Većina optuženih za ubistvo francuskog navijača Brisa Tatona bila je u centru Beograda kada je on brutalno prebijen, kazuju podaci baznih stanica.
Većina optuženih za ubistvo francuskog navijača Brisa Tatona bila je u centru Beograda kada je on brutalno prebijen, pokazala je analiza njihovih mobilnih telefona i baznih stanica koje su ih registrovale, izjavila je danas sudija Mirjana Ilić u nastavku suđenja pred Višim sudom u Beogradu.
"Svi ste, osim optuženih Ljubomira Markovića i Stepe Petrovića, imali intenzivnu međusobnu komunikaciju i pre i posle događaja, a Marković je intenzivno komunicirao sa optuženim Đorđem Prelićem i izvesnim Simom Srbijom i Žaretom", rekla je sudija