Krstovdan nije crveno slovo, ali se veoma poštuje u našem narodu.
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave zimski Krstovdan, praznik uoči Bogojavljenja. Ovaj praznik nije crveno slovo, ali se veoma poštuje u našem narodu.
Na Krstovdan se obavezno posti, a po predanju, na taj dan se ukrštaju vetrovi, pa je loše vreme očekivano. Sa Krstovdanom se završavaju takozvani nekršteni dani, koji traju od Božića pa sve do 18. januara, i tada se u crkvi ne mogu primiti Svete tajne krštenja.
Zimski Krstovdan je povezan sa Bogojavljenjem i krštenjem Isusa Hrista, kao i za dan posvećen Svetom Jovanu Krstitelju. Nakon jutarnje liturgije, u hramovima se obavlja i čin vodoosvećenja, a sutra na Bogojavljenje voda se osvećuje i van hrama, na rekama.
Verovanja i običaji
Narodno verovanje govori će se da se u ponoć, pred Bogojavljenje, nebo otvoriti i Bog se javiti ljudima. Čeka se ponoć, a potom se uz molitvu izovara želja. Kako Krstovdan nije crveno slovo, kućni poslovi nisu zabranjeni, a od davnina se u narodu ukorenio običaj da se na ovaj dan opere sav prljav veš i očisti kuća, tim pre što slede tri praznika kada bi ovakve poslove trebalo preskočiti: Bogojavljenje, Jovanjdan i nedelja.
Na Krstovdan su naši stari nekada osveštavali bosiljak, koji se cele godine čuvao u domu kako bi čuvao ukućane od negativne energije. Po starom verovanju vetar koji duva na Krstovdan, biće onaj koji će najčešće duvati tokom čitave godine. Na Bogoljavljenje bi takođe trebalo da se posti, a jede ono što je ostalo od Krstovdana.
(Mondo)
