Marko Stefanović je čovek koji putuje po svetu, a za MONDO otkrio da li od toga može da se živi, kao i da li se nekada susreo sa nekim neobičnim situacijama na omiljenim destinacijama.
Marko Stefanović, na društvenoj mreži Instagram poznatiji kao "gospodin sa izuzetnog puta", posetio je preko 50 zemalja. On je za MONDO pričao o svojim "najizuzetnijim" putovanjima, kao i o tome kako je postigao da njemu putovanja postanu posao i kako je uspeo da spoji "lepo i korisno".
MONDO je uspeo da "uhvati" Marka dok je bio na kratkom odmoru u Novom Sadu, a u Beograd je došao samo kako bi nam ispričao sve ono što do sada niko nije imao priliku da čuje. "Uhvatili ste me u ovih nedelju dana, koliko sam tu u Srbiji, u Novom Sadu zapravo, pošto tu živim već 25 godina iako sam rođeni Sokobanjac. Došao sam na studije u Novi Sad, a putovanja su bila moj poziv od malena, a to sam i studirao. Često kada sam u Srbiji ja sam na ovoj relaciji", počeo je priču Marko za MONDO.
Čime se baviš, da li su tvoj posao putovanja, ili radiš još nešto pored putovanja?
"Nekako sam dočekao taj momenat da putovanja postanu moj 'full time job', odnosno posao koji jedino radim. Dugo sam bio u komunikacijama i u prodaji, nekih petnaestak godina, gde sam nakon studiranja, u neku ruku bio malo razočaran, jer turizam u to vreme (1998. do 2002.), nije bio nešto od čega bih se ja "najeo hleba" i nagledao sveta. Onda sam nekako razmišljao da sebe usmerim na neku drugu stranu i krenuo edukacije iz prodaje jer mi je to donelo taj novac koji je počeo da finansira moja putovanja. Nije moja ideja bila od starta ovo digitalno, jer tad u to vreme, to nije ni postojalo, ali je nekako prirodno došlo samo po sebi. Neko bi možda pomislio: 'Ma lako je njemu, on je iz porodice ovakve ili onakve, lako je kad imaš para i slično', ali jedan podatak, za koji sam siguran da je zanimljiv, svakom ko voli putovanja, jeste da nikad nije kasno i pravo vreme će doći ako želiš dovoljno dugo. Moje prvo putovanje u inostranstvo bilo je kada sam imao 26 godina - ne zato što nisam hteo, nego takve su okolnosti bile, nismo mogli da priuštimo sebi neka putovanja. Moje prvo putovanje je bilo 2005. godine u Egipat. Od onda do sad posetio sam između 50 i 60 zemalja", rekao je Marko.
Da li može da se živi od toga, spoj lepog i korisnog, putovanja i zarada, da li to može da "prođe" u Srbiji?
Sa dolaskom digitalnih medija, ja sam krenuo ideološki da radim putovanja, nikada se pre toga nisam profesionalno bavio turizmom i putovanjima u smislu da radim u nekoj turističkoj agenciji, ili možda u hotelu - jesam tokom studija možda radio "prolazne poslove", ali sa dolaskom novih medija ja sam video tu svoju šansu i prostor, da ja ono što doživljavam na putovanjima, prenesem ljudima putem Instagrama pre svega. Sad je tu i TikTok - Fesjbuk vidim da više nikome nije interesantan. Kako sam krenuo da to delim - opet nije bila namera da ja to delim da bih od toga zarađivao. Desilo se to da je moje najuže društvo raštrkano po Srbiji, svi smo se razišli i to je bio način da ja, kao moj dnevnik, podelim to sa mojim dragim ljudima. To je onda krenulo prirodno da se razvija, a putovanja su zanimljiva ljudima i počela je tu da se okuplja publika, da me kontaktiraju sponzori i to je polako vodilo jedno ka drugom - sve je više bilo angažovanja, samim tim sve više putovanja i mogu da kažem da sada od toga mogu da lepo živim."
