TITO O RATU SA IZRAELOM - ONO ŠTO JE UZETO SILOM, MORA SILOM I DA SE ODUZME! Šok detalji sa sastanka o kome se malo zna!

Gamal Abdel Naser predsednik Egipta posetio je Jugoslaviju u julu 1968. Tada se sreo sa Josipom Brozom Titom. Jedna od najbitnijih tema je bila situacija na Bliskom istoku koja je dovedena do tačke ključanja. Nešto slično kao što imamo i danas. Mi vam prenosimo deo razgovora između Tita i Nasera koji se ticao Izraela, pomoći koju dobijaju od Amerike, odnosa Sovjeta prema celoj situaciji ali i o tome kako je nekad “sila jedino rešenje”.

Istakao je da se godinu dana posle poraza sada nalaze u povoljnijem položaju.

"Sada imamo odbrambenu liniju i u stanju smo da je dalje izgrađujemo. Međutim nemamo ofanzivnog oružja. Reako sam sovjetskim rukovodiocima - Zašto bi se Izraelci povukli, zašto bi napustili okupirane teritorije kada vrlo dobro znaju da mi nemamo ofanzivno oružje. Izrael nije bio u stanju da postigne svoj politički cilj, da nametne rešenje kakvo je hteo, tj završetak rata sa potpisivanjem mirovnog ugovora. Rat su dobili, ali mi nismo bili spremni da potpišemo mirovni ugovor jer bi to značilo kapitulaciju. Amerikanci od februara meseca izražavaju želju za ponovnim uspostavljanjem diplomatskih odnosa sa nama. Mi smo im odgovorili – kako možemo ponovo da uspostavimo diplomatske odnose s obzirom na stav SAD prema Izraelu. SAD treba da daju izjavu o povlačenju izraelskih trupa na liniju od 5. juna prošle godine i onda ćemo obnoviti diplomatske odnose", rekao je Naser.

Tito ga je potom upitao da li ima izgleda da dobiju  ofanzivno oružje?

"Mi već sada imamo ofanzivno oružje, ali je problem naše armije mobilnost. Imamo dovoljno topova, tenkova, ali za hitne potrebe armija nije dovoljno mobilna. Zatim, nije samo problem u mobilnosti, nego takođe i u obučavanju armije", rekao je Naser.

