SRBIJU ČEKAJU KATASTROFE, NEVREMENA ĆE BITI RAZORNIJA! Klimatolog Đurđević za MONDO: Ulazimo u krizu za koju nemamo alat

Klimatske promene u svetu stvaraju sve vidljivije posledice po stanovništvo širom planete. Prethodnog leta bili smo svedoci razornih superćelijskih oluja, poplava, tornada i ostalih ekstremnih vremenskih nepogoda koje menjaju planetu svakog dana. MONDO je o tome razgovarao sa klimatologom i profesorom na Fizičkom fakulteta Univerziteta u Beogradu, Vladimirom Đurđevićem.

Potom je objasnio zašto su superćelijske oluje, koje su pogodile Srbiju tokom leta 2023. godine, bile razornije u odnosu na neke iz prethodnih godina. Klimatske promene su doprinele da posledice ovih vremenskih nepogoda budu štetnije po stanovništvo.

"Klimatske promene su doprinele da ove superćelijske oluje budu razornije nego što su bile u prošlosti. Vetrovi koji se formiraju oko same oluje i količina padavina koja se produkuje doprinose tome da to sve bude intenzivnije. Razlog tome je toplija atmosfera. Danas je atmosfera u proseku toplija za jedan stepen, to je najdirektnija posledica klimatskih promena, odnosno globalnog zagrevanja. Može da bude bogatija vodenom parom. Što je vazduh topliji, u njega možete da smestite više vodene pare pre nego što dođe do kondenzacije. Danas je vazduh topliji za jedan stepen i u sebi ima, u proseku, više od sedam odsto vodene pare i kad dođe trenutak da se formira oluja, više vodene pare je na raspolaganju nego što je bilo. Vodena para je pogonsko gorivo za svaku vrstu nepogode u atmosferi. Što je više vodene pare, oluja će biti razornija. Današnja atmosfera, koja je bogatija vodenom parom, je rizičnija zbog toga što u takvoj atmosferi mogu da postoje jače oluje koje proizvode jače vetrove, više padavina, više grada...", dodao je Đurđević.

Efekti 'superćelijske oluje' u Srbiji

Đurđević je naveo poseban primer iz Srbije na kojem se vide razorni efekti superćelijskih oluja. Otkrio je jeziv podatak sa Fruške gore.

"Ove godine je bilo specifično da je oluja bila veoma razorna. Na Fruškoj gori je količina oborenih stabala tokom oluje jednaka broju posečenih stabala zbog održavanja Nacionalnog parka. Postoji godišnji plan seče šume, a ova oluja je to uradila za sat ili dva. Drugi dobar primer su oboreni kranovi. A pre svega, imali smo oluje u kontinuitetu nekoliko dana. Obično je u prošlosti bilo da imate takav jedan ili dva dana, pa se atmosfera smiri. Ovde smo imali nekoliko dana zaredom, a imali smo i te 'dugoživeće'. Ona nastane iznad Italije ili Slovenije, pa dođe do nas što je takođe neuobičajeno", kazao je Đurđević.

U gradu Serenji, blizu Milana, su tekle reke po ulicama. Đurđević smatra da je sličan scenario moguć i u Srbiji u budućnosti.

"S obzirom da se klimatske promene neće uskoro zaustaviti, one će biti sve vidljivije kako mi (ljudi) budemo nastavili da dodajemo sve više i više ugljen-dioksida u atmosferu. Pošto ljudi u poslednjih 100 godina dodaju malo više ugljen-dioksida nego prethodne godine, promene će biti veće jer se koriste ugalj, nafta i gas da bi se proizvela energija. Sve dok se to ne promeni, dok ne nestane, odnosno ne počnemo da smanjujemo količinu ugljen-dioksida, imaćemo sadašnji trend porasta temperature. Naš region, a i ceo svet, će se prilično zagrevati. Što je atmosfera toplija, veće su šanse za ovakve fenomene. Zbog toga, u bliskoj budućnosti, treba očekivati da ove pojave budu učestalije. Još više od učestalosti je da će biti razornije. Kada analiziramo podatke, izvesno je da će oluje biti razornije, a očekivano je da će biti češće. To se odnosi na ceo svet. To što smo videli letos u Italiji ili u Češkoj pre dve godine kada je razoren jedan manji gradić, sve to može da se vidi i kod nas u zemlji, a i u narednih nekoliko godina. Pitanje je godine kada će se to desiti. Ne može da se predvidi kada će tačno biti, ali znamo da će sigurno da se desi. Postoji preventiva, to je 'Nacionalni program za prilagođavanje na klimatske promene'. U dokumentu se predviđa da se sistem za rane najave unapredi. Da ljudi budu ranije i efikasnije obavešteni, da mogu da reaguju, da znaju kako da reaguju... To je jedan od načina zaštite", istakao je Đurđević.

