Prema narodnom verovanju, posle Miholjdana nastupa prava jesen.
Za Miholjdan se vezuju brojna narodna verovanja, a ono što je posebno interesantno jeste da se ne praznuje samo u Srbiji, već širom sveta, posebno u Norveškoj.
Pravoslavni vernici u četvrtak, 12. oktobra obeležavaju praznik Svetog Kirijaka, u narodu poznat kao Miholjdan. Prema narodnom verovanju, posle Miholjdana nastupa prava jesen koja je kalendarski već uveliko počela. Sveti Kirijak je rođen u Korintu krajem četvrtog veka i za života je smatran stubom hrišćanstva i uzorom monaških vrlina.
Čitajući Sveto pismo, veoma rano je počeo da se divi ustrojstvu spasenja ljudskog roda, a želja za duhovnim životom odvela ga je u Jerusalim, gde je stupio u manastir i dobio početna uputstva o monaškom životu. Boravio je u više manastira gde se, posvetivši se hrišćanskoj veri, borio protiv jeresi. Predanje kaže da je bio krupan i snažan čovek, iako je ceo život proveo u strogom postu. Pred kraj života boravio je u monaškoj porodici Svetog Haritona, gde su monasi jeli jednom dnevno, i to po zalasku sunca.
Kirijaka su monasi poštovali kao iscelitelja i utešitelja bolesnih i nevoljnih. Poživeo je 109 godina i upokojio se 557. u pustinji, gde je proveo starost i poslednje godine života.
U pravoslavnom kalendaru se na ovaj praznik pominje i osveštanje bazilike Svetog Mihaila u okolini Rima, što je i objašnjenje za naziv praznika.
Narodna verovanja
Prema narodnom verovanju, posle Miholjdana nastupa prava jesen, koja je kalendarski već uveliko počela. Oktobarski topli dani vezani za ovaj narodni i verski praznik poznati su kao miholjsko leto.
Sveti Kirijak je zaštitnik i slava mnogih srpskih domova, a u pojedinim srpskim selima održavaju se zavetine i organizuju litije. Slavi se u Boki Kotorskoj kao zaštitnik pomoraca. Mornari na ovaj dan nisu isplovljavali kako ne bi uvredili sveca.
Po narodnom verovanju, na ovaj dan se ne rade kućni poslovi, ali valja završavati sve poslove van kuće, koji ne mogu da čekaju zimu.
BONUS VIDEO
(Mondo/nportal.rs)
