PRIČA NENADA IZ SRBIJE KOJI JE OŽENIO KOLUMBIJKU ADRIANU! Igrala kolo na svadbi i prvi put videla sneg u Beogradu

U ljubavi ne postoje granice, a tome svedoči i priča o Nenadu Miloševiću iz Srbije i Adriani Isabel Kantiljo iz Kolumbije. Njihov "ljubavni rolerkoster" počeo je na jednoj nezaboravnoj folklornoj turneji 2013. godine u Koriju (Italija), kada su se prvi put videli, a njihove duše su se povezale na način koji ih je spojio zauvek.

Ispričali su kako je taj festival bio problematičan za igrače iz Kolumbije jer ih njihova nadređena nije puštala da izlaze često i da se druže sa ostalima. "Mi smo svi išli na žurke i hteli smo svi da se i Kolumbijci druže sa nama jer oni znaju da plešu, da se zezaju, a neki od nas su hteli zato što im se možda svidela neka devojka", dodao je Nenad kroz smeh. Objasnio je da oni nisu bili uglavnom u društvu, a kada i ako budu, nisu mogli dugo da ostanu, pa je on svaki momenat koristio da bi bio sa Adri, da bi je video, da bi razgovarali... "Folklorna grupa iz Srbije je tamo bila 15 dana, plesači iz Kolumbije su ostajali duže i nakon našeg odlaska kući oni su nastavili turneju po Italiji. To je možda u tom trenutku bio najdepresivniji momenat i osećaj koji sam ikada imao kada smo otišli. Na krovu škole gde smo bili smešteni smo se pozdravili i mislili da je to kraj", rekao je Nenad.

Adri je rekla da nisu znali kako će to da izgleda dalje. Da su imali plan da nastave da se čuju, ali da u isto vreme i nisu. "Tada je postojao Skajp i to je bio jedini način da ostvarimo kontakt i da se preko kamere vidimo u isto vreme. Postojao je i Fejsbuk, zapratili smo se tamo. Lajkovao je on meni slike, ja njemu, počeli smo da se dopisujemo, ali tek posle mesec dana, jer sam ja još uvek bila na turneji. Pričali smo jedno drugom kako bili bilo lepo da smo zajedno, da možemo da ponovimo sve momente sa turneje, kako bi to bilo sjajno... Sve vreme smo mislili da to ne može da uspe i da funkcioniše, baš smo bili daleko, ali smo dali šansu da upoznamo jedno drugo. Pričali smo i pričali i pričali, baš puno, non-stop. Počeli smo da spavamo sa lap-topom zbog vremenske razlike koja je sedam sati. Mi smo se upoznali u julu, a do decembra smo svaki dan pričali. Do jednog dana kada smo odlučili da našu vezu, iako je bila vez obaveza, uozbiljimo i tada smo počeli da planiramo međusobne posete", ispričala je Adri.

Ljubav na daljinu često nosi sa sobom teškoće, ali Nenad i Adri Isabel su svoj odnos izgradili na temeljima poverenja, razumevanja i strpljenja. Kroz vreme su savladavali kilometre i vremenske zone kako bi održali plamen svoje ljubavi živim i tako je prošlo godinu i po dana od njihovog prvog susreta, do drugog "dejta", kada je Adri spakovala svoje kofere i došla u Srbiju. "Taj početak je bio najteži momenat u našem odnosu. Mi smo se čuli, ali bili smo godinu i po dana razdvojeni nakon prvog susreta. U tih godinu i po dana da smo imali prekid u komunikaciji koji je trajao mesec dana. Bilo je lepo, ali je počelo da utiče na nas, što je i normalno. Ali je postojala još uvek jaka neka povezanost. Mi koji se bavimo folklorom imamo momenat da volimo da istražujemo, da putujemo i to je dosta uticalo da na to da se nas dvoje opet vidimo i tako je Adri došla u Srbiju", rekao je Nenad.