Putuješ sam, ili imaš ljude koji idu sa tobom? Vodiš li ture po svetu, kako to funkcioniše?
"I jedno i drugo. Najslobodnije se osećam kada putujem sam. Često putujem i sa porodicom jer imam suprugu i dve ćerke i one putuju sa mnom kad god mogu. Uklapamo se, škole, fakulteti i slično i uklapamo se na osnovu odabira mojih destinacija. Bila je situacija jednom kada smo žena i ja otišli u Kambodžu, da je ona imala takav kulturološki šok da je bukvalno plakala četiri-pet dana koliko smo bili tamo zbog ritma koji smo imali i zbog svih tih različitosti. Onda smo se mi dogovorili da kada putujem na takva putovanja, svakako to je nešto što ja volim i ona bi me u tome usporavala, a ja bih nju forsirao - onda je najbolje u tim momentima da čovek putuje sam. I to je nešto što ja preporučujem svakoj mladoj osobi, da probaju bar jednom da negde otputuju sami. Tad je totalno drugačiji koncept putovanja, čovek se posveti sebi, prati svoje instinkte, mnogo lakše upoznaje ljude... Destinacija te onda vodi na unapred nepripremljena mesta i to su možda trenuci koje ja na putovanjima možda i najviše cenim."
Da li biraš destinacije po sebi ili po pratiocima na Instagramu, odnosno šta bi njima bilo najinteresantnije da vide ili tebi?
"Uvek gledam da sebi ispunjavam želje. Sada dosta tih destinacija zavisi i od mojih kampanja, jer sam počeo da radim često kampanje za klijente u svetu turizma. To nekad usmerava odabir moje destinacije kada putujem zbog posla. Kada putujem sam, nije mi važno da li ću sad da skupim neke poene na mrežama, pa da na osnovu toga biram destinaciju, već gledam da ispunjavam neke svoje dečačke snove i maštarije. Smatram da je moje putovanje krenulo još tad iako fizički nisam putovao. Ja sam od malena maštao o džunglama, gusarima i izgubljenom blagu, čitao stripove i onda gledam da ispunjavam svoje želje, a publika prepoznaje emociju prema putovanjima. A važno je da nema tu 'šminke', nema tu stvari koje se rade zarad poena, to sam ja - kome se svidi, svidi, kome ne uvek ima nekih drugih koje mogu da pronađu i prate".
Pošto se na Instagramu zoveš "gospodin sa izuzetnog puta", koje je bilo tvoje 'najizuzetnije' putovanje?
"To je teško, to me uglavnom svi pitaju i baš je teško odrediti. Kao kad nekoga pitaju koje dete više voli. Ja na svakoj destinaciji gledam da pronađem nešto kako bih se emotivno povezao sa tim mestom. Ako ne gledam u tom konvencionalnom smislu lepotu neke destinacije. Nije svaka destinacija lepa vizuelno, nije svaka zanimljiva po tim nekim stvarima - sad ima ove atrakcije ili one, ali energija svakog mesta je drugačija i ja volim da to ostetim. Da se družim sa lokalnim stanovništvom, da upoznam njihove običaje, da probam njihovu hranu - ali je to nešto što mi ne donosi neku vrstu razočarenja, jer kad neaš nikakva očekivanja onda i ne budeš razočaran. Kad putuješ otvorenog srca i uma, mislim da te to i dočeka tamo na destinaciji, da ljudi to prepoznaju, da ti se onda otvore lakše. Možda i saznaš neke stvari koje ne bi kad bi išao samo i štirklirao sa liste šta si video. Ali hajde da probam bar da napravim listu top 5 destinacija:
1. Kuba
"Kad god me to pitaju, Kuba mi je na pameti. Vreme je jedini resurs kog nemamo dovoljno i smatram da je luksuz ponavljati destinacije, ima toliko mesta na svetu koja možemo da vidimo, da upoznamo - ali na Kubi sam bio tri puta. Nešto me vuče, pa sam morao to da ponovim. Dobro sam istražio Kubu. Prvi put sam bio preko mesec dana, sam, i to je bilo putovanje gde sam imao samo avionsku kartu u džepu i nisam znao ništa. Ni gde ću, ni šta treba da vidim, apsolutno ništa. Mislim da mi je to bilo jedno od najlepših putovanja. Saznavao sam tamo gde idem sledeće, ta energija je neponovljiva. Neko ko smatra da su to Karibi, luksuz, pa ode tamo, uglavnom se vrati razočaran. Ja se nikada nisam razočarao jer nema tu kod mene puno pripreme. Uglavnom se moje odluke menjaju na putu. Gde mi više nije zanimljivo - idem dalje, gde mi se dopalo, možda ostanem duže. Na taj način nađem sebi nešto zanimljivo".
