Sve više penzionera, zbog rastućih troškova života, prinuđeno je da radi, dok neki to čine iz zadovoljstva.
Radmila V. bila je zaposlena u službi kućne nege i lečenja, a otišla je u penziju sa 35 godina radnog staža. Pre otprilike godinu dana, pre svih ovih povišica penzionerima u Srbiji, njena penzija je iznosila nepunih 36.000 dinara.
"Sad mi je penzija 35.778 dinara. Ja sam kriva, bila sam trudna sa drugim detetom kada je trebalo da dam državni ispit, suprug nije dao i ostala sam bez tog državnog ispita, zato mi je penzija manja", ispričala je Radmila prošlog septembra za RTS.
Ona je tada iznela i svoju kućnu računicu: kada plati račune, lekove i terapiju, za život joj, kaže, ostane najviše 13.000 dinara.
"I da ne radim privatno, ono što ja mogu da uradim bilo bi jako teško, a imam osmoro unučadi od dva sina, a ja sam odrasla bez bake i deke pa mi je zadovoljstvo da mogu da im pružim nešto, novčano nije potrebno jer deca imaju. Ali znate, zaboli ako ne mogu da pružim barem za rođendan, za toliko uvek sklonim", pričala je Radmila prošle godine.
I nije jedina. Zbog rastućih troškova života, sve više penzionera ponovo zasniva radni odnos. Nekima je glavni razlog niska penzija a nekima želja, potreba ili zadovoljstvo. Neki iz zadovoljstva, a većina iz nužde nastavlja da radi i po odlasku u penziju.
Bonus video:
(Mondo/Rts)
