sam i nazvao to svedočenje. Verujem da će biti zanimljivo i da će dati odgovore na mnoga pitanja“, rekao bivši predsednik svojevremeno za Danas.
Nećemo ulaziti u detaljnu biografiju Lilića već ćemo ovom prilikom izdvojiti iz nje jedan posebno važan detalj - Lilić je bio lični prijatelj nekadašnjeg vođe Libijske džamahirije Muamera el Gadafija. O tome koliko su njih dvojica bili dobri prijatelji svedoči i svojevremeno pisanje "Ekspresa" o tome kako je Gadafiju, očigledno, bilo svejedno da li mu Lilić u Tripoli dolazi kao predsednik bratske države, kao potpredsednik Savezne vlade Momira Bulatovića, kao predsednik UO „Jugoimporta" ili UO Puteva Srbije, kao predsednik Šahovskog saveza Jugoslavije, lični izaslanik Slobodana Miloševića, predvodnik zvaničnih ili nezvaničnih delegacija, prijatelj ili neko ko traži pare i naftu za Srbiju. Primera radi, na lični zahtev Gadafija, Lilić je bio član Tadićeve delegacije na obeležavanju 40. godišnjice libijske revolucije u Tripoliju 2009, a Lilić je bio i najtraženiji sagovornik srpskih medija u trenutku kada su slike brutalno ubijenog Gadafija obišle svet.
Srbija je sukcesijom od SFRJ nasledila dug prema Libiji od oko 40 miliona evra, a Zoran Lilić tvrdi da arapski svet, a posebno Gadafi, nikada nije priznavao niti obračunavao kamatu. Za dugovanja Srbije prema Libiji, Lilić je, kaže, saznao 1999. godine, kada ga je Slobodana Miloševića poslao u Tripoli da od Gadafija naplati potraživanja srpskih kompanija.
"To je bilo odmah nakon bombardovanja Srbije, kad je devizna kasa presušila i hitno su nam trebale pare. Milošević me je tada pozvao iako već tada nismo bili u sjajnim odnosima, i rekao mi da treba da idem kod Gadafija da naplatim zaostala potraživanja srpskih firmi, uglavnom građevinskih, koje su u Libiji poslovale. Tadašnji ministar policije Vlajko Stojiljković mi je rekao: donesite što više para da ne bi bilo hapšenja. Otišao sam kod Gadafija, on me je primio istog dana, i odmah sam mu rekao zbog čega smo došli. Gadafi me je tada pitao: Kako si zamislio da ti damo pare? Milošević stalno šalje poruke da vi nastavljate kontinuitet bivše Jugoslavije, a da li znate da i dalje postoji dug SFRJ prema Libiji? Tako i Srbija ima dug prema Libiji? Osim toga, vi nama dugujete više nego mi vama..." Predložio mi je da dugove jednostavno prebijemo, što bi i bilo logično. Međutim, to bi značilo da se u Srbiju vratim bez ijednog jedinog dolara. Zamolio sam ga da nakratko zaboravi naš dug, isplati naša potraživanja, a mi ćemo naš deo vratiti u roku od pet godina. Shvatio je o čemu se radi.... Pošto je uvek želeo da pomogne Srbiji, odmah je izdao nalog da se Srbiji sve plati", prisetio se tada Lilić.
Kako je objasnio Lilić - Gadafi je imao vrlo jednostavnu praksu: ugovor se potpisuje u libijskim dinarima, ali se nikada nije znalo koji će on kurs kasnije računati.
"Nama je priznao sve i naplatili smo stoprocentni dug. Ni u jednom ugovoru koji sam ja napravio s njima ne postoji kamata. Kamata generalno ne postoji u arapskom svetu jer oni smatraju da je to zloupotreba para. Nakon razgovora s Gadafijem, srpska delegacija, s Lilićem na čelu, još petnaestak dana je s libijskom stranom obavljala tehničke detalje i sravnjivala papire. Međutim, Libijci ni tada nisu izvadili pare.
"Kada ni nakon svih tih dana nismo videli novac, deo delegacije u kojoj je bila i Borka Vučić vratio se za Beograd, a ostatku sam savetovao da skupe i operu prljavu odeću jer iz Tripolija ne odlazimo praznih ruku. Tadašnji otpravnik poslova Miroljub Zarić je bukvalno svakoga dana pravio zasede libijskom guverneru, koji je izbegavao da nam potpiše nalog za isplatu. Oni su valjda, kao i u svim koruptivnim zemljama, očekivali da im mi nešto damo zauzvrat, a mi nismo smeli da smanjujemo cifru koju vraćamo u Beograd. Na kraju smo uspeli da ga uhvatimo", prisetio se Lilić.