• Prekjuče je došlo do napada na Suec. Tom prilikom ubijeno je preko 40 civila. Izrael je u mogućnosti da pogađa sve gradove na vašoj teritoriji.mogao bi jednog dana napasti i Kairo. S druge strane, distanca je takva da je sredstvima kojima su do sada raspolagale snage UAR bilo nemoguće dosegnuti njihove osetljive oblasti. Da li u tom pogledu imate nešto u perkepktivi?, upitao je Tito.
• Hteo bih da primetim da nedavni napad na grad Suec nije prvi, da su gradovi Suec i Ismailija vrlo slabe tačke, da su izloženi artiljerijskoj vatri, jer se nalaze u blizini položaja izraelske artiljerije. Prošle godine su svakog dana bombardovali naizmenično Ismailiju i Suec, i ubijali dnevno po 30-40 civila. Tada je vlada donela odluku da evakuiše stanovništvo ovih gradova, tako da smo iz njih iselili oko 200.000 ljudi. Kao što znate, kada smo potopili njihov razarač “Ejlat” Izraelci su bombardovali naše rafinerije nafte. Generalštab naše armije, ministar odbrane i mnogi drugi smatrali su da na to treba odgovoriti bombardovanjem Haife. Kada sam bio upoznat sa tom odlukom, rekao sam da mi nismo spremni za odmazdu, jer je u to vreme izraelska avijacija bila jača.
• Mislim da bi bilo besmisleno da se bombarderima napada Haifa ili neko drugo područje u Izraelu, kada je poznato da Izrael raspolaže snažnom odbranom, avijacijom i protivavionskim naoružanjem. Na taj način se, po mom mišljenju, ništa ne bi dobilo. Ja sam mislio da se to čini na drugi način, raketama, a osim toga, ne bi trebalo da cilj bude Haifa već vojni centri i objekti. Iz poslednjih informacija vidi se da Amerika daje Izraelu rakete, a to nije slučajno. Čuli smo da je Izrael dobio i bombardere. Kako Sovjeti gledjau na to? Da li su nešto preduzeli kod Amerikanaca, jer sa njima održavaju dijalog, imaju čak i stalnu telefonsku vezu, rekao je Tito.
• Što se tiče raketa, vest nam je stigla suviše kasno, nakon naših razgovora sa SSSR. Mi smo uglavnom vodili razgovore prva dva dana posete. Sovjetski rukovodioci su nam rekli da je za vreme prošlogodišnje krize korišćena direktna telefonska linija sa Vašingtonom i da kritične noći nisu ni spavali. Kazali su takođe da im stoje na raspolaganju i druga sredstva uticaja na SAD, i da zbog toga mi ne treba da napustimo ideju iznalaženja miroljubivog rešenja. Rekli su nam isto tako da postoji niz pitanja i mnogo stvari u čitavom svetu za koje su SAD zainteresovane.
• To nije slučajno. Ja sam im rekao – ono što je uzeto silom, mora silom i da se oduzme. Na to su mi oni potvrdno odgovorili – ali su i dodali da kada se kaže “silom” to može značiti i političkom silom. Ja se potpuno slažem sa vašim stanovištem da treba što je moguće više koristiti sva politička sredstva, a takođe u isto vreme jačati i svoje snage. Ako se problem ne bude mogao nikako rešiti političkim sredstvima, ostaje da se jednog dana rešava silom. Šta se drugo može? Ako se zatvaraju oči pred stvarnošću i ne preduzmu efikasne mere, Izrael nikada neće napustiti zauzete teritorije, rekao je Tito.
• To bi značilo da uzalud trošimo naš novac.
• Stvar je u tome što se i danas upotrebljava sila tako gde se se nema prava na to. Međutim kod vas je situacija drugačija i ako se rešenje ne može postići na drugi način onda je opravdana i upotreba sile. Prošlo je godinu dana od izraelske agresije. Za to vreme raspoloženje javnoh mnjenja promenilo se u velikoj meri u korist arapskih zemalja. Ovo što Izrael čini, odbacujući primenu Rezolucije SB samo ide na njegovu štetu, jer izaziva ogorčenje u svetu. I ako jednog dana arapske zemlje u prvom redu UAR budu smatrale da su sovoljno snažne i da mogu da upotrebe silu, a uvidi se da se rešenje na drugi način ne može postići, onda upotreba sile neće tako iritirati svet. Jer, videće se da je to opravdana borba arapskog naroda za odrbanu svog teritorijalnog integriteta-. Samo, u pitanju je vreme, tj da li se može tako dugo čekati i izdržati, dok se izvrše sve pripreme, a treba imati na umu da će i druga strana i dalje dobijati pomoć, koju uostalom, i sada primaju od Amerikanaca, zaključio je Josip Broz Tito.

Podsećanja radi arapsko-izraelski rat u junu 1967. godine, poznat i kao Šestodnevni rat, radikalno je promenio mapu Srednjeg istoka. U nedeljama pre juna 1967. godine, tenzije sa Egiptom su postale opasno pojačane. U reakciji na mobilizaciju egipatskih snaga duž izraelske granice na poluostrvu Sinaj, Izrael je pokrenuo preventivne iznenadne vazdušne napade protiv egipatskih aerodroma uništavanjem skoro cele egipatske avijacije.

Istovremeno, Izraelci su započeli kopnenu ofanzivu u pojasu Gaze i na Sinaju, koja je iznenadila Egipćane. Nakon početnog otpora, egipatski lider Gamal Abdel Naser je naredio evakuaciju Sinaja. Izraelske snage požurile su ka zapadu u potrazi za Egipćanima, naneli su im teške gubitke i osvojile Sinaj.  Između 5. i 10. juna, Izrael je pobedio Egipat, Jordan i Siriju i okupirao egipatsko poluostrvo Sinaj, pojas Gaze, Zapadnu obalu, istočni Jerusalim i sirijsku Golansku visoravan. 

Nakon šest dana, 11. juna je potpisan prekid vatre. Arapske žrtve su bile daleko teže od izraleskih: manje od hiljadu Izraelaca ubijeno je u odnosu na više pd 20.000 iz arapskih snaga.

BONUS VIDEO

(MONDO)