Prevencija, bezbednost i sistem obaveštavanja o nepogodama

Klimatolog je otkrio o kakvom sistemu za obaveštavanje je reč. Infrastruktura takođe ima važnu ulogu.

"Što se tiče infrastrukture, tu treba razmišljati kako i na koji način koju infrastrukturu treba ojačati da bi bila otpornija. Ovaj sistem za obaveštavanje bi bio vrlo relevantan, da ljudi mogu da zaštite sebe u danima kada postoji visok rizik od takvog događaja. Taj plan predviđa rad u više sektora koji treba da budu preoblikovani da bi bili manje izloženi negativnim efektima klimatskih promena. Jedan od koraka je upravo to, da imamo bolji sistem za prognoziranje takvih oluja da bi imali tačnije prognoze u takvim danima. Dobar sistem je obaveštavanje na mobilni telefon, to nisu SMS poruke već specifično dizajnirani sistemi koji koriste mobilne telefone. Liči na SMS poruku, ali nije jer je reč o sistemskoj poruci koja stoji preko celog ekrana dok osoba ne obavi interakciju sa telefonom. Te poruke mogu i da se isključe na svim modernim telefonima jer ima ljudi koji ne žele da budu obavešteni", naveo je Đurđević.

U svetu danas ima veliki broj onih koji odbijaju da prihvate realnost. Skloniji su teorijama zavere i Đurđević upozorava da bi to moglo da bude veoma opasno ukoliko ljudi ne budu spremni i informisani na vreme o klimatskim promenama i elementarnim nepogodama.

"Informisanje je važno, u svetu uvek imate oko 10 odsto tvrdokornih ljudi skoro u svakoj zemlji kojima činjenice ne predstavljaju ništa. Oni su uvek skloniji teorijama zavere nego da veruju nauci. Klima na našoj planeti je promenjena, zbog toga se i dešavaju ove manifestacije ekstremnih nevremena. Ne dešava se to slučajno. Neće biti slučajno kada budemo imali i jaču oluju. Što ljudi budu bolje razumeli to i što budu bolje bili informisani, biće spremniji da reaguju na adekvatniji način", dodaje Đurđević.

Šta čeka Srbiju?

Na pitanje da li Srbiju očekuju razorne poplave, požari, tornada i oluje, Đurđević je odgovorio "kao iz topa" - SIGURNO! Rekao je da je to sasvim izvesno i da se očekuje intenzivnija manifestacija u odnosu na ono što smo dosad videli i na šta smo navikli.

"Kada pričamo o bilo kom vremenskom hazardu, koji je rizik za ljudske živote i materijalna dobra, u budućnosti možemo da očekujemo da ćemo videti intenzivniju manifestaciju toga od onoga što smo videli u prošlosti. Bilo da se radi o šumskim požarima, poplavama, olujama, toplotnim talasima i visokim temperaturama, a za većinu njih ćemo videti i povećalu učestalost. Za neke će ta učestalost, odnosno frekvencija pojave, da ostane skoro ista, ali za većinu ovih stvari će da se poveća. Kada govorimo o toplotnim talasima, sigurno ćemo videti povećan broj toplotnih talasa. Oni su sad već duplirani, pa i više od toga. Ima tih toplotnih talasa danas u Srbiji više nego pre 50 godina. Nećemo u budućnosti moći da očekujemo leto bez bar četiri toplotna talasa, to je skoro izvesno. Kada pričamo o 'superćelijskim olujama', ta njihova učestalost neće biti toliko vidljiva da će biti baš svakog leta, ali onda kada budu bili dobri uslovi za tu oluju, možemo da očekujemo da budu intenzivnije nego u prošlosti. 'Superćelijske oluje' su relativno retki događaji, ne pojavljuju se non stop. Zbog toga je i malo teže pratiti njihovu učestalost. Te najrazornije se pojavljuju jedanput u nekoliko godina. Suština je da se očekuje intenziviranje tih hazarda. Oni koji su opasni po materijalna dobra će nanositi sve veće posledice i trpećemo više materijalne štete, kao i ljudskih života. To je izvesna stvar u budućnosti. Srbija je od 2000. godine izgubila oko sedam milijardi evra zbog ovakvih ekstremnih nevremena. U budućnosti će se ti gubici povećavati, moraćemo da krpimo stvari da bismo ih vratili na pređašnje stanje", upozorio je klimatolog Đurđević.