2. Rio de Žaneiro
"Rio je kupio moju pažnju iako nisam to očekivao u startu. Ja sam malo po prirodi kontraš i po prirodi imam urođen taj srpski inat, da ako je nešto previše popularno, da ja to onda neću. Ali ima razloga taj 'hajp', zašto je toliko popularan. TO nisam očekivao, Rio se stidljivo progurao na moju listu od top pet destinacija.
3. Kambodža
"Nekako uvek smatram da ljudska kreativnost ne može da se poredi sa prirodom, i tu uvek možemo da vidimo da priroda uvek uzima svoje nazad. Kompleks hramova koji se nalazi u džungli je jedna od najimpresivnijih stvari koje sam ikada video. Nalaze se na 500 kvadratnih kilometara, i tu sam se najživlje osećao. Divlja priroda me oduševljava najviše."
4. Meksiko
"Tamo ima za svakoga po nešto. Gastronomija, istorija, plaže, noćni život.. "
5. Karibi, Honduras
"Ostrvo Roatan, poznato kao poslednje utočište jednog od najpoznatijeg pirata. Postoji mnogo legendi koje pričaju o izgubljenom blagu na tom ostrvu. Ostrvo je divlje, 90 posto ostrva pokriva tropska šuma, kao kad zamisliš neki raj tropski."
Je l' si se nekada susreo sa nekom životinjom koja je otrovna, opasna?
"Jesam, volim životinje da viđam u njihovom prirodnom staništu, ne volim da podržavam aktivnosti kao što su zoološki vrtovi i neka prihvatilišta. Pogotovo ne neke zabavne stvari, kao što su oni delfinarijumi jer tretiraju te životinje na neki nehuman način da bi ih dresirali, a sve zarad naše zabave. Najlepši mi je osećaj, koliko god da se tad adrenalin meša sa strahom kad vidim neku divlju životinju u prirodi. Imao sam bliski susret sa grizlijem. To je bio momenat koji baš ne mogu da opišem ljudima, to je stvarno neponovljivo iskustvo. I svestan sam bio tog momenta tek kad je on prošao. Tih nekoliko sekundi kad me je medved pogledao i otišao, e onda sam seo i 15 minuta sam samo sedeo, nisam mogao da krenem dalje. Krenulo je da se odmotava, šta bi bilo kad bi bilo. Viđao sam i razne zmije, guštere, losa sam sreo. Žao mi je što nisam video jaguare. Bio sam na Šri Lanci i imao sam situaciju u njihovom nacionalnom parku koji je poznat kao mesto gde živi najveća populacija jaguara na otvorenom i u divljini, preko 500 jedinki ih ima, ja nisam video nijednog.
Da li se pripremaš pre putovanja kad su u pitanju životinje, da li te neko uputi kako da se ponašaš ako sretneš opasnu životinju?
