Peščane mušice su se pojavile u Srbiji.
Peščane mušice, koje su bile karakteristične za tropska područja, počele su da se pojavljuju i u Srbiji. Ovi insekti mogu da prenesu lajšmaniju i virus koji izaziva meningitis. Suzana Blesić, viša naučna saradnica Instituta za medicinska istraživanja u Beogradu je naglasila da zastupljenost peščanih mušica u Srbiji nije velika.
Koji insekti prenose bolesti
Kako je objasnila, postoje tri vrste insekata koji su prenosnici bolesti, komarci, krpelji i peščane mušice. Prema njenim rečima, iako se zovu peščane mušice, nikada ne žive u pesku, već samo imaju boju peska. "Nevidljive su zato što veoma slabo lete i ne čuju se kao komarci, pa ne čujete onaj zvuk zujanja i ne znate ni kada vas ubodu", ukazala je Blesić.
Predočila je da peščane mušice prenose dve grupe bolesti: ukoliko prenesu parazit, onda životinju ili čoveka mogu zaraziti lajšmanijozom ili lajšmanijom, ako prenesu flebo virus, onda se može oboleti od meningitisa (upala moždanih ovojnica)
Lajšmanija kod čoveka može da se manifestuje na 3 načina:
- na koži kada se javljaju plikovi koji pucaju
- drugi oblik su upale gornjih disajnih puteva (grla i nosa)
- dok je treći praćen visokom temperaturom i uvećanjem (zbog prisustva parazita u telu) raznih unutrašnjih organa. Treći oblik ove bolesti je i najopasniji (zove se visceralna lajšmanija), čak smrtonosan ako se ne leči pravilno i na vreme
Kako je precizirala, razne vrste tropskih insekata, poput tigrastih komaraca i krpelja, dolaze u područja koja nisu mediteranska, jer se u tim područjima promenila klima, pa im pogoduju uslovi za život i razmnožavanje. "Komarcima su potrebni određena temperatura i stajaća voda, jer polažu jaja u vodu, dok za peščane mušice čak ni to nije potrebno", kazala je Blesić. Naglasila je da naučnici još nisu sigurni koliko na peščane mušice utiče vlažnost, ali je utvrđeno da im pogoduju više temperature.
Da li će ljudi obolevati masovno?
Blesić smatra da ne mora da znači da će ljudi ili životinje obolevati od zaraznih bolesti koje prenose peščane mušice, ali naglašava da je potrebno napraviti matematički model na osnovu kog će naučnici moći da zaključe koliko ima peščanih mušica na našem području i kojom brzinom se razvijaju. "Čak i ovako bez modela, sudeći samo po hvatanju u klopke, može se videti da raste broj peščanih mušica i da se pojavljuju na mestima gde nisu postojale do sada", upozorila je Blesić.
Pojavile se potpuno nove peščane mušice
Ona je ukazala na to da i naučnici iz Nemačke, Austrije i Slovenije hvataju u svojim klopkama peščane mušice koje do sada nisu postojale na tim prostorima i najavila da će istraživanje o tome ove godine početi i u Srbiji. Blesić se pozvala na tehnički izveštaj o stanju lajšmanije od 2005. do 2020. godine i napomenula da je u šest regiona našeg područja došlo do pojave zaraznih bolesti koje prenose ovi insekti.
"Onda sam gledala neki izveštaj od 2001. do 2007. godine iz našeg Instituta za tropske bolesti, u kojem su registrovana 22 slučaja lajšmanije", rekla je Blesić. Prema njenom stavu, važno je da se postojanje peščanih mušica i lajšmanije na našem području ne negira, već da se radi na izučavanju tih insekata i bolesti koje prenose.
BONUS VIDEO:
(FoNet/MONDO/J.D.)
