Srbija obeležava Dan državnosti - Sretenje. Sretenje je kao državni praznik proglašen odlukom Skupštine Srbije 2001. godine, a od 2012. godine taj dan praznuje se 15. i 16. februara. Praznuje se u znak sećanja na dva važna istorijska datuma. Jedan je dan kada je na zboru u Orašcu 1804. godine dignut Prvi srpski ustanak protiv Turaka. Drugi je dan kada je u Kragujevcu 1835. godine usvojen Ustav Kneževine Srbije.

Mnogi istoričari smatraju da važnijeg datuma u srpskoj istoriji od Sretenja nema. Da nije bilo Sretenja ne bi bilo ni države Srbije. Obeležavanjem događaja iz 1804. godine mi slavimo spoljnopolitičku pobedu srpskog naroda, dok Sretenje 1835. godine simbolizuje pobedu nad samima sobom - borbu za unutrašnju slobodu, pravnu državu. Podizanjem Prvog srpskog ustanka 1804. godine krenulo se u konačno oslobođenje od Osmanskog ropstva, a Ustavom iz 1835. godine vlast je podeljena na zakonodavnu, izvršnu i sudsku što predstavlja osnovu demokratije i ustanovnosti. 

dan drzavnosti (4).jpg
Kurir/Petar Aleksić 

Prvi srpski ustanak

Prvi srpski ustanak predstavlja početak srpske revolucije, odnosno početak srpske borbe za oslobođenje od osmanske vlasti. On ujedno predstavlja rađanje srpske moderne države u 19. veku. Kao uzrok izbijanja Prvog srpskog ustanka bila je seča knezova.

Na Sretenje 1804, na zboru viđenijih Srba sa teritorije Beogradskog (odnosno Smederevskog) pašaluka, koji se dogodio u Marićevića jaruzi u Orašcu, doneta je odluka o podizanju ustanka protiv Turaka i za vožda je izabran Đorđe Petrović Karađorđe. Srpski narod bio je složan u tome da oni žele svoju slobodu koja se ogledala u zaštiti časti, kako svoje tako i svojih bližnjih, i poštovanja. Nakon pobede ustanika na Ivankovcu (1805), Mišaru i Deligradu (1806), kod ustanika se javlja ideja o nezavisnoj srpskoj državi i da su narod koji je dostojan i zavređuje da svojim požrtvovanjem ima državu i da u njoj uživaju svu slobodu.

dan drzavnosti (2).jpg
Kurir/Petar Aleksić 

Najtraumatičniji trenutak u srpskoj revoluciji dogodio se nakon 10 godina ratovanja. Propast ustanka usledio je 1813. godine kada više nije postojala mogućnost popunjavanja novim vojnicima. Sa druge strane, Osmansko carstvo je za gušenje ustanka iskoristilo ogroman broj vojnika. Iako ugušen, Prvi srpski ustanak utro je put Drugom srpskom ustanku 1815, koji će najzad dovesti do obezbeđivanja autonomije Srbije.

Sretenjski ustav

Na Sretenje 1835, u Kragujevcu je donet prvi Ustav Kneževine Srbije. Iako je donet od Velike narodne skupštine i zakletvom potvrđen od kneza Miloša Obrenovića ustav je suspendovan nakon svega 55 dana pod pritiskom velikih sila (Turske, Rusije i Austrije). Tekst ustava, neobično liberalan za tadašnje prilike, izradio je Dimitrije Davidović, novinar, političar  i diplomata. 

Ustavom je ograničen apsolutizam vladara i uvedena parlamentarna monarhija. Vlast je sada prvi put podeljena na izvršnu, zakonodavnu i sudsku, koja, doduše, nije dosledno sprovedena, ali ipak predstavlja napredak u podeli vlasti. Prava garantovana ovim ustavom bila su neprikosnovenost ličnosti, pravo na zakonito suđenje, sloboda kretanja i nastanjivanja, nepovredivost stana i pravo na izbor zanimanja. Sretenjski ustav zamenjen je Turskim ustavom, nametnutim 1838. godine.

U Arhivu Srbije čuva se original ovog, jednog od najvrednijih pravnih akata iz novog veka na Balkanu.

BONUS VIDEO:

Podizanje srpske zastave na Sretenje na Expo 2020 Kurir

(MONDO/N.D.)