Adri je tada došla u decembru, na zimu, koju nikada nije doživela u Kolumbiji. Kako kaže ponela je samo tanku odeću i smrzavala se u Beogradu, a na kraju je morala da pozajmi jaknu od Nenadove mame i izgledala je "kao pingvin". "Moj prvi kontakt sa snegom je bio smešan, pala sam čim sam stala na sneg i bila sam baš osramoćena jer je to bio naš prvi susret posle toliko vremena. Ali ono što se nije promenilo jeste naš odnos. Nastavili smo da osećamo isto. Bilo je tako prirodno kad smo zajedno, ali je opet bilo mnogo teško reći 'zbogom' opet i da sad moramo da se opet trudimo da uspe", rekla je Adri i dodala da se ona ubrzo vratila u Kolumbiju, a da je sad Nenad počeo da se priprema da dođe kod nje i da su se videli posle šest meseci opet.

Nenad je došao u Kolumbiju u julu i kako kaže nije imao te "zimske probleme". Spakovao je šorc i papuče i otišao kod Adri. Jedino što je bilo komplikovano je dobijanje vize. U nama bliskim zemljama u to vreme nije postojala mogućnost da se podnese zahtev za vizu, pa je morao da to uradi u Austriji. "To je bilo prvo veliko putovanje za mene. Bio sam tada student, tačnije, pri kraju sa fakultetom. Davao sam privatne časove pri fakultetu i mogao sam da zaradim i kao student da bih mogao da otputujem. Moji roditelji nisu imali da mi daju, ja nisam imao i onda sam našao način. To putovanje je stvarno bilo jedno neverovatno iskustvo. Osećao sam se kao dete u belom svetu, ali mi se dopalo. Izašao sam iz svoje komfor zone i isplatilo mi se - duplo. Ostao sam pet nedelja tamo, i morao sam da se vratim u Srbiju kako bih diplomirao. Ideja je bila da budem tu, da se vratim u Srbiju da diplomiram i da ćemo onda nakon toga videti, ali da je izvesnije da ja dođem u Kolumbiju. Za nju je bilo teško da nađe posao u Srbiji jer je završila prava, imala je posao, a ja sam bio na kraju fakulteta i pokušavao sam svakako da nađem posao, ali nisam uspevao. I rekao sam je*** ga, idem u Kolumbiju i otišao sam tamo 2016. godine i tad smo prvi put počeli da živimo zajedno", ispričao je Nenad.

Nenadova avantura u Kolumbiji dodatno obogatila njihovu ljubavnu priču. Dok je Nenad živeo u Kolumbiji, on i Adri su zajedno gradili svoj život u jednoj od najlepših zemalja Južne Amerike. Nenad je upijao bogatstvo njenog kulturnog nasleđa, učestvujući u lokalnim običajima i stvarajući uspomene, ali i Adrianin život se tada promenio.

"Moj život se tada promenio, nikad nisam do tada živela sa nekim. Trebalo je naći stan, preseliti se iz svoje kuće... i bilo mi je u glavi, to je to, kao da sam udata, sad je ovo oficijalno. Nismo u početku znali šta će on da radi, mislili smo da počne prvo neki jednostavan posao, u baru na primer, ali on je nastavio onlajn da drži časove i dobro mu je išlo. Funkcionisalo je, njemu se dopalo tamo. Onda smo podneli zahtev za njegovu vizu da bi mogao da ostane tu i da bi mogao da se zaposli. Prebrodili smo tad sve što nas je mučilo, bili smo zajedno, živeli u iznajmljenom stanu, imali smo planove i za dalje, da kupimo neki stan. Ali posle 2 i po godine on je postao nezadovoljan svojim poslom tamo", rekla je Adri.

