Dve devojčice napao je čopor pasa na seoskom putu u Isakovu kod Ćuprije.
Trogodišnja devojčica i njena sedmogodišnja sestra iz Ćuprije preživele su traumu kada je na njih krenuo čopor pasa na seoskom putu u Isakovu. Ovo je kulminacija problema sa kojima se suočavaju meštani ovog sela zbog komšinice koja u svom dvorištu ima, kako oni tvrde, do 30 pasa.
"Iako komšinica ima ograđeno dvorište, psi izlaze napolje, laju, napadaju ljude, a poslednji u nizu bio je napad tih pasa na moju decu kada je mlađa ćerka zadobila povrede glave prilikom pada, jer je bežala od čopora", navodi Dušan Jonić iz Isakova.
Kako kaže, sve se dogodilo 31. avgusta kada je njegova tašta krenula sa unukama da se prošetaju selom.
"Naša kuća je na kraju puta, to je deo sela koji se zove Ćimare. Odjednom su se pred njima našla četiri psa koja su izašla iz komšinicinog dvorišta. Počeli su da laju i krenuli su na decu, koja su u strahu krenula da beže, pa je moja tašta zgrabila neki štap i zamahivala ka njima da ih rastera. Moja trogodišnja ćerkica je pala prilikom bežanja i povredila glavu. Srećom, u tom trenutku supruga i ja smo nailazili kolima, a kada sam video šta se dešava počeo sam da trubim da bi ih oterao, pa su pobegli. Inače, ko zna šta je moglo da se desi", u dahu priča Dušan i dodaje:
"Uvek ih ima oko četiri, pet u grupi. Napadaju prolaznike, laju. Meni su naskakali na automobil i izgrebali ga, ali to je najmanji problem. Pokušao sam da razgovaram sa komšinicom, da nekako to reši. Poslao sam joj poruku, nije mi odgovorila. Išao sam i do kuće, ali na kapiji je bilo pasa i iskreno se nisam usudio da uđem. Kada sam, prolazeći autom video da je na ulici, trubio sam da se zaustavi da razgovaramo, nije to učinila", kaže ovaj stanovnik Isakova.
Hoće da otvori azil
Prema njegovim rečima, čuo je od komšija da ta žena hoće da otvori azil, ali joj fali uslova, papirologije. Ipak, kako kaže, to nije izgovor da se ugrožavaju ni ljudi, ali ni te životinje.
"Samo dan pre nego što će psi napasti moje ćerke i taštu išao sam u policiju da prijavim problem. Tamo mi je rečeno da znaju sve, ali da nije njihova nadležnost, da se obratim "Zoohigijeni". To sam i uradio, tamo su mi potvrdili da je više puta prijavljivan problem, ali da nisu nadležni i da se obratim "komunalnoj". Ni tamo nisam imao uspeha", navodi Jonić.
Kako dodaje, kada je njegovo dete zadobilo povrede otišli su prvo u hitnu i posle toga ponovo sve prijavili policiji.
"Razumem ja sve, nemam ništa protiv pasa, smatram da ne treba da budu prepušteni ulici, ali ipak ne može ni ovako da se radi. Mi smo povratnici iz inostranstva, došli smo iz Švajcarske gde smo živeli i radili kako bi nam deca ovde pohađala školu. Juče je mom starijem detetu bio prvi dan škole. Ne želimo da strahujemo kada treba da ih pustimo na ulicu da se igraju ili kada pođu u školu. Neću ja da menjam Srbiju, niti mislim da treba to činiti, ali ovo su elementarne stvari da bi ljudi mogli normalno da žive", iskren je Dušan.
Prema njegovim rečima, nekako bi se navikli i na lajanje koje se čuje po čitavu noć i dan u selu. Ne bi im bio problem ni da je to azil koji ima sve uslove da životinje tu budu zbrinute, ali i sprečene da izlaze na ulicu. Međutim, komšinica koja ih skuplja najčešće i nije tu, već većinski vreme provodi u Jagodini, a psi ostaju bez nadzora i bez adekvatne ograde.
(Mondo/Blic)
