Meteorolog Sovilj ističe da će promena pritiska usloviti dolazak hladnijeg vazduha.
Slobodan Sovilj, meteorolog Republičkog hidrometeorološkog zavoda gostovao je u jutarnjem programu "Redakcija" i otkrio gledaocima Kurira prognozu koja očekuje Srbiju u narednom periodu. On je najavio značajne promene vremena tokom narednih dana, ističući da će druga polovina novembra doneti temperaturne varijacije koje su u skladu sa prosekom za ovaj period godine.
"Očekujemo da će sledeće naoblačenje doneti kišu, posebno u severnim, zapadnim i centralnim delovima Srbije, uz pojačan južni i jugozapadni vetar", istakao je Sovilj. Međutim, ističe da će promena pritiska usloviti dolazak hladnijeg vazduha, najavivši da će sneg početi da pada u brdsko-planinskim predelima, posebno na jugozapadu, jugu i istoku zemlje.
"Očekujemo stvaranje snežnog pokrivača, sa mogućim visinama snega i do dvadesetak centimetara na visokim planinama", dodao je Sovilj. Za Vojvodinu i Beograd, najavljuje se kiša uz značajno niže temperature, dok će na planinama temperatura biti oko nule, sa mogućim zadržavanjem snežnog pokrivača.
"Nakon ovog perioda, očekuje se nešto toplije vreme, ali već u nedelju i ponedeljak ponovo očekujemo padavine, koje bi mogle biti kiša, čak i u planinskim predelima zbog blagog porasta temperature. Ipak, do kraja meseca možemo očekivati novo zahlađenje koje bi moglo doneti sneg na planinama", naglasio je Sovilj.
Sovilj je takođe istakao da se očekuje povećanje snežnog pokrivača na Kopaoniku, navodeći da će česta naoblačenja tokom narednih nedelja usloviti snežne padavine i na drugim visokim planinama u zemlji. Što se tiče dugoročnih prognoza, Republički hidrometeorološki zavod objavio je da će ova zima biti toplija za dva stepena u odnosu na prethodne decenije, ali će biti bogata padavinama.
"Očekujemo česte padavine u nižim predelima, dok će na planinama biti snega uz dominantnu kišu", zaključio je Sovilj. Uprkos dugoročnim prognozama, Sovilj je naglasio da je teško precizno predvideti detalje vremenskih uslova za duže periode, te da se očekivanja baziraju na višedecenijskim prosečnim vrednostima kako bi se najavljeni periodi odredili kao manje ili više hladni.
BONUS VIDEO:
(MONDO/Kurir)
