LEK ZA PREHLADU I GRIP MOŽE DA IZAZOVE MOŽDANI UDAR! Farmakolog objašnjava koji medikamenti mogu da budu opasni

Tokom prehlade, mnogi ljudi se oslanjaju na različite lekove kako bi ublažili simptome i ubrzali proces ozdravljenja. Međutim, uprkos njihovoj širokoj dostupnosti i popularnosti, Agencija za lekove upozorava da kapi za nos, šumeće tablete i drugi preparati za prehladu i grip mogu nositi sa sobom potencijalno ozbiljna neželjena dejstva. Prof. dr Radan Stojanović, klinički farmakolog, objašnjava šta je pseudoefedrin i kakva neželjena dejstva može izazvati. 

Opasnost od pseudoefedrina vreba jer je on slobodno dostupan u prodaji i ima status leka B koji se može nabaviti bez recepta. Ljudi često misle da takav lek ne može biti štetan, što je prva opasnost. Druga stvar je vreme tokom kojeg pacijent uzima ovaj lek.

"Preporučljivo je koristiti ga pet do sedam dana. Međutim, ako se odluče da ga koriste duže, upadaju u jedan začarani krug. Sekundarna hiperrenija se javlja, otok sluznice nosa se ponovo razvija. Zato se preporučuje kratkotrajna primena, jer se mogu javiti simptomi koje pokušavamo da lečimo. Treća stvar je mogućnost interakcije sa drugim lekovima. Na primer, istovremena upotreba nekih antidepresiva, poput tricikličnih antidepresiva, može pojačati efekte pseudoefedrina. Antihipertenzivi snižavaju krvni pritisak, ali pseudoefedrin svojim mehanizmom delovanja može suprotstaviti efektima antihipertenziva i smanjiti njihovu efikasnost", dodaje Stojanović u emisiji "Uranak" na K1.

Iz Agencije za lekove navodi se da pseudoefedrin može izazvati moždani udar. "Može da se desi, ali moramo da znamo sve o tom leku i šta mi znamo. Moramo imati genezu, jer taj lek se nije pojavio juče, nego pre više decenija. Znamo da pseudoefedrin svojim mehanizmom dejstva na krvne sudove i na srce, može dovesti do porasta krvnog pritiska i do ubrzanja rada srca.

Upravo zbog tog saznanja, postoji uputstvo u kojem pišu kontraindikacije, koje naglašavaju kada ne smemo uzimati neki lek. U ovom slučaju stoji teška hipertenzija i nekontrolisana hipertenzija. Teška hipertenzija su jako visoke vrednosti krvnog pritiska koje pacijent ne može da kontroliše čak ni lekovima. 

Pismo je dokaz da čak i lek koji se našao na tržištu pre više decenija i dalje se prati kada je u pitanju njegova bezbednost. U pismu piše da postoji određen rizik od pojave određene vrste neželjenih dejstava koji se javljaju sa manjom učestalošću, ali postoji povezanost sa primenom pseudoefedrina i da su ti efekti koji su beleženi praktično posledica njegovog delovanja na krvne sudove", kaže doktor.

Objasnio je i koja su to dva efekta koja su primećena i navedena u pismu. "Reverzibilna cerebralna vazokonstrikcija, kada se suze moždani krvni sudovi i kao posledica toga može doći do skoka krvnog pritiska, mučnine, povraćanja, a kao posledica svega toga može doći do ishemije kompromitovane cirkulacije u tim moždanim krvnim sudovima i do pojave određenog moždanog udara. Beležilo se, ali retko.

Drugi sindrom te postreverzorne vaskularne celebropatije, sličan sindrom ima, ali pored mučnine i povraćanja, može doći do gubitka i poremećaja svesti, nekih neuroloških ispada. U oba sindroma se nalazi reč reverzibilno, a to znači da je prolazno i da sa prestankom uzimanja ovog leka, ti simptomi će se izgubiti uz adekvatnu terapiju", kazao je.