"To je dobro pitanje, jer mislim da nije naivno i ne treba ljudi, povučeni nekim slikama sa Instagrama, ili nekim zanimljivim videima, da krenu tako grlom u jagode. Ipak to je priroda, životinje su nepredvidive. Treba da znamo neka pravila ponašanja u divljini i da jednostavno ne provociramo svojim prisustvom. Mnoge životinje nisu agresivne, ali će napasti instiktivno i braniće svoju teritoriju, mladunce i njihov ugroženi prostor. Konkretno za medveda - tu sam morao da prođem kratki brif sa rendžerima, da bi me pustili uopšte da lutam po divljini. To je bila zanimljiva priča, deo sam išao sam, deo sam išao sa ekipom koju sam upoznao. I tu ima dosta delova na Aleutskim ostrvima, gde se radi industrija ribe. Mnogo naših ljudi tamo odlazi da radi i onda sam, kad sam video da je Aljaska toliko skupa, odradio i ja desetak dana u toj fabrici, da bih mogao da pokupujem sebi najnoviju opremu, a i da bih mogao neka iskustva sebi tamo da platim. Na primer 500 dolara je bio let malim avionom iznad glečera i vulkana, a to je za naše pojmove previše. I onda kad sam već bio tamo, ja sam iskoristio priliku da zaradim.
Osim medveda, prošao si i pored losa, ali i pored teritorije vukova?
"Prošao sam kroz teritoriju vukova, mada je to najopasnija situacija u prirodi. Vuk je životinja koja ima instinkt lovca, i uglavnom njih nisam video, ali su mi rekli lokalci, pričao sam sa pripadnicima nekog plemena - oni su mi rekli da uglavnom kad vidite vuka, da je tad već kasno. Oni prate svoj plen, idu u čoporu i tu ne postoji šansa da čovek preživi tako nešto. Ja sam bio na Aljasci u periodu kad je naše leto, takođe je leto i tamo, pa nisu temperature bile niske. Ali nije bilo dovoljno hladno da oni budu izgladneli, da nemaju hrane i da su očajni da napadaju, tako da ih nisam video. Lisice su me pratile, ali lije nisu opasne. Lokalci su mi rekli da kada vidim lisicu, da je sigurno medved u blizini jer one uvek prate potencijalni izvor hrane. Na tim ostrvima nema puno hrane, nema sitnih životinja. Medvedi se uglavnom hrane bobicama. Čak su se lisice privikle na moje prisustvo, prestale su i da beže.
Jedna situacija kad si se uplašio je bila kad si video medveda, a da li je postojala još neka situacija na nekom drugom putovanju koja te uplašila?
"Pa nije, meni žena kaže da sam ja neracionalan čovek, kao veliko malo dete. Možda i ne gledam realno na neke situacije. Ne očekujem loše situacije da se dese i verujem u taj zakon privlačenosti univerzuma, da ono što nosim u sebi da će to i da me sačeka - i stvarno do sada, pored svih ovih nekih situacija, nikad nisam upao u neprilike ili u neke probleme".
PRETIO MI JE ČLAN BANDE U FAVELI, PA ME ODVEO DO ŠEFA! Marko za MONDO otkriva detalje sa žurke narko-bosova
Pošto je druga omiljena destinacija Rio, da malo pričamo o favelama koje su meni najinteresantnije? Saznala sam da je tebe član bande proveo kroz favelu, da nisi hteo turističkog vodiča, pa kako je sve to izgledalo, kako si došao do člana bande?
"To je zanimljiva priča. Drugar i ja smo organizovali to putovanje. To je ono kad si me pitala kako putujem - pa zapravo nekad organizujem putovanja, nekad sa agencijom jer postoje destinacije koje su jeftinije kad ideš preko agencije. U ovom slučaju smo nas dvojica organizovali sve i udružili se sa jednom od naših agencija, da pokrijemo pravne okvire. Sasvim slučajno smo upoznali tog momka i dogovorimo odlazak u favelu sa njim. Favele napreduju, nije to više kao u filmu, tamo žive siromašni i ima sitnog kriminala, ali nekada je bilo opasnije zbog ratova bandi, ali sad već oni vide potencijalnu mogućnost zarade na svaki mogućni način, pa su se malo i otvorili za turizam. I mi da ne odvedemo grupu standardnim putem, pošto postoje lokalne agencije koje vode tamo, smatrali smo da je to sterilno, mi smo hteli malo adrenalina. Dva tri dana pred put tamo saznaje vlasnik agencije za to i kaže on: 'Da li ste vi normalni, vodite 15-16 ljudi sa članovima bande, to ne može!'. Mi sad zovemo ovog momka i govorimo da moramo to da otkažemo. Zovemo ga i kažemo to prosto nije do nas i nama ovaj lik uzvraća prikrivenim pretnjama. 'To ne može tako, ovde se znaju kodeksi. Reč je reč, nešto što dogovorimo, to mora da se ispoštuje i rekao je, 'baš se radujemo da vas vidimo taj dan u faveli'.
