Srbija obeležava Dan državnosti 15. i 16. februara od 2002. godine.
Srbija obeležava Dan državnosti 15. i 16. februara od 2002. godine u znak sećanja na dva važna istorijska datuma.
Na zboru u Orašcu 1804. godine podignut je Prvi srpski ustanak protiv Turaka, pod vođstvom Đorđa Petrovića Karađorđa. U Kragujevcu 1835. godine usvojen je i zakletvom potvrđen prvi moderni, i za to vreme, izuzetno liberalni Ustav Kneževine Srbije.
Oba ova događaja desila su se na crkveni praznik Sretenje, po julijanskom kalendaru 2. i 3. februara, a praznuju se 15. i 16. februara po novom kalendaru. Srpska pravoslavna crkva 15. februara slavi Sretenje Gospodnje. Praznik se obeležava 40 dana posle Božića u znak sećanja na događaj kada je Devica Marija donela Isusa Hrista kao bebu u jerusalimski hram.
U narodu postoji verovanje da se na Sretenje sreću zima i leto. Ako tada osvane sunčan dan, a medvedi uplašeni od sopstvene senke vrate se u zimski san, veruje se da će zima potrajati još šest nedelja. Jedan od običaja je i da se na Sretenje Gospodnje obavezno pale sveće, jer se veruje da plamen sveće kuću štiti od groma i drugih nesreća, ali i da ima čarobnu moć. Najzanimljivije od sretenjskih verovanja jeste da mlade devojke treba da paze danas koga će prvo ujutru sresti, jer će im mladoženja baš takav biti po izgledu i karakteru.
Prvi srpski ustanak
Prvi srpski ustanak otpočeo je kao pobuna protiv dahija i trajao je do 1813. godine. Ustanici predvođeni Karađorđem su uspeli u značajnom vremenskom intervalu da oslobode pašaluk. Ovaj ustanak je prethodio Drugom srpskom ustanku koji je počeo 1815. godine, a koji je na kraju doveo do stvaranja Kneževine Srbije.
Dahije u Beogradskom pašaluku su 1801. godine ubili beogradskog pašu i uspostavile nasilje u pašaluku. Mnogi Srbi su se odmetnuli u hajduke i spremali su plan za pobunu. Kada su dahije to saznale, 1804. su sproveli seču knezova, a umesto da na taj način spreče bunu, dahije su je ubrzale. Na saboru u Orašcu za vođu bune je izabran Karađorđe Petrović. Ubrzo su ustanici oslobodili veći deo Beogradskog pašaluka. Sultan je poslao Bećir pašu, bosanskog vezira da umiri ustanike i pogubi dahije, ali ni to nije uspelo. Zato sultan, 1805. naređuje novom beogradskom paši, Hafiz paši da uguši ustanak. Međutim Srbi su dočekali pašu i porazili njega i njegovu vojsku u boju na Ivankovcu.
Godine 1806, sultan je poslao veliku vojsku iz Bosne i iz Niša prema Srbiji. Ustanici su porazili obe vojske, Bosansku na Mišaru, a Nišku na utvrđenju Deligradu. Ubrzo su zaključili sa Turskom, Ičkov mir. Rusi su nagovorili ustanike da odbiju Ičkov mir jer su započeli rat s Turskom. 1807. Srbi su oslobodili Beograd i počeli s Rusima zajedno ratovati protiv Turaka u Negotinskoj nahiji i pobedili u tri bitke.
Srbi su 1809. oslobodili čitav pašaluk i neke delove Bosne i Novopazarskog sandžaka. 1809. su u bici na Čegru potučeni od Turaka zbog nesloge vojvoda. Rusija je s Turskom zaključila Bukureški mir 1812. god. Prema odredbama osme tačke mira trebalo je da ustanici dobiju autonomiju. Ali Srbi na to nisu pristali i već 1813. Turci su sa svih strana napali Srbiju i osvojili je. Karađorđe je sa najuglednijim starešinama prešao u Austriju, a zatim u Rusiju.
Danas se u Srbiji 15. i 16. februar proslavljaju kao Dan državnosti u znak sećanja na početak Srpske revolucije.
(MONDO)