"Klimatskih migranata ima više od onih koji beže od ratnih sukoba"

Prema izveštaju Meteorološke agencije Ujedinjenih nacija, izgubljeno je oko 75 odsto leda što je dovelo do povećanja nivoa mora i okeana. Đurđević smatra da bi to moglo da dovede do klimatskih migracija.

"To je jedna od najozbiljnih posledica. Već danas postoje klimatski migranti koji se sele sa mesta stanovanja na neko drugo mesto jer su pretrpeli veliku štetu ili gubitak zbog nekog klimatskog ekstrema. Procena je da, trenutno u svetu, više ljudi je dislocirano zbog vremenskih i klimatskih ekstrema u odnosu na ratne sukobe. Ili su ti brojevi postali jako bliski. Razlika koja je uočljiva jeste da se ti migranti koji se sele zbog klime, raseljavaju interno, odnosno unutar svoje zemlje. Dok oni koji beže od ratnih sukoba, prelaze granice. Danas ima oko 20-ak miliona ljudi koji se smatraju klimatskim migrantima, ali oni nisu toliko vidljivi u javnosti jer se sele unutar države. Njihov broj će se povećati, a počeće i da prelaze granice. Potencijalno su dva glavna rizika zbog čega će ljudi hteti da se raseljavaju zbog klimatskih promena. Prvi je porast nivoa globalnog okeana koji će sve češće da plavi priobalna područja na kojima živi stotinu miliona ljudi, a drugi je da, ako temperatura značajno pređe granicu od dva stepena, koja je definisana Pariskim sporazumom (zemlje potpisnice su dogovorile da globalna temperatura ne pređe dva stepena godišnje), onda će dobar dan planete biti neprijatan za svakodnevni život zbog nepovoljne kombinacije temperature i vlage. Nije pitanje samo kolika je temperatura, već i kolika je vlažnost vazduha. To će najviše pogoditi tropski deo. To će predstavljati okidač da se ljudi isele. Ako imate preko 200 dana godišnje kombinaciju temperature i vlage koji se negativno održavaju na vaše zdravlje, vi ćete hteti da se preselite. Zbog ova dva faktora se dolazi do stotina miliona ljudi koji treba da se rasele, a znamo iz prošlosti da to raseljavanje nije jednostavno i da često dovodi do političkih tenzija. To može da dovede do ozbiljnih sukoba i kriza, poslednji primer je sukob u Siriji koji je promenio Evropu. Raseljavanje ljudi je komplikovano i u okviru Ujedinjenih nacija ne postoji znanje, finansije i sistem koji bi nam omogućio da mirno raselimo toliki broj ljudi", rekao je Đurđević.

Osvrnuo se i na problem hrane u sklopu klimatskih promena. Dnevno se baci oko 30 odsto proizvedene hrane u svetu, a uticaj toplotnih talasa na javno zdravlje je veći nego ikad i to ljudi moraju ozbiljno da shvate. 

"Klimatske migracije mogu da dovedu i do problema sa hranom. Danas proizvodimo više hrane nego što nam treba. Puno ljudi je gladno. A tek u budućnosti kada bude bila otežana proizvodnja, kako će onda tek svet da izgleda. Globalno ne postoji dobar sistem distribucije hrane kojim bi se smanjilo bacanje hrane jer se u svetu, svakog dana baci oko 30 odsto proizvedene hrane. Klimatskim promenama ulazi se u krizu za koju nemate alat kako da je rešite. Društvo preživljava, ali uz velike gubitke i krize koje mogu da proizvedu krize i sukobe. Na zdravlje čoveka to već utiče, imamo primer suša i toplotnih talasa iz 2022. godine koji su ubili veliki broj ljudi. Istraživanje je pokazalo da je umrlo 60.000 ljudi više zbog tih toplotnih talasa, to su prekobrojne smrti u odnosu na očekivane vrednosti. U Evropskoj uniji je počeo ozbiljan monitoring uticaja toplotnih talasa na javno zdravlje. Što se tiče Srbije, najviše temperature izmerene su u julu 2007. godine kada je bilo 44,9 stepeni Celzijusovih. Taj toplotni talas trajao je između 10 i 15 dana, analizom je utvrđeno da je smrtnost bila uvećana 75 odsto kod osoba starijih od 65 godina", zaključio je Vladimir Đurđević razgovor o klimatskim promenama za MONDO.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.

BONUS VIDEO:

(MONDO/A.B.)