Potrošači u Beogradu nedavno su "otkrili" da se u prodavnicama, pre svega u "Merkatoru", prodaje "alpsko mleko" iz mlekare u Tuzli.
Kako piše beogradski časopis "Market", da bi privukli kupce i pospešili prodaju, mnogi proizvodjači i trgovci pribegavaju raznim trikovima i vešto upakovanim informacijama, koje nisu uočljive na prvi pogled i kod takvih proizvoda se, neminovno, postavlja pitanje da li je potrošač obmanut.
U članku pod nazivom "Cela Tuzla alpsku kravu...", časopis je preneo da su očekivanja Beogradjana bila "da su bar krave pasle zelenu travu na obroncima Alpa, a da je mleko preradjeno i spakovano negde u Sloveniji".
Ispostavilo se, medjutim, da je jedina veza tuzlanskog "alpskog mleka" sa Slovenijom to što je ova mlekara u BiH deo slovenačke firme "Ljubljanske mlekarne".
"To je prevara. Ja sam deci ovo mleko kupovala računajući na to da je ekološki čisto, jer Sloveniju smatram zemljom koja najviše pažnje poklanja zaštiti životne sredine. Nikada ga ne bih kupila da sam znala da je iz Tuzle, dakle iz grada čija je okolina toliko bombardovana", ogorčena je Nada Milovanović iz Beograda.
Ona smatra da bi propisima trebalo naterati proizvodjače ili uvoznike da na proizvodima podatke o poreklu namirnica ne pišu slovima koja se mogu razaznati samo "uz pomoć lupe".
U Pravilniku o deklarisanju i označavanju upakovanih namirnica (Službeni list SCG br. 4/2004, 12/2004, 48/2004), članom 4. precizirano je da "podaci na deklaraciji ne mogu biti takvi da potrošača dovode u zabludu u pogledu porekla, sastava, neto količine, roka upotrebe, načina izrade ili proizvodnje namirnice".
"Namirnici se ne mogu pripisivati svojstva ili osobine koje ona nema. Deklaracijom se ne može sugerisati da namirnica ima naročite osobine ako ih ima svaka namirnica iste vrste".
Članom 9. Pravilnika propisano je da se "naziv namirnice ne može zameniti robnim znakom, zaštitnom markom ili popularnim imenom".
Časopis "Market" je i "Ljubljanskoj mlekarni" pružio šansu da odgovori na ovakav stav potrošača i stručnjaka iz Srbije. Na postavljena pitanja, direktor te kompanije za odnose s javnošću Jure Pohar odgovorio je da je reč "alpsko" odabrana zbog asocijacije koju stvara kod potrošača, a to je priroda i čistoća.
"Da bi robna marka bila uspešna, njen robni identitet mora biti uskladjen s realnim identitetom. Kod 'alpskog mleka' željeni identitet potpuno je uskladjen s realnim, jer se 'alpsko mleko' proizvodi od mleka vrhunskog kvaliteta s najvećim standardima čistoće, po tačno propisanoj tehnologiji, bez obzira na mesto proizvodnje, znači u našoj fabrici u Tuzli", kazao je Pohar.
Prema njegovim recima, "potrošači koji kupuju 'alpsko mleko' dobijaju proizvod kakav žele: vrhunski kvlitet iz najboljeg i najčistijeg mleka".
(Tanjug)
Kako piše beogradski časopis "Market", da bi privukli kupce i pospešili prodaju, mnogi proizvodjači i trgovci pribegavaju raznim trikovima i vešto upakovanim informacijama, koje nisu uočljive na prvi pogled i kod takvih proizvoda se, neminovno, postavlja pitanje da li je potrošač obmanut.
U članku pod nazivom "Cela Tuzla alpsku kravu...", časopis je preneo da su očekivanja Beogradjana bila "da su bar krave pasle zelenu travu na obroncima Alpa, a da je mleko preradjeno i spakovano negde u Sloveniji".
Ispostavilo se, medjutim, da je jedina veza tuzlanskog "alpskog mleka" sa Slovenijom to što je ova mlekara u BiH deo slovenačke firme "Ljubljanske mlekarne".
"To je prevara. Ja sam deci ovo mleko kupovala računajući na to da je ekološki čisto, jer Sloveniju smatram zemljom koja najviše pažnje poklanja zaštiti životne sredine. Nikada ga ne bih kupila da sam znala da je iz Tuzle, dakle iz grada čija je okolina toliko bombardovana", ogorčena je Nada Milovanović iz Beograda.
Ona smatra da bi propisima trebalo naterati proizvodjače ili uvoznike da na proizvodima podatke o poreklu namirnica ne pišu slovima koja se mogu razaznati samo "uz pomoć lupe".
U Pravilniku o deklarisanju i označavanju upakovanih namirnica (Službeni list SCG br. 4/2004, 12/2004, 48/2004), članom 4. precizirano je da "podaci na deklaraciji ne mogu biti takvi da potrošača dovode u zabludu u pogledu porekla, sastava, neto količine, roka upotrebe, načina izrade ili proizvodnje namirnice".
"Namirnici se ne mogu pripisivati svojstva ili osobine koje ona nema. Deklaracijom se ne može sugerisati da namirnica ima naročite osobine ako ih ima svaka namirnica iste vrste".
Članom 9. Pravilnika propisano je da se "naziv namirnice ne može zameniti robnim znakom, zaštitnom markom ili popularnim imenom".
Časopis "Market" je i "Ljubljanskoj mlekarni" pružio šansu da odgovori na ovakav stav potrošača i stručnjaka iz Srbije. Na postavljena pitanja, direktor te kompanije za odnose s javnošću Jure Pohar odgovorio je da je reč "alpsko" odabrana zbog asocijacije koju stvara kod potrošača, a to je priroda i čistoća.
"Da bi robna marka bila uspešna, njen robni identitet mora biti uskladjen s realnim identitetom. Kod 'alpskog mleka' željeni identitet potpuno je uskladjen s realnim, jer se 'alpsko mleko' proizvodi od mleka vrhunskog kvaliteta s najvećim standardima čistoće, po tačno propisanoj tehnologiji, bez obzira na mesto proizvodnje, znači u našoj fabrici u Tuzli", kazao je Pohar.
Prema njegovim recima, "potrošači koji kupuju 'alpsko mleko' dobijaju proizvod kakav žele: vrhunski kvlitet iz najboljeg i najčistijeg mleka".
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