Noćna poseta
Ali od tog trenutka nastao je novi problem - kako pare prebaciti u Srbiju?
"Sloba je hteo da pare prvo prebacimo u Kinu, pa je onda predlagao i Rusiju. Mi na to nismo pristali jer pare nisu bile državne, već srpskih kompanija. To da li će oni posle s državom napraviti neki aranžman, nije me zanimalo. Meni je bilo važno da mi pare donesemo u Srbiju, a posle neka rade šta god hoće... Zbog toga smo se posvađali. U međuvremenu se desio i incident jer je sve vreme neko na suptilan način iz Beograda hteo da nam napravi ozbiljne probleme. Ni danas ne mogu da tvrdim ko je to učinio. Naime, jedne noći, pred zoru, u hotel je došao načelnik Generalštaba u Libiji i saopštio mi da je, u trenutku kada oni pokušavaju da nam pomognu, u UN stigla nota iz Beograda u kojoj se Libija naziva terorističkom zemljom. Mi smo ih prvo ubeđivali da je to nemoguće, dok nam nisu pokazali papir. Milošević me preko telefona ubeđivao da ne zna ništa o tome, isto i Momir Bulatović i Živadin Jovanović, koji je tada bio šef diplomatije. Posle se ispostavilo da je Savezni MUP SFRJ poslalo neku notu 20 ili 30 godina ranije i da je ona tek tada aktivirana u UN. Da bi se sve ispeglalo, naš MSP je Libijcima uputio zvaničan dopis da je u pitanju greška i da je u tekstu, umesto Libija, trebalo da piše Liban. Ne znam ko je u to trebalo da poveruje. Ja sam to svakako odneo Gadafiju i rekao mu da, kao i on, mislim da je to besmislen izgovor i da ću, kada se vratim u Srbiju, tražiti da budu smenjeni odgovorni. Gadafi je prećutao iako mu je sve očigledno bilo jasno. Novac smo na kraju konačno i dobili. Tada meni i viceguverneru Žarku Trbojeviću, koji je sve vreme bio sa mnom, savetuju iz Beograda da keš stavimo u avion i donesemo ga lično. Međutim, znao sam da nas neko negde može presresti i onda nema ni para ni nas...", ispričao je u dahu Lilić.
Potom su, priča dalje Lilić. uz saglasnost srpskog guvernera, otvorili poseban račun Narodne banke Srbije u Centralnoj banci Libije, gde su pohranili sav novac, koji je posle uz njihove potpise mogao da se podigne u Srbiji.
Sve ispod stola
Nakon toga je tadašnji premijer Srbije Mirko Marjanović, verovatno po Miloševićevom nalogu, pozvao sve direktore firmi čija su potraživanja naplaćena u Libiji i objasnio im da sav taj novac treba da ustupe Vladi, koja će im to naknadno vratiti.
"Ne sećam se više tačnih brojki, ali znam da su naša potraživanja u tom trenutku bila nešto manja od 40 miliona dolara, a njihova nešto malo veća. Jedan deo potraživanja naših kompanija i dalje su ostala tamo jer pojedine firme, poput „Trudbenika", nisu htele da nam daju dozvolu da naplatimo u njihovo ime. Mislili su da imaju bolje kanale i da će to uspeti sami. Međutim, u Libiji se sve radi ispod tepiha i uvek moraš da imaš nekog svog", rekao je Lilić.
Ono što je posebno bilo zanimljivo, a što je bilo veoma bitno za našu stranu je to što nigde nije bilo kamate.