U faveli se apsolutno sve zna. Oni imaju nekoliko ulaza i znaju i kontrolišu, ko dolazi, gde dolazi, gde ide i zašto ide i tačno znaju kad neka gaencija dovede turu. I rekli su nam morate da platite 100 evra reket zato što smo odustali. Mi sad pričamo o tome, kažem ja ovom drugaru, mi to moramo da platimo inače nećemo imati mira ovde u Riu. Jedino da se zatvorimo ovde u hotel i da ne mrdamo odatle, ali to nije opcija. Rekli smo da ćemo mi to da platimo, ali pod našim uslovima, da ne misle da smo neke 'šonje'. Ako im mi to damo tako, da nas posle ne sačekaju tako pa nam posle pokupe sve i telefone i da nas maltretiraju. I mi se dogovorimo da mu kažemo daćemo ti 35 evra, ali da nas dvojicu vodi u favelu noću i to na žurku neku. To sad zvuči sumanuto kao ideja, ali šta sad, kažemo pa ako prođe super, ako ne - nećemo izlaziti iz hotela. On se zbunio i rekao da 'moram da nazovem šefa.' Mislim da nam je to bilo najdužih pet minuta u životu dok smo čekali taj telefon da zazvoni. Zvoni telefon, a šef je rekao: 'To su neke budale - može!' I mi sednemo u taksi to veče, idemo kod čoveka kog ne poznajemo, koji nam je pretio do malopre. Odlazimo tamo, izašli, vreme je bilo odlično, ali kako smo izašli iz taksija krenuo je neki nenormalni pljusak koji je izgledao kao nikad jači u životu. Samo smo se pogledali i pomislili, da li je ovo znak da se vratimo nazad, da batalimo sve ovo. Ali smo videli da život nije prestao tu. Ljudi koji su tu bili nisi pobegli od kiše. Taj strah je tad nestao. Ušli smo unutra, ovog lika nema nigde, kad eto ga ide... nije prošlo par minuta, on dolazi smeje se i viče 'Amigos', i tu je krenuo provod. Vodio nas je kod jednog od šefova favele da nas upozna, pošto je glavni šef bio u zatvoru. Vodili su nas da nam pokazuju gde mu prave hacijendu sa bazenom. Igrali smo se sa decom njihovom, jeli kolače. Žene iznose kolače, ljudi koji prodaju neke sitnice su došli odmah da nas pozdrave. I sad smo mi pitali kako ljudi ovako ostavljaju svoje radnje, a da nema nikoga unutra? Kazali su nam da nema krađe tamo. Da postoje kodeksi koje svi poštuju. 'Da ti neko nešto ukrade, pa mi bismo mu prste odsekli', rekli su. Tako da nas je i tu dočekala jedna lepa atmosfera. Ne može ništa da se generalizuje u životu i nisu svi tamo kriminalci.
Hoćeš da nam ispričaš više o toj žurci na kojoj ste bili, gde si sreo i dilere?
