"OVO JE LABORATORIJA ZA BUDUĆE RATOVE!" Šokantni podaci otkrivaju šta se zaista dešava na manje od 1.000 KM OD SRBIJE!

Starlink, Palantir, Maksar… Brojne kompanije iz oblasti visoke tehnologije pomažu vojnim snagama Ukrajine. Na koji način i kako to utiče na tok rata?

To što već godinu i po dana uspeva da odoli ruskom napadu, Ukrajina može da zahvali ne samo borbenom duhu i kontinuiranim isporukama konvencionalnog oružja iz inostranstva, već i korišćenju modernih tehnologija na bojnom polju. Samo nekoliko dana nakon početka ruske invazije, haj-tek milijarder Ilon Mask je stavio Ukrajincima na raspolaganje svoj „Starlink“ i tako im pomogao da održe mrežu za komunikaciju u zemlji. Firma „Klirvju“ (Clearview AI) Kijevu je ponudila svoje sisteme za prepoznavanje lica, kako bi ukrajinska vojska mogla da identifikuje poginule i zarobljene ruske borce. Uz pomoć veštačke inteligencije, odnosno softvera „Primer“, Ukrajinci su uspeli da presretnu nekodirane telefonske razgovore ruskih vojnika i da ih analiziraju.

U aprilu 2022. satelitski snimci kompanije „Maksar“ (Maxar) izazvali su veliku pažnju u svetu, jer su se na njima videle, kako se sumnjalo, masovne grobnice na periferiji Marijupolja – snimci na osnovu kojih se moglo naslutiti šta se događa u gradu koji je tada bio još pod opsadom.

Početkom 2023. direktor Uprave firme „Palantir“, Aleks Karp, tvrdio je da je softver „Meta-konstelejšn“ (Meta-Constellation) najvećim delom zaslužan za raspoznavanje i odabir ciljeva u Ukrajini. Njegova firma otada ofanzivno reklamira „Skajkit“ (Skykit). To je prenosni sistem, odnosno kofer u kojem je računar, a u sklopu paketa su i dron-kvadrakopter i satelitska antena. Kako tvrdi proizvođač, set može da funkcioniše danima bez struje.

Tehnologija ne rešava sve probleme

Satelitski nadzor kretanja neprijatelja, odnosno visoko tehnološki sistemi za raspoznavanje glasova i komunikacije, analiza geo-prostornih podataka… Sve to počiva na tehnologijama koje se zajednički mogu nazvati: „veštačka inteligencija“. Borbene letelice bez ljudske posade, kao što su to dronovi, pritom su relativno jednostavna oružja. Obe strane ih u ratu u Ukrajini masovno koriste. Ukrajina je „laboratorija u kojoj se kreira budući oblik vođenja rata“. Tako je to opisano u jednom članku američkog magazina „Nacionalna odbrana“ (National Defense). Efekti su u Ukrajini već sada itekako vidljivi. Takozvani „Kilčejn“ (killchain), dakle tok pojedinačnog napada, od lociranja, do uništavanja nekog cilja, znatno se skraćuje korišćenjem „softvera za targetiranje“, baš kao što se smanjuju i vreme, odnosno ljudski kadar, potrebni za lociranje i analizu podataka.

Tehnologija igra važnu ulogu i po pitanju zaštite sopstvenih borbenih jedinica. Dron-kvadrakopter s kamerom košta samo nekoliko stotina evra, a uz pomoć daljinskog upravljanja – naravno, pod uslovom da ga protivničke snage ne obore – on može da obavlja sve one zadatke za koje bi u analognom svetu trebalo na teren poslati izviđačke jedinice. Rusija na tom nivou ne može da održi korak, tvrdi nemački vojni stručnjak Zauer. On kaže da uočava „znatnu razliku između onoga što je Rusija medijski proteklih godina predstavila i onoga što ti sistemi zaista mogu. Do sada se u Ukrajini baš i nisu mogla videti neka od tih navodnih čudotvornih haj-tek oružja. Moj utisak je da se tu nije otišlo mnogo dalje o razvoja prototipova.“

Ali, i Rusija upotrebnom tehnike štedi resurse. Na primer, masovnim korišćenjem jeftino proizvedenih kamikaza-dronova tipa „šahid“, koje Ukrajinci onda moraju da obaraju upotrebom skupih PVO-sistema.

Ipak, moderna tehnologija ne može uvek i u potpunosti da reši sve probleme na bojnom polju. „S dronom koji ima infracrveni senzor možete da letite nad područjem na kojem su postavljene mine – najbolje uveče, nakon što je sunce čitavog dana sijalo i tako ugrejalo mine. One su tada toplije od okolne zemlje i možete odmah na snimku da prepoznate svaku pojedinačnu minu, pa da napravite kartu s njihovim pozicijama“, opisuje Zauer. „To je zgodno, ali mine i dalje niste počistili. Za to su vam potrebni sistemi za razminiranje, a za njih nije potrebno da baš u milimetar znate lokaciju na kojoj se nalazi neka eksplozivna naprava.“

Zavisnost od haj-tek firmi

Postoji još jedan problem kada je reč o visokoj tehnologiji. Zauer kao primer navodi „Starlink“, koji je, kako se govorilo, za Ukrajinu bio „prekretnica“. U više navrata je šef firme Ilon Mask – a kako se činilo sasvim proizvoljno – najavljivao moguće smanjenje ili čak okončavanje pružanja usluga „Starlinka“ Ukrajincima. Ipak, taj sistem i dalje radi. I druge firme s područja veštačke inteligencije su, kada je reč o njihovoj „podršci“ Ukrajini, potpuno netransparentne. Za sada recimo uopšte nije poznato da li će ta zemlja morati da plati njihove usluge, da li softver koristi besplatno, a kao protivuslugu na raspolaganje stavlja podatke i iskustva u korišćenju tehnike.

"To su firme, a njihov cilj je da prodaju svoje proizvode“, podseća Zauer. "Proizvod koji možete da reklamirate time da je testiran u praksi, pa i dorađen na osnovu toga, bolje će se prodavati na nekom idućem sajmu naoružanja.“ Iz Ukrajine u međuvremenu poručuju da i sami razvijaju visokotehnološka borbena sredstva. Oni pritom kombinuju „haj-tek“ i „lou-tek“ – odnosno, kombinuju civilne komponente s vojnim.

Njihova tajna služba SBU nedavno je tako predstavila „Sibejbi“ (SeaBaby), dron koji plovi, i koji je opremljen s nekoliko stotina kilograma eksploziva. On je, kako se pretpostavlja, odigrao ključnu ulogu u napadu na Krimski most, odnosno ruski desantni brod „Olenogorski Gornjak“.

BONUS VIDEO:

(MONDO)