Nenad se nadovezao i rekao da nije bila problem plata, nego je takav zakon da se tamo radi 50 sati nedeljno, što znači dva sata duže svakog dana i da je video da ne može u svom poslu tamo da napreduje, a i počeo je da se oseća nostalgično. Počela je da mu nedostaje porodica i prijatelji koje nije video dve i po godine. Povratak u domovinu označio je novu etapu u njihovom životu.

"Aplicirao sam za neke poslove, dobio sam posao u Srbiji i to je bila dobra prilika", rekao je Nenad, a Adri se nadovezala i ispričala koliko joj je bilo teško tad: "Misila sam da je kraj, imali smo planove i da kupimo stan, trebalo je da se uselimo. Onda mi je on rekao da ne brinem i da to nije kraj, da je to samo posao, da ćemo se skućiti tamo, ali je bila problem moja struka. Završila sam prava i ti možeš da budeš advokat samo tamo gde si studirao. Nismo znali kako će ići dalje, ali smo nastavili da se borimo. Nenad je ovde naučio i španski baš brzo, i baš se dobro adaptirao i bilo je teško promeniti opet. Ja sam tada plakala dve nedelje, to je bio baš težak trenutak za mene, ali smo počeli da pravimo planove opet. Tada sam dosta naučila o sebi jer sam morala da počnem da živim sama. Nikada pre toga nisam živela sama. Bilo je teško, ali je to možda bio period koji nam je oboma bio potreban i naša veza je postala jača jer smo to stvarno hteli. Ja sam tada posetila Srbiju opet u decembru, na zimu. Zapravo nikada nisam videla Srbiju na leto i to je svima uvek bilo smešno. Govorili su mi stalno: 'Jaoo ovo treba da vidiš na leto mnogo je  lepše'. Na jedno nisam mogla da se naviknem. U Srbiji ljudi dosta spavaju kada su na odmoru, a mi u Kolumbiji svi inače ustajemo jako rano. Radi se od 6 ujutru i svi smo navikli da ustajemo rano. I onda kad sam bila ovde na zimu prvi put, Nenad je stalno spavao do 12.00, 13.00 časova, ja sam ga čekala da se probudi, i kad izađemo napolje već je mrak - tako da osim što nisam videla Srbiju leti, nisam je videla ni po danu. I sada kada sam 2018. opet došla na zimu, budila sam ga ranije da bih videla nešto preko dana. Mada je sad već i on navikao da ustaje ranije zbog radne navike koju je stekao u Kolumbiji", ispričala je Adri za MONDO i rekla da je sledeći plan bio da on dođe na odmor u Kolumbiju 2019. godine, ali nisu imali još uvek plan gde će da se skuće.

Vremenom je Adri postala umorna od svega u Kolumbiji i imala je dosta problema na poslu. Kako kaže rekla je sebi: "Ja idem, hrabro je, ali idem u Srbiju", ali ipak to nije bilo tako lako. Rekla je da je to bio mnogo veliki korak, čak i možda veći nego što je Nenad napravio kada je došao u Kolumbiju. "Trebalo je da prodam većinu svojih stvari. Ta preseljenja su teška. Nenad je tada kada je dolazio da živi u Kolumbiju, samo spakovao stvari i došao, a ja sam ovde imala i posao i stan i sve. Trebalo je da presečem i da idem negde gde nemam nikoga, gde nemam porodicu, prijatelje. Znala sam da će biti teško, ali to je bila odluka", rekla je Adri, a Nenad se nadovezao: "Ja nisam imao nikakve obaveze, tek sam završio fakultet, nije me ništa vezivalo za Srbiju u tom momentu, samo sam spakovao svoja dva kofera i otišao."

Adri je ispričala da je zbog potrebe posla ostala duže nego što je planirala u Kolumbiji i da je posao zapravo odlagao njeno preseljenje u Srbiju, ali ne lezi vraže - u njihovoj priči je usledio još jedan obrt. Kako je put odlagan, tako je u martu 2020. godine počela epidemija korona virusa koja je zatvorila sve granice i svet je stao. Adri je ispričala da je za to vreme prodavala i poklanjala svoje stvari, ali da su ponovo uspeli tako da je zvanično došla u Srbiju, i to opet na zimu. 

