AMERIKANCI ODMAH IZAĐU U JAVNOST, A LOTO MILIONERI U SRBIJI SE KRIJU! Psiholozi otkrili zašto je to tako: 2 su razloga!

Nova loto sedmica 'teška' oko 5,1 miliona evra otišla je u Pančevo, a dosadašnje iskustvo sa pređašnjim dobitnicima velikih suma novca u igrama na sreću u Srbiji pokazuje da će i ovaj srećni dobitnik ostati anoniman i sakriven od šire javnosti.Strah za bezbednost i zavist okoline, po sagovornicima 'Blica' osnovni su razlozi zašto za razliku od, na primer, Amerikanaca koji se nakon nekog takvog dobitka vrlo brzo prikažu medijima u SAD, ljudi u Srbiji koji zahvaljujući glavnom loto dobitku preko noći postanu milioneri, ne žele da otkriju svoj identitet.

Naša sredina ne trpi nikakve dobitnike

Posle bezbednosnog, na red dolaze i sociološki i kulturološki razlozi zbog kojeg lutrijski milioneri u Srbiji ostaju nepoznati za širu javnost. Jer, kako za 'Blic' objašnjava sociolog Aleksa Vukašinović, "svako izdvajanje u našem društvu je fundamentalno neprihvatljivo, pogotovo ako je na osnovu neke ekonomske i materijalne razlike".

"Niko ne želi da bude prokazan kao neko ko je lako dobio veliki novac. Ne želi da navuče na sebe zavist i gnev okoline i da stvori potencijalne neprijatelje koji bi ga pokrali ili prevarili. Tako da, pod uslovom da je ceo taj sistem lutrije ono za šta se izdaje da jeste, što će reći da ljudi zaista dobijaju veliki novac ili bar deo tih para, onda je po sredi ovo prvo – momenat same kulture, da nije pametno isticati se po svaku cenu", smatra Vukašinović.

To je, kako dodaje, posebna forma problema jer smo mi kao društvo jedna vrsta ketman kulture - dajemo legitimitet da se koristi mimikrija u slučaju ugroženosti. "Naša kultura fundamentalno ne dozvoljava i čak osuđuje da se bude uspešan. Naravno, to nije nikakva pohvala preduzetničkom društvu čija se patologija samo nakalemila na patologiju našeg tradicionalnog društva i onda imamo jedan hibrid ta dva. Naša sredina ne trpi nikakve dobitnike, već tradicionalno voli patnju i tragediju. Razvili smo tu kulturu bede i patnje kao fundamentalne vrline. Kod nas je siromašan i napaćen čovek pravednik", smatra Vukašinović.

Siromaštvo kao vrlina, po mišljenju Žarka Trebješanina, ipak se u Srbiji izgubilo i ovde su, kako kaže, "ljudi postali vrlo pohlepni". "Ako tražimo psihološke uzroke, pre će biti da je u pitanju zavist okoline koja, naravno, uz sebe nosi i gomilu drugih negativnosti koje bi bile usmerene na srećnog dobitnika na lutriji", ukazuje on.

Novac nije čarobni štapić koji rešava sve probleme

Za razliku od Srbije, na primer, na zapadu i naročito u SAD dobitnici milionskih iznosa na lutriji često se javno ističu, a javnost kasnije biva upoznata i sa time kako su taj novac protraćili, što po pravilu prate i raspadi porodica. "Naravno da novac nije čarobni štapić koji rešava sve probleme i usrećuje ljude. Po tim primerima vidimo tu tamnu stranu novca i da su rezultati loši i nesrećni. Sigurno da i takve priče predstavljaju povod da ljudi ne žele da se istaknu, ali primarno u Srbiji je strah za svoju bezbednost", zaključuje Žarko Trebješanin.

I kulturološki smo različiti od Amerikanaca i nebezbedni, nadovezuje se psiholog Leo Ivanišević, ističući da je dobitak velikog novca svakako traumatična promena života za samog dobitnika. "Sa stanovišta bezbednosti nije dobro da svi znaju koliko novca imate. U nekim knjigama čak se savetuj da kada kupite skup televizor kutiju odmah bacite, a ne da je ostavite vidljivom ispred vrata. Ili da ne objavljujete fotografije sa odmora dok ste tamo, jer onda potencijalni provalnici znaju da niste kući. Kada na sve to dodamo našu kulturu i predrasude u smislu da je novac „prljav“, da nije moguće do velike količine doći poštenim putem i da kvari čoveka, dolazimo do sasvim opravdane anonimnosti dobitnika na lutriji", objašnjava Ivanišević.

"Kako došlo, tako i otišlo"

U prethodnom periodu mediji su ipak uspevali da dođu do pojedinih srećnih dobitnika, koji naravno nisu želeli da u potpunosti otkrije svoj identitet, a njihove ispovesti, iako su za njihove loto sedmice znali samo porodica ili uža okolina, svode se na – "video sam da se niko ne raduje, već te samo gledaju nekako drugačije" i "kako došlo, tako i otišlo".

Tako su se, nakon poslednje loto sedmice, na društvenim mrežama odmah setili slučaja Milana P. iz sela nadomak Ostružnice, koji je pre nekoliko godina u igri na sreću osvojio pola miliona evra. Kako se prenosi njegovo iskustvo, on je posle saopštavanja radosne vesti ukućanima, sa njima imao dogovor da nikome ne govore za dobitak, dok se ne utvrdi kako će se novac potrošiti. Ali, tajna nije dugo opstala.

"U početku su se svi članovi porodice "stiskali", ali brzo su počeli da troše novac. Odjednom im je trebalo sve - mašine, odvojena kuća, stan u Beogradu i još automobila. Kao da me neka sila gonila da se toga oslobađam, jer sam znao da je palo sa neba. Ulagao sam ja novac i u poslove sa nekim mesarama i poljoprivrednicima, ali tu je došlo do lošeg kalkulisanja. Stavljao sam nešto u banku na štednju, ali su to deca sve pokupila. Ništa nisu htela da rade, samo da šefuju. Ja sam to video, ali nisam smeo ništa da kažem, odmah se posvađamo. Žena je znala da imam neku drugu sa strane, počelo je da joj smeta što i tu idu pare – prenose na društvenim mrežama iskustvo Milana P.

Dodaje se da je sam govorio da "nije umeo da raspolaže tako velikim parama i znao je da će mu razni rođaci i prijatelji doći glave". Kada su ga pitali kako je uspeo da proćerda sav dobitak, odgovorio je – "ne postoji bogatstvo koje ne može da se potroši".

BONUS VIDEO:

 (Blic/MONDO/J.D.)