Krajem 19.veka bušen je arteški bunar za potrebe snabdevanja Novog Sada vodom za piće. Slučajno je izbila topla i mineralna voda bogata jodom, temperature 24,6°C, čija je lekovitost kasnije potvrđena.

Zdanje je tokom godina, od 1910. kada je sagrađeno, propadalo pa je na inicijativu Pokrajinske vlade počela rekonstrukcija koja je završena 2012. godine. U rekonstrukcija Jodne banje Vlada Vojvodine je uložila 146 miliona dinara i od tada su značajno poboljšani uslovi za smeštaj i za lečenje bolesnika kao i uslovi za rad svih zaposlenih.

Rekonstrukcija je podrazumevala obnavljanje eksterijera i enterijera, kao i izvođenje hidroizolacije, stolarskih radova, zamenu električnih instalacija, kao i sanaciju vodovodne i kanalizacione instalacije.

Inače, novosađani Jodnu banju smatraju kulturnim dobrom i ukrasom Novog Sada i Vojvodine, a kurizitet je da su se u njoj u prošlosti lečile brojne poznate ličnosti, između ostalih Lav Tolstoj i Rabindranat Tagore.

Jodna banja je sa svojom termalnom vodom u periodu između dva svetska rata privlačila i više od 1.500 posetilaca dnevno i imala sezonu tokom cele godine. Nažalost, upotreba termo-mineralne vode je tokom vremena prestala, Jodna banja izgubila svaki trag banjskog lečilišta, te se na njenom mestu danas nalazi Specijalna bolnice za reumatske bolesti Novi Sad, čiji kapaciteti u ovom objektu sve manje odgovaraju rastućim potrebama, dok bazeni nekadašnjeg banjskog kompleksa zahtevaju hitnu rekonstrukciju.

Pored rekonstrukcije 2012.godine, ove godine je predložena nova revitalizacija Jodne banje. Među brojnim predlozima za 2023. godinu čiju realizaciju novosađani trenutno mogu da podrže svojim glasom preko digitalne platforme "TvojGrad". Ova platforma je lansirana u oktobru 2021. kao mesto namenjeno učešću javnosti u donošenju odluka značajnih za Novi Sad, ujedno omogućavajući učešće građana u određivanju prioriteta u postupku izrade budžeta, osnovnog dokumenta za realizaciju projekata od javnog značaja.

Projekat arhitekte Branislava Milićevića za obnovu bazena i revitalizaciju Jodne banje bi podrazumevao ponovnu upotrebu prirodnog resursa i javnog dobra – vode čija su lekovita svojstva više puta dokazana i višestruko nagrađivana, dok ekspertize procenjuju da bi se kopanjem dubljeg bunara dobila znatno toplija voda koja bi se mogla koristiti i za zagrevanje čitavog kompleksa.

Novom rekonstrukcijom se očekuje značajan uticaj na banjski turizam , javno zdravlje kao i otvaranje radnih mesta za medicinske radnike, što je izuzetno bitan socijalni faktor. Povećan broj posetilaca bi svakako pozitivno uticao na brojne trgovačke, ugostiteljske i poslove male privrede u okolini banje.