"Ono što je svaki put zanimljivo jeste da kad se vidimo prvih nekoliko sati se samo gledamo. Pokušavamo da prepoznamo naša lica, pa govorimo jedno drugom: 'Joj ti izgledaš čudno', treba nam vremena da se opet naviknemo jedno na drugo i svaki poljubac nakon tog silnog vremena i neviđanja nam je kao prvi poljubac.Početak života u Srbiji je bio baš težak za mene. Priznajem da je bilo lakše meni, jer ovde svi pričaju engleski i nije postojala tolika jezička barijera", rekla je Adri, a Nenad je objasnio da kada je on živeo u Kolumbiji da je bio primoran što pre da nauči španski jer jako mali broj ljudi u Kolumbiji priča engleski, a i oni koji ga pričaju, ne žele da govore na engleskom. Jedna zanimljiva stvar je što Adri razume srpski, ali ima problem da ga govori, jer kako kaže nervira je što je svi ispravljaju zbog "padeža".

Vamos a ver pa' ver - rečenica koja opisuje sve

Nenad i Adri su svoj životni put ispisali rečenicom na španskom "Vamos a ver par' ver", koja znači - "hajde da vidimo šta će biti." Ova jednostavna, ali duboko značajna izreka postala je moto njihove ljubavne priče, obeležavajući svaki korak njihovog zajedničkog puta.

"Ova rečenica nam je bila nešto što nas sve vreme prati. Ona u prevodu znači: 'Hajde da vidimo šta će biti', kako će se stvari odvijati... Ja sam bila uplašena kad sam došla u Srbiju, neke stvari mi se nisu sviđale govorila sam sebi 'polako', biće sve to u redu. Ono što mi je dosta pomoglo u početku jeste što je korona dovela do toga da može da se radi od kuće. Tako da sam ja nastavila da radim kao advokat onlajn i kad sam došla u Srbiju. Bilo je stresno zbog vremenske razlike, ja sam veliki radoholik, ali sam imala veliki problem da radim kad je ovde noć. I posle šest meseci, Sanja, koja je sada moja kuma mi je pomogla da nađem posao. Preporučila me u jednoj firmi, poslala sam CV i ljudi su me odmah primili. Nisam znala da to tako ovde funkcioniše, kad je neko zainteresovan za tebe, da te odmah zovu. Sećam se da je bila sreda, rekli su mi da odmah u ponedeljak počinjem da radim, što me opet izbezumilo", rekla je Adri.

Nadovezala se kako joj je bilo čudno na poslu u Srbiji, jer ovde ima vremena i da popije kafu i napravi pauzu. U Kolumbiji, kaže, nije tako, jer se tamo stalno radi i retko kad se razgovara sa kolegama. Ona je tamo radila čak četiri posla. Sada joj se mnogo sviđa ovde, naročito zato što misli da je Srbija veoma bezbedna zemlja. "Kada je Nenad bio u Kolumbiji, upozorila sam ga da kada idemo u šetnju da ne nosi novčanik i telefon jer nije bezbedno kao u Beogradu." Adri je bilo čudno kako devojke uveče u Beogradu idu same ulicom i da je to u Kolumbiji gotovo nemoguće videti. Pomenula je i hranu koja joj se dopada u Srbiji. Kaže da su to sarma, ćevapi, musaka, ali da ne voli pihtije koje joj svake zime nude da proba kada ode negde u goste. "Iako znam da je to supa u čvrstom stanju, to mi se ne dopada".

