Stefan je iz Beograda otišao u Izrael da radi kao kuvar, privučen dobrom novčanom ponudom ,međutim ubrzo je shvatio da nije sve u parama.
Već decenijama Srbi odlaze u inostranstvo u potrazi za boljom i bržom zaradom. Iako su popularne evropske zemlje poput Nemačke, Austrije, Švedske, kao i prekookeanske i daleka Australija, Bliski istok je poslednjih godina sve više aktuelan. Stefan iz Beograda (25) otišao je u Tel Aviv kako bi zarađivao početnu platu od 4.000 evra kao glavni kuvar u jednom restoranu u centru grada, nesluteći da će ga snaći ratno stanje.
"Došao sam u Izrael na par meseci da zaradim i da se vratim kući, međutim ovaj rat me je zarobio. Krio sam se i sklanjao dok ne dođe vreme za let, moleći se da ga ne otkažu po ko zna koji put", rekao je Stefan o agoniji koju je doživeo kada se angažman iz snova pretvorio u košmar. Nakon stresne situacije oko početka rata u Izraelu i borbe oko zakazivanja letova, koji su se, kako je rekao, otkazivali na dnevnom nivou bez obzira na plaćene karte, na kraju je uspeo da nađe let do Beča, odakle je stigao u Beograd.
"Imao sam sreće da ne gađaju grad dok sam išao do aerodroma", rekao je Stefan. Ovaj Beograđanin je u Tel Aviv došao preko prijatelja koji je tu radio osam meseci. "Kada sam razgovarao sa gazdom restorana, rekao mi je da mu treba šef kuhinje, ponudio mi je platu od 4.000 evra da startujem", kaže on, što je oberučke prihvatio. Odao je da tu posle tri meseca plata skače na 6.000 evra. Uz to, dogovrili su se da mu bude plaćen stan, tri obroka i put do posla, a išao je autobusom, tačnije menjao je dva prevoza. Takođe, radilo se 7 sati 6 dana sedmično, a on navodi da su "svi uslovi bili super".
Otkrio je još da u tom restoranu pomoćni kuvari imaju platu oko 2.500 evra, a plata konobara se kreće od 2.000 do 3.500 evra.
Na pitanje kako je funkcionisao restoran otkako je počelo bombardovanje Tel Aviva, Stefan je rekao su prestali sa radom i da je funkcionisala samo dostava i to u određeno vreme, a prikazao je i prepisku iz njihove poslovne grupe:
"Sve je zavisilo od toga kao agencije za dostavu rade, pa su se prema tome i naši poslodavci usklađivali", rekao je ovaj kuvar. "Pazite na sebe (...) ne pojavljujte se na poslu dok vas prethodno ne pozovemo - stoji, između ostalog, u poruci koju je rukovodstvo poslalo svojim radnicima u prvim danima sukoba. Rekao je da su mu prijatelji javili da su u petak ponovo počeli sa redovnim radom. Stefan je dodao da neki kafići nisu zaustavljali rad, ali ograničeno im je radno vreme na nekoliko sati preko dana.
"Ako se desi da krene sirena dok pijete kafu, svi prvo beže u sklonište. Oni su navikli na to" - opisuje jednu od scena sagovornik. Objasnio je da oni svi izlaze napolje čim se situacija malo smiri i tako u krug.
Posle ovakvog iskustva on kaže da se više neće vraćati u Tel Aviv, već će potražiti posao u svom rodnom gradu u Srbiji.
Što se tiče cena namirnica u ovom drugom po veličini gradu u Izraelu, Stefanu su lokalci rekli da se cene nisu menjale sigurno oko 2-3 godine.
"U kafićima kafa košta oko 4 evra, voda (0,33l) 2,30 evra, a pivo je oko 12 evra" - kaže on.
Ovo su cene nekih osnovnih životnih namirnia u supermarketima koje je on preneo:
Jabuke - 3,57 evra
Jaja (12 komada) - 5 evra
Hleb - 3,20 evra
Piletina (1kg) - 12 evra
Mleko (1l) - 2 evra
Sir (1kg) - 17 evra
Crni luk (1kg) - 1,5 evra
Krompir (1kg) - 1,5 evra
Paradajz (1kg) - 2 evra
Pomorandže (1kg) - 2,5 evra
Banane (1kg) - 2,5 evra
Gazirani sok (0,33l) - 3,5 evra
Kutija cigareta od 10 evra do 17 evra
Pivo (0,5 l) - 4,20 evra
Litar benzina košta 2,31 evro.
Tel Aviv 2021. proglašen za najskuplji grad na svetu
Britanski magazin "Ekonomist" je 2021. godine Tel Aviv proglasio najskupljim gradom za život. Tada su na drugom mestu ostali Pariz i Singapur, a posle njih su se na listi našli još Cirih, Hong Kong i Njujork.
EIU istraživanje je pokazalo da se ovaj grad na toj poziciji našao zbog rastuće inflacije u svetu, koja je u velikoj meri našla odjeka i u ovom gradu. Takođe, tome je doprineo i procvat IT industrije, te ga je svojevremeno "Volstrit Žurnal" okarakterisao kao "Silikonsku dolinu Izraela", što je, kako su naveli, "povećalo troškove i socijalne razlike", preneo je tada "Radio Slobodna Evropa".
Turizam je bio jedna od vodećih grana privrede, pa su i aranžmani za ovaj grad bili vrlo skupi bilo da se putujue iz Srbije ili iz neke druge zemlje sveta. Posle oporavka od kovid-krize, Izrael je doživeo snažan rast i to najbrži u poslednjih dvadeset godina. Otkako se svetom odjeknula vest o stravičnom napadu u ovoj bliskoistočnoj zemlji, cene izraelskih akcija i obveznica na berzi su naglo pale, dok su najveći svetski trgovinski lanci zatvorili svoje poslovnice, a kompanije počele da odlaze. Rojters je tada izvestio da je izraelska valuta šekel na najslabijem nivou u ovoj godini, a negativni uticaji na ekonomiju se tek očekuju. Banka Izraela je navela da je dosadašnja ekonomska šteta oko 3, 5 milijardi šekela.
Inditeks Grupa zatvorila je 84 poslovnice u Izraelu. Isti je slučaj sa lokalnim partnerom modnog lanca H&M. Zatim, i Fedeks je obustavio svoje usluge u Izraelu, otkazan je veliki IT samit, a Ševron je čak zatvorio jedno svoje gasno polje.
Najveće svetske finansijske institucije, poput Svetske banke i MMF, ocenile su ovaj sukob kao veliku pretnju svetkoj privredi i ekonomiji.
BONUS VIDEO
(Mondo/Blic)
