Ta 1983. godina jako je važna…
Pamtimo je kao godinu kada je premijerno prikazan film "Balkan ekspres", Borislav Pekić objavio roman "Besnilo", a beogradski bend Idoli izdao jednu od najprodavanijih muzičkih ploča domaće diskografije - "Čokolada".
Iste godine počele su pripreme za Zimske Olimpijske igre u Sarajevu, a obožavani Golf II i čuveni Pežo 205 prvi put su ušli na naše tržište. Nekako usput, počela je i tiha digitalizacija tadašnje Jugoslavije, o kojoj u tom trenutku niko nije razmišljao na taj način, jer smo u to vreme još uvek robu široke potrošnje kupovali koristeći bonove, kredite i čekove.
A onda je stigla ona…
Baš te 1983. godine, tadašnji jugoslovenski gigant, Jugobanka, izdala je prvu platnu Visa karticu u ovom delu sveta i zauvek promenila način plaćanja. Bila je to debitna Visa kartica koja je išla pre svog vremena, pogurala je digitalizaciju privrede i društva i „udarila“ im temelje modernog platnog sistema.
Kao i vreme, i ljudi su tada bili drugačiji - trebalo je čak četiri godine da se od prve izdate kartice dođe do momenta da to bude deo svakodnevice makar određenog broja korisnika, jer se o masovnom prihvatanju kartica još uvek nije moglo govoriti. Proces uvođenja kartica podrazumevao je i stručnu obuku bankara i službenika, koji kao i stanovništvo nisu znali gotovo ništa o tome, ali i uspostavljanje savremenih računarskih sistema, koji su podržali digitalnu transformaciju i nedvosmisleno ubrzali digitalizaciju Srbije i tadašnje Jugoslavije. Da bi debitne kartice uopšte mogle da funkcionišu, morali smo prvo da pređemo na sistem isplate plata preko tekućeg računa, za šta je uspešno iskorišćena fabrika automobila Crvena zastava, koja je u to vreme proizvodila čuveni Yugo automobil za američko tržište. Tako je „jugić“, preko Autobanke zadužene za zaposlene ove fabrike, zapravo zaslužan za proširenje novog platnog sistema na teritoriji čitave Jugoslavije.
Do kraja osamdesetih godina prošlog veka ljudi su počeli da se navikavaju na lakše i praktičnije plaćanje. Iako su se kartice tada autorizovale, počeli su da menjaju svoje platne navike, ali za današnje pojmove brzih promena to je i dalje teklo sporo, jer kartice su se izdavale samo u većim gradovima i u određenim filijalama u Beogradu. U to vreme, korisnici kartice mahom upotrebljavaju u tadašnjim robnim kućama, specijalizovanim prodavnicama elektronske opreme i bele tehnike, za plaćanje hotela, avionskih karata, iznajmljivanje automobila ili podizanje ograničenih iznosa deviza u bankama u inostranstvu…
Sjajne promene za sve
Visa je u drugom delu devedesetih i posebno početkom dvehiljaditih nastavila da sarađuje sa državnim i platnim institucijama i pomaže kreiranje infrastrukture i savremenog platnog sistema, koji je omogućio brže i lakše plaćanje svima - privredi, institucijama i korisnicima.
Istovremeno, menjaju se i navike potrošača, čekanje u redovima postaje prevaziđeno i ljudi shvataju da modernizacija svakodnevnih obaveza dovodi do uštede vremena i lakšeg rada u svim segmentima života. Ovo postaje još jasnije 2007. godine, dolaskom i izdavanjem prve Visa beskontaktne kartice u Srbiji, kad se dešava i svojevrsna revolucija na domaćem tržištu. Beskontaktno plaćanje moglo se obaviti prostim dodirom kartice na terminal u prodavnici ili na bilo kojem drugom mestu za plaćanje - pozorištu, pošti, katastru, … baš bilo gde! Keš postaje sve više prevaziđen, a jednostavnost korišćenja i ušteda vremena postaju favoriti sve većeg broja korisnika ove tehnologije.
Kompanija Visa svojim platnim tehnologijama i različitim inovacijama inspirisala je evoluciju platne industrije, ali je i direktno podržavala uspostavljanje platnih promena, celog tržišta, ali i navika potrošača. Te promene dovele su do razvoja mnogobrojnih pozitivnih navika kod svih nas, ali je indirektan uticaj Visa rešenja omogućio trasiranje puta za brojne dodatne usluge i inovacije, koje su se naslanjale na njih. Na primer, uvođenje digitalnih kartica olakšalo je plaćanje onlajn i u prodavnicama, dovelo do porasta poverenja u digitalni novac i nastavilo da razvija svest ljudi da keš nije neophodan. Onlajn plaćanje ponudilo je korisnicima jedan sasvim novi nivo komfora i sigurnosti, istovremeno gradeći stav da sve više stvari želimo da obavimo onlajn, ne samo da kupujemo.
Onlajn postaje način života
Uvođenje mobilnih novčanika bila je još jedna prekretnica, koja je dovela do drastične promene pogleda na bankarstvo i novac uopšte - svako plaćanje postalo je instant, moguće sa mobilnog telefona, pametnog sata, narukvice ili nekog drugog uređaja. Uvođenjem mobilnih novčanika je u najznačajnijoj meri počeo razvoj bezgotovinskog društva kod nas, koji je podrazumevao sve ređi odlazak u banku, čekanje u redovima i dugačke autorizacije plaćanja. Počinjemo da se navikavamo da je onlajn dobra, bezbedna i adekvatna zamena za sve ono što nam je bilo mučno da radimo ranije. Navikli smo se da sve možemo onlajn.
Daljim razvojem digitalnih platnih usluga već sada smo u Srbiji u mogućnosti ne samo da obavimo plaćanje bilo kad i bilo gde, nego i da prihvatimo plaćanje na bilo kom mestu i u bilo koje vreme. Korišćenjem Visa Tap to Phone usluge Android telefono postaju platni terminal kojim je moguće prihvatiti plaćanje beskontaktno, pomažući tako razvoju malih i nišnih biznisa i istovremeno pozitivno utičući na platnu infrastrukturu i suzbijanje sive ekonomije.
Na dobro se čovek brzo navikne, pa smo se i svi mi nekako usput, sasvim prirodno i praktično navikli da sve imamo pod prstima i da vreme koje smo do juče trošili na čekanje u redovima ispred bilo kojeg šaltera potrošimo na neke druge, lepše i životnije stvari. Trebalo nam je nešto manje od 40 godina, koliko je Visa prisutna na domaćem tržištu, ali smo svakako vrlo zainteresovani za sve ono što nam sledi u narednim godinama. Zato se na unapređenju i digitalizaciji, ne samo platnog prometa i tržišta, nego i života potrošača nastavlja i dalje, pa je tokom 2023. godine pokrenuta inicijativa BOLJI NAČIN u saradnji sa NALED-om, Ministarstvom finansija i GIZ-om, koju je podržala i Visa uz ostale partnere iz industrije. Bolji način ukazuje na prednosti korišćenja bezgotovinskog plaćanja kao efikasnijeg, pouzdanijeg i praktičnijeg metoda plaćanja u odnosu na keš. Veća zastupljenost bezgotovinskog plaćanja direktno doprinosi suzbijanju sive ekonomije, bržem ekonomskom razvoju zemlje, unapređenju kvaliteta javnih usluga, digitalizaciji poslovanja i u najširem smislu, poboljšanju kvaliteta života građana.
Za početak lepše budućnosti - sasvim dovoljno, zar ne?!