Prof. dr naglašava da lekove ne treba uzimati bez saveta lekara. "Ljudi moraju da se konsultuju sa lekarima kada uzimaju lekove. To uvek naglašavamo. Ovo pismo je upućeno pre svega lekarima, ali i farmaceutima. Ako nalaze u slobodnoj prodaji u apoteci, onda je zadatak farmaceuta da pruži neka objašnjenja o tom leku. Treba da ispita pacijenta neka osnovna pitanja, kako bi pokušao da shvati da li kod pacijenta postoje neka određena stanja koja zahtevaju uzimanje možda nekog drugog leka, a ne ovog koji može dovesti do ovih poremećaja zdravlja o kojima pričamo.

Nema života bez rizika. Živimo okruženi bakterijama, gljivama, u kohabitaciji sa njima nekada se ta ravnoteža poremeti, ali tako mi možemo da odredimo koji rizik hoćemo da prihvatimo. Da li rizik od bolesti ili rizik od lekova ili vakcina. Rizik od vakcina i lekova je manji nego rizik od bolesti, ako se oni primenjuju u jasnim indikacijama i kod pacijenata kod kojih ne postoji prepreka u davanju lekova. Ljudi moraju da izbegavaju da se sami leče kod kuće", dodaje.

Na pitanje, da li pseudoefedrin izaziva zavisnost, prof. dr Radan Stojanović, kaže da neće izazvati zavisnost ali će doći do potrebe za ponovnim unošenjem i da je to onaj začarani krug o kom je pričao.

Lekovi protiv bolova mogu biti opasni. "Može biti opasno, a bol je najčešći simptom zbog kojeg se čovek javi lekaru, zato ne iznenađuje broj propisanih analgetika. Bol je senzacija koja je individualna i različite su tolerancije na nju. Generalno, analgetike možemo podeliti u dve velike grupe, na neopioidne i opioidne.

Neopioidne su oni koje najčešće uzimamo, to je acetilsalicilna kiselina, paracetamol, ibuprofen, diklofenak, ali ih pijemo u ograničenom vremenskom periodu i kod bolova koji su blagi do umerene jačine. Ukoliko uzimate ibuprofen svaki dan, što je besmisleno, postoji zbog njegovog određenog mehanizma opasnost da čovek dobije čir na želucu ili, ako već ima čir, da on prokrvari i da se značajno pogorša njegovo zdravstveno stanje. Mora se voditi računa.

Postoje i opioidni analgetici, poput morfina, fentanila, koje ne možete naći u apoteci. Postoje lekovi koji se mogu kupiti na lekarski recept i bez njega. Lekovi koji se uzimaju bez recepta karakterišu se time da deluju na simptome, a ne na bolesti, i to su simptomi koje pacijent sam može da uoči (kašljanje, temperatura, kijavica). U tim preparatima, na primer, ibuprofen se može naći u dozi od 200-400mg u slobodnoj prodaji, dok veće doze zahtevaju recept", kaže prof. dr Stojanović.

Objasnio je koliko dugo se analgetici mogu koristiti. "Ako ga koristite po potrebi, možete ga upotrebljavati u dužem vremenskom periodu, jer ga ne uzimate svakodnevno u velikim dozama. Ako koristite opioidne analgetike, to činite što kraće i u što manjoj dozi. Oni imaju veliki potencijal za izazivanje zavisnosti i tolerancije; za toleranciju je potrebna veća doza da bi se postigao isti efekat, a javlja se psihička i fizička zavisnost.

Kod psihičke zavisnosti postoji neodoljiva želja za ponovnim uzimanjem radi doživljavanja tih iskustava, kao i fizička zavisnost kada ne možemo bez tog leka, što može dovesti do pojave apstinencijalnog sindroma. Analgetike iz grupe opioidnih analgetika koristite isključivo po savetu lekara i to što kraće moguće. Ponekad možemo uzeti neki analgetik poput brufena kada nas nešto zaboli, ali ako taj bol traje duže, svakako treba se javiti lekaru", zaključio je prof. dr Radan Stojanović. 

BONUS VIDEO: 

(MONDO/I.V.)