"Mi smo bili presrećni što smo uspeli da dobijemo dolar za dolar. O kamati se nije ni pričalo iako je na papiru napisano da će se o njoj eventualno razgovarati kasnije. Gadafi je imao vrlo jednostavnu praksu: ugovor se potpisuje u libijskim dinarima, ali se nikada nije znalo koji će on kurs kasnije računati. Nama je priznao sve i naplatili smo stoprocentni dug. Ni u jednom ugovoru koji sam ja napravio s njima ne postoji kamata. Kamata generalno ne postoji u arapskom svetu jer oni smatraju da je to zloupotreba para. Tako je gledao i Gadafi. Da sam ja slučajno počeo priču o kamati, mi ne bismo tada dobili ni jedan jedini cent. Kada sam samo spomenuo kamatu u jednoj rečenici, rečeno mi je: hoćete li vi pare ili nećete? Mi smo se pogađali na kraju oko kursnih razlika, a ne oko kamate. Zato sam ubeđen da se nije obračunavala nikakva kamata na naš dug prema Libiji. To je nemoguće. Čak ni prilikom naplate naših potraživanja nismo smeli da pomenemo ni dolar kamate jer onda ne bismo dobili bukvalno ništa. Znam da je naš dug prema Libiji ostao jer su pet godina kasnije ministra Dragišu Pešića, tokom njegove posete Libiji, pitali kada nameravamo da vratimo dug. Meni Gadafi te pare više nikada nije pomenuo iako smo se intenzivno viđali sve dok ga nisu ubili", naveo je Lilić.
Gadafija bi pravili od peska da mogu
Lilić je najverovatnije bio poslednji srpski političar koji je video živog Gadafija jer je u posetu u Tripoli otišao neposredno pred pad i ubistvo pustinjskog komandanta. Kako kaže, nemiri su tada već bili u punom jeku, a on je jedva uspeo da odleti u Libiju.
"Rekao sam mu tada da mora samo da primeni savete koje je on nama, Srbiji, ranije davao. Rekao sam mu da ne sme da napravi iste greške koje smo mi činili. Odgovorio mi je da se ne brinem jer zna šta radi. Ne želim da se danas bavim kvalifikacijama i ocenama da li je Gadafi bio reformista ili ne, ali je činjenica da su ga upravo njegovi projekti survali s trona kojim je decenijama suvereno vladao. Gadafi je napravio veštačku reku, a od pustinje je napravio plodnu ravnicu, mnogo plodniju i od Vojvodine. U jednom trenutku je odlučio da se nafta više ne može plaćati u dolarima, već da će valuta biti zlatni dinar, jer je imao nenormalne količine zlata. To je ozbiljno ugrožavalo američku privredu i uslovilo pad dolara. Zato je i stradao. Sada Libijci žive veoma teško, i verovatno bi ga sada napravili od peska kada bi mogli", rekao je tada Lilić.
Prema rečima Zorana Lilića, Gadafi nikada nije voleo Slobodana Miloševića, ali ga je veoma poštovao jer se usudio da se suprotstavi Amerikancima i Alijansi. Zbog toga je za Srbiju uvek imao spremnu pomoć.
"U vreme rata, dok sam bio kod njega u Libiji, rekao mi je da će mi dati sve što oni imaju, da će pomoći Srbiji na bilo koji način ukoliko mu odgovorim na samo jedno pitanje - da li Milošević može da napravi neku veću štetu NATO-u i da im potopi nosače avione? Znao sam da me zapravo pita da li imamo S-300, o kojem sam još ja pregovarao s Lukašenkom. Kada sam mu objasnio da nemamo takve sisteme, on mi je rekao: Poruči Miloševiću da vama ne treba ništa osim malo više mozga. Jer prejaku ruku prvo moraš da pomaziš i opustiš da bi je slomio. Uđite u NATO, družite se s njima, imaćete glas i razbijte ih iznutra. Preneo sam Slobi poruku, a on mi je samo rekao: On je lud koliko i ti", prisetio se Lilić tada.
Miloševićev dvojnik u Hagu?!
Tokom jedne od zvaničnih poseta Gadafiju, Boris Tadić je u svojoj vojnoj delegaciji poveo i "plavca" iz Batajnice, koji je neverovatno ličio na Slobodana Miloševića. To je, naravno, Gadafiju zapalo za oko.
"Prisutan je bio i pokojni ambasador Oliver Potežica, a ja nisam išao jer tada više nisam imao živaca i nisam mogao da pratim te Tadićeve aktivnosti... I dalje ljut što je Srbija isporučila Slobu Hagu, Gadafi je u jednom trenutku pitao: Zašto se isporučili onog Slobu u Hag? Pa, evo, mogli ste da pošaljete ovog generala! Tadić se nevešto pravdao, a prisutni su se jedva suzdržali da ne prsnu u smeh. Gadafi je imao stila i smisla za humor", rekao je tada Lilić.
BONUS VIDEO:
(MONDO)
