Vojvoda Radomir Putnik (1847–1917.) važi za jednog najvećih srpskih vojskovođa, koji je srpsku vojsku odveo u brojne pobede.
O velikom junaku pripoveda istoričar dr Aleksandar Životić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, u devetoj epizodi iz serijala kratkih filmova posvećenih Velikom ratu.
Epizoda se može pogledati na sajtu i Jutjub kanalu Ministarstva odbrane koje je kroz 60 dokumentarno-edukativnih minijatura podseća na junaštvo i slavu srpske vojske u Prvom svetskom ratu.
Profesor Životić podseća da je vojvoda Radomir Putnik rođen 24. januara 1847. u Kragujevcu, gde je završio osnovnu školu i niže razrede gimnazije, a potom stupio u Artiljerijsku školu.
Kao mlad oficir, po završetku školovanja, službovao je u artiljerijskim jedinicama. Tokom srpsko-turskih ratova komandovao je Rudničkom brigadom. Posebno se istakao prilikom oslobođenja Niša.
Vojvoda Radomir Putnik s porodicom
Po završetku ratova nastavio je sa stručnim usavršavanjem. Preveden je u generalštabnu struku, predavao je na Višoj školi Vojne akademije. U srpsko-bugarskom ratu 1885. bio je načelnik štaba Dunavske divizije.
Mirnodopske godine vojne službe bile su obeležene radom u Glavnom generalštabu, na dužnostima načelnika Spoljnog odseka, Operativnog odeljenja i pomoćnika načelnika Glavnog generalštaba. Posvetio se modernizaciji srpske vojske, formiranju savremenih vojnih institucija i obrazovanju nove generacije generalštabnih oficira.
Radomir Putnik odškolovao je oficire koji su se tokom epohe ratova nalazili na najznačajnijim komandnim i štabnim dužnostima u srpskoj vojsci.
Kao politički nepodoban penzionisan je 1896. godine. Tada se posvetio pisanju vojnih dela i honorarnom pripremanju oficira za polaganje ispita. Reaktiviran je nakon Majskog prevrata i promene kraljevske dinastije u Srbiji. Postavljen je na dužnost načelnika Glavnog generalštaba.
U deceniji koja je prethodila epohi balkanskih ratova pet puta je bio ministar vojni. Na toj dužnosti posvetio se pripremama srpske vojske za ratove, nabavci savremenog naoružanja i vojne opreme, kao i poboljšanju i osavremenjavanju sistema obuke i nastave u srpskoj vojsci.
Tokom balkanskih ratova bio je na čelu Štaba Vrhovne komande. Uspešno je rukovodio pobedonosnim vojnim operacijama srpske vojske. Nakon Kumanovske bitke unapređen je u čin vojvode.
OBRENOVIĆI GA PENZIONISALI, KARAĐORĐEVIĆI STAVILI NA ČELO SRPSKE VOJSKE: Iz bolnice vodio armiju u Velikom ratu!
Putnik je idejni tvorac srpskog ratnog plana za slučaj rata s Austrougarskom. Početak Velikog rata zatekao ga je na lečenju u Austrougarskoj, odakle se, nakon niza problema, vratio u zemlju pred početak Cerske bitke.
Predvodeći srpsku Vrhovnu komandu u prve dve ratne godine često je iz bolesničke postelje izdavao potrebna naređenja. Star i bolestan prešao je Albaniju. Kroz albanske vrleti na rukama su ga nosili njegovi vojnici. Smenjen je po dolasku u Skadar odlukom regenta Aleksandra, na grub i neprimeren način. Za svoju smenu saznao je po dolasku na Krf, od blagajnika koji mu je doneo zaostale plate.
S Krfa je otišao na lečenje u Nicu, gde je i umro 17. maja 1917. godine. Njegovi posmrtni ostaci preneti su u otadžbinu i sahranjeni na Novom groblju tek 1926. godine.
Vojvoda Radomir Putnik bio je jedan od najvećih srpskih vojskovođa, koji je srpsku vojsku odveo u brojne pobede, zaključio je profesor Životić.