Dodala je da je bilo još momenata koji su joj bili frustrirajući u Srbiji, a tiču se papirologije koju je morala da sredi kako bi živela ovde. Nekoliko puta je plakala zbog neljubaznih radnica sa šaltera, pa su im ljudi savetovali da se venčaju i da bi tako bilo najlakše rešiti sve probleme sa papirima. "Rekli su nam: 'Slušajte ljudi, mnogo je komplikovano, samo se venčajte'. Tražili su mi čak i jedan papir koji ne postoji u Kolumbiji, nisam mogla nikako da ga dobijem. To je bila noćna mora. Onda smo počeli da razmišljamo o braku. Do tada nismo bili protiv braka, ali nam je bilo lepo ovako kako jeste. Tako da smo sledeće godine morali da pravimo novi plan, jer je meni isticala boravišna viza. Dogovor je bio da to uradimo u opštini, sa kumovima i da to bude to za sad - jer je samo jedan papir mogao da reši sve, umesto gomile papira", rekla je Adri.

Prosidba i venčanje - spoj dve kulture i pravi spektakl za goste

Nenad je ispričao da je bez obzira na papire za boravak u Srbiji, hteo da zaprosi Adri, ali su papiri samo ubrzali proces. "Svaki put mom životu kada nešto ne planiram, ti kada uradim to 'ad hoc', ispostavi se da je to baš tako trebalo da bude. Tada i najviše moje kreativnosti izađe iz mene, u tom datom trenutku. Počeo sam da razmišljam - od sada više ništa neću da planiram u životu. Počeo sam da gledam prstenje, a pre toga, čak i pre razmišljanja o venčanju i svemu, pitali smo naše prijatelje Stefana i Sanju da nam budu kumovi", rekao je Nenad, a Adri je dodala da nije znala da je to u Srbiji tako bitan momenat, da je u Kolumbiji to samo kao svedok, ali da je ovde kumstvo nešto sasvim drugačije. "Ja sam došla nedelju dana pre opštinskog venčanja i pitala Sanju da mi bude kuma i ona se šokirala, rekla mi je: 'Šta, šta, čekaj! Kako mi to sad kažeš? Kad je venčanje? Šta da obučem, šta ćemo da radimo?' Onda sam shvatila koliko je to ljudima ovde bitno".

Nenad je onda ispričao kako je izgledala prosidba, koja je kao i sve bila potpuno spontana. Adri uopšte nije imala predstavu da će se to desiti, jer su već imali dogovor da se venčaju. "Bili smo na Gardošu, opet je bila zima. Zavoleli smo to mesto, provodili smo vreme tamo. Kao i sve do sada, nisam znao kako ću je zaprositi. Poneli smo staklene čaše za vino. Adri je bila nervozna taj dan, sve vreme se svađala. Zamerila mi je što nosim staklene čaše jer će se slomiti, zašto ne nosim plastične, ako ćemo već sedeti i gledati zalazak sunca. Nije imala predstavu zašto nosim staklene, a ja sam mislio da bi to bilo baš romantično. Taman što smo stigli tamo i seli, ja sam rekao da moram do kola jer sam zaboravio šal. Njoj nije bilo ništa jasno. Ja sam tada otišao po prsten, mislio sam da bi bilo super da počnem da snimam i snimio sam celu prosidbu. I uzeo sam i šal, da ne bi bilo očigledno. I to se sve desilo par dana pre venčanja. I misim da je na kraju ispalo sve prelepo, jer nije bilo planirano", rekao je Nenad.

