KATASTROFALAN SCENARIO, PRETE EKSTREMNE NEPOGODE! Alarmantan izveštaj meteorološke agencije - EVO ŠTA OČEKUJE SRBIJU

Meteorološka agencija Ujedinjenih nacija saopštila je juče da su se glečeri smanjili više nego ikada od 2011. do 2020. godine i da je na Antarktiku izgubljeno više od 75 odsto leda u poređenju sa prethodnih deset godina.

Visoke temperature, suše, poplave nisu opasnost koja nas čeka u dalekoj budućnosti, one su već tu, Srbija se zagreva više od proseka, čekaju nas užarena leta sa sve manje padavina i problem sa vodosnabdevanjem. Klima u Srbiji poslednjih godina gotovo da se svela na dva godišnja doba - leto i zimu.

Dr Vladimir Đurđević, klimatolog i redovni profesor Fizičkog fakulteta u Beogradu, rekao je ranije da je zvanična informacija da je planeta danas u proseku toplija za 1,2 stepena u odnosu na predindustrijski period. Temperatura treba da se zaustavi na 1,5 stepeni, a ako ne uspemo da je zaustavimo na 1,5 krajnja granica je 2 stepena, i nikada ne bi smeli da je pređemo. Zato treba hitno da se potrudimo da zaustavimo porast temperature.

Kada je Srbija u pitanju, prosečna godišnja temperatura porasla je već za bliže 2 stepena Celzijusa, što znači da u našem regionu klimatske promene dolaze malo brže nego globalno. Nedeljko Todorović meteorolog komentarisao je ranije da su ove godine u Srbiji zabeležene padavine i vremenski uslovi ekstremniji nego inače, a to se, kaže on, vidi u pojavi ekstremnih superćelijskih oluja.

On naglašava da svake godine u toku leta imamo bujične poplave uzrokovane jakim pljuskovima, odnosno, nepogodama, zato što za kratko vreme, za sat vremena, padne velika količina padavina, nekada čak mesečna ili dvomesečna količina. Naši klimatolozi su odavno najavili apokaliptične scene u zemlji i okolini, da prete ekstremne elementarne i druge nepogode, oluje, tornada, poput onog koji se dogodio nedavno u Italiji, zatim suše, iscrpljujući tropski talasi, a uzrok je, poručuju - klimatske promene.

Snažna superćelijska oluja pravila je letos haos u regionu, u Hrvatskoj su padali kranovi, Zagreb ne pamti da se ikada desilo ovakvo nevreme, u Srbiji smo takođe bili svedoci apokaliptičnih scena - i ovde su, u Beogradu i Novom Sadu zbog naleta olujnog vetra padali kranovi.

Vetar je čupavo stabla iz korena, lomio grane, padale su bandere, a grad koji je padao i to nekog čudnog oblika i veličine teniske loptice, ostavio je pustoš, kuće i automobili izgledali su kao zasuti kišom gelera.. A nakon svega ovoga, usledio je novi tropski talasa, a odmah za je stiglo zahlađenje od čak 15 stepeni.

Onda smo imali praktično letnje temperature sve do kasne jeseni, čak i tropske noće u tom periodu, a 1. decembra u pojedinim delovima Srbije izmereno je čak 24 stepeni Celzijusovih, čime su kod nas oboreni svi temperaturni rekordi! "Na stanici Vračar u Beogradu srednja dosadašnja maksimalna oktobarska temperatura je 23,9 stepeni. Inače, prosečna temperatura, maksimalna za oktobar za prethodnih godina je bila 18,7 stepeni Celzijusa. To znači da je pozitivno odstupanje od 5,2 stepena odnosu na normalne vrednosti prethodnih decenija", kaže Slobodan Sovilj.

On kaže da je ovaj jesen bila toplija i od one do sada najtoplije koja je zabeležena 2019. godine. Tada je jesen imala pozitivno odstupanje temperature u Beogradu od 3,5 stepena, a u Srbiji od 2,9 stepeni Celzijusa. Klimatolog Goran Pejanović, pomoćnik direktora Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), kaže da klimatske promene, odnosno, globalno zagrevanje, koje je očigledno od 70-tih godina prošlog veka uzrokuje povećanje temperature vazduha, ali isto tako i povećanje temperature okeana.

Poslednjih oko 100 godina globalna temperatura vazduha se povećala za 1,1 stepen Celzijusa, a temperatura površine svetskog okeana za 0,8 stepeni. A koliko je taj jedan stepen i te kako važan, najbolje je nedavno objasnio klimatolog dr Vladimir Đurđević - "kada čovek ima telesnu temperaturu od 36 stepeni to je u redu, kada je temperatura 37 to je alarm, a sa temperaturom od 38 stepeni niste dobro".

"Rast globalne temperature pokreće sistemske promene. Najbolji primer su topljenje glečera i polarnih kapa, tako da danas leda ima manje 40 odsto nego što ga je bilo. To je dovelo do porasta nivoa globalnog okeana, koji je danas 20 centimetara viši nego pre. Zbog zagrevanja planete, ceo sistem prolazi kroz proces transformacije, ali ono što je najnezgodnije po nas koji živimo na njoj jeste to što, kada je planeta toplija za jedan stepen, znači da će ima više ekstremnih klimatskih događaja, koji su intenzivniji i češći. Zato nas muče suše, šumski požari, ekstremne padavine i poplave, koje će tek biti intenzivnije i gore u budućnosti, trpećemo veće štete i definitivno biće nam manje ugodno na planeti", rekao je ranije dr Đurđević.

Đurđević naglašava da bi do 2065. godine, ako se ništa ne preduzme na polju smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte, sa ugljen-dioksidom i metanom, po najgorem scenariju, globalna temperatura bi trebala da poraste za 2 stepena. "U naše vreme ona je već prevazišla više od jedan stepen, a do kraja veka, ako ništa ne radimo po pitanju smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte, temperatura globalna bi dostigla povećanje i od 4 stepena, a sve to prati pojačanje, učestalost, dužinu ekstremnih klimatskih događaja. U to spadaju i toplotni talasi, suše, isto tako i požari, a vidimo iz godine u godinu koliko ima požara, ne samo na Mediteranu, već i u Kanadi, verovatno i u Sibiru. Situacija je zato vrlo ozbiljna što se tiče klimatskih promena", ističe klimatolog Goran Pejanović.

Kako je još ranije izjavio klimatolog Vladimir Đurđević, "klima je malo na steroidima, odnosno energičnija je nego što je bila u prošlosti". Takođe, upozorio je on, možemo očekivati ekstremne padavine, obilnije od dosadašnjih. "Nije samo da se planeta u proseku zagreva i da onda izaziva neke promene, nego je problem i u tome što je način cirkulacije vazduha preko planete promenjen i to na način koji baš favorizuje ovakvu situaciju", ukazao je Đurđević.

Kako je objasnio ranije, zbog toga što naglo ulazimo iz hladnog perioda u topli, dešava se da pri tom prelasku se pojave neki nepovoljni vremenski uslovi kao što je intenzivan grad ili tornado. Sve to je prouzrokovano time što na jednom malom prostoru imamo velike temperaturne razlike između vazdušne mase koja je vrlo hladna i vazdušne mase koja je jako topla.

BONUS VIDEO: 

(Blic/MONDO/I.V.)