Postoje nekoliko puta godišnje žurke koje organizuju "drug lord-s", odnosno narko bosovi. Favele su kao države za sebe, tamo ni policija ne zalazi često, postoje neke specijalne jedinice koje se zovu 'Bope', i oni su možda najveća potencijalna opasnost za mir u faveli. Jer su oni malo veći kriminalci nego oni iz favela. I tamo postoji mogućnost da se desi rat između dve bande. Nekoliko puta godišnje u doba primirja, što je sad sve češće ti šefovi favele organizuju žurke koje zovu 'Baile funk'. Sve ono što na filmu može da se vidi, raskalašno, nenormalno, razuzdano - baš tako izgleda ta žurka koja se dešavala to veče. Tu je obezbeđenje bilo nenormalno i na sve strane smo viđali te pripadnike specijalnih jedinica, koji nisu čuvali ljude, nego su čuvali šefove favele. To su neki polu otvoreni prostori, to se odvija i van i unutra, ma haos."
Koje je sledeće putovanje koje planiraš, ako možeš da nam otkriješ?
Imam jednu jako dobru ideju, koja se ne odvija baš u smeru u kom ja hoću. Nešto sporo traju sad te dozvole, sporo traje birokratija. Radim na tome da stupim u kontakt sa preostalim kanibalskim plemenima, duboko u džungli ostrva Papua u Indoneziji. Ali je tamo njima osetljiva situacija jer je ostrvo podeljeno između Papue i Indonezije, ima dosta tenzija, neki građanski rat se vodi već dosta godina i jako je teško dobiti dozvolu uopšte. Oni prihvataju civilizaciju, ali pod vrlo kontrolisanim uslovima i to čekam neka tri, četiri meseca, ali ništa se nije pomaklo sa nulte tačke. Planiram sam da idem, a i ne znam koga bih od društva ubedio da ide na takvo nešto. Samo se nadam da me neće pozvati na večeru tamo, sve je dobro dok se to ne desi. Ali prvo sledeće putovanje početkom novembra je Italija. Idem u Firencu i Rim, tamo do sada nisam bio. Ali te destinacije koje su mi blizu nekako izbegavam uvek, govorim sebi da imam vremena za njih. Uvek gledam da što dalje pobegnem i da što dalje otputujem, a ovo mi je sve tako tu je.."
Da li planiraš neki svoj kanal na Jutjubu, neku emisiju ili je ipak tvoje glavno sredstvo za komunikaciju sa publikom Instagram?
"Meni je glavni kanal komunikacije Instagram, o TokToku još uvek učim, nije mi baš najjasniji. Ali potpuno su reakcije različite. A Jutjub je nešto gde bih se ja lično najbolje izrazio. Ja nisam neko ko voli da pozira za fotografije, uvek sam kao drvo, a to je važno za mreže. Zato mislim da mi je video forma koja mi je najlakša. Volim da prenesem tu emociju koja se dešava oko mene. Samo smatram da za Jutjub treba velika posvećenost, da treba mnogo više vremena i da već kad bih to radio, hteo bih da to izgleda kako treba. Ja jesam napravio svoj kanal, da bih ime rezervisao koje je već prepoznatljivo. Imam preko 3 terabajta materijala i da nigde ne putujem godinama, mislim da bih imao materijala da objavljujem. Ali nadam se da će to biti u nekom momentu.
Da li možeš da nam otkriješ za kraj, pošto je svima nama u glavi da su putovanja skupa, da li imaš neke trikove kojima se služiš kada tražiš karte, jeftine hotele, kako da i mi, koji volimo putovanja, nađemo sve to?
"Ono što je jako bitno da bi čovek prošao jefino na putovanju, jeste fleksibilnost. Ne možeš da prođeš jeftino ako su ti očekivanja da putuješ na Maldive u januaru u hotel sa 5 zvezdica, to je prosto nerealno. Pominjem Maldive jer sam sad bio sa porodicom tamo. Ljudi mogu i tamo da odu povoljno. Kupe preko niskobudžetnih avio-kompanija kartu, ali moraju da je kupe nekoliko meseci unapred, da budu fleksibilni sa datumom. Ali mora da postoji i fleksibilnost u odabiru destinacija. Bitno je da se izbegne glavna sezona. Sve ono što sam maštao kao 'klinac', sad je mnogo lakše.
BONUS VIDEO:
(MONDO)