Onda su nakon veridbe i opštinskog venčanja odlučili da naprave i svadbu. Svadba je bila godinu i po dana kasnije. "Počeli smo da razgovaramo i da planiramo kako će to da izgleda. Bila sam na puno venčanja u svom životu i onda sam razmišljala šta mi se sa kog venčanja najviše svidelo, da primenimo i kod nas. Morali smo da razmišljamo i o tome da se oboje složimo za neke stvari, da imamo u vidu moju veru, njegovu veru. Počeli smo da razmišljamo o tome šta mi zaista želimo, da kombinujemo stvari iz katoličke vere i stvari koje su tradicija u Srbiji. Onda smo počeli da tražimo bend, to je bio veliki izazov zbog španske muzike, srpske i internacionalne. Nismo hteli da bude ni sve na sprskom, a ni da bude sve na španskom, pa smo morali da nađemo balans. Bilo je interesantno sprovesti u delo sve ideje koje smo imali. Deo moje porodice nije mogao da dođe, ali ceremonija i venčanje su bili snimljeni za njih, bili su prisutni bar onlajn. Imali smo i zavete, koje smo hteli da pročitamo jedno drugom, što inače nije slučaj na srpskim svadbama. I to je bio izazov za nas. Ljudi su nakon zaveta plakali sve vreme. Takođe hteli smo da testiramo nas, prihvatili smo izazov i rekli ako smo ovolike godine zajedno, da vidimo šta možemo da napišemo jedno o drugom", rekla je Adri, dok je Nenad dodao: "Znao sam da će ona bolje da napiše, ali bio sam na njenom nivou, potrudio sam se, i svi su aplaudirali. I taj deo je bio savršen".

Adri se bavila dekoracijom, rekla je da su svi ljudi sa kojima je sarađivala bili sjajni i hteli da maksimalno sprovedu njihove ideje u delo. Onda su došli na ideju da će i ples na svadbi da im bude spoj dva sveta i dve zemlje, tako da su se dogovorili da ona sa njim mora da zaigra folklor na svadbi, a on sa njom kolumbijski tradicionalni ples. "Vežbali smo za svadbu, igrali smo po kući. Tri meseca smo se pripremali. Iako sam plesačica jako mi je bilo teško da naučim folklor. Kao da imam dve leve noge kad treba da igram srpsko kolo, a za svadbu smo vežbali Moravac. Bilo je teško za mene, ali i za Nenada da me nauči. Čak su mi dali jako male opanke na svadbi i onda mi je bilo još teže da igram. Ljudima se mnogo svidelo. Moje prijateljice koje žive u Španiji, koje su dolazile na venčanje, su mi donele prelepu haljinu za kolumbijski deo plesa i sve rekvizite. A ovde su nam za nošnju pomogli Nenadovi prijatelji. Oni su nas oblačili na svadbi, osećali smo se kao neki super izvođači na našoj svadbi. Imali smo program, znali smo kad koji ples ide. Presvlačili smo se četiri puta. Ljudi su pomislili: 'Kako ovo radite', ali mi smo plesači. Govorili su nam da su sve vreme od sreće plakali na svadbi. Za prvi ples smo isto vežbali, bilo je nešto između salse i balade, a moja kuma Sanja je pevala našu pesmu za prvi ples, Stefan je svirao, tako da je i to bio mnogo lep deo venčanja", rekla je Adri. 

Iz Kolumbije je na svadbu došlo 12 ljudi i da su uživali i napravili mnogo dobru žurku koja je bila sjajna od prvog minuta. Srbi su se savršeno uklopili sa Kolumbijcima i energija je, kako kažu, bila fenomenalna. "Nismo seli, nismo ni jeli prva tri sata. Bilo je kao i sve spontano i savršeno", rekao je Nenad za MONDO. Oboje su se složili da je u početku bilo stresno da uklope sve, razmišljali su šta će se svideti Srbima, a šta Kolumbijcima za svadbu, ali da je sve na kraju ispalo baš onako kako je trebalo da bude.

Nenad i Adri su primer da ljubav nije ograničena na jedno mesto, već da može da se razvija i da cveta gde god da se dvoje ljudi nalaze. Njihova priča nas podseća da život donosi promene, ali ako ljubav ostane snažna, možemo da prevaziđemo sve prepreke i da se prilagodimo novim stvarnostima, stvarajući sreću i harmoniju gde god da nas put odvede.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.

(MONDO/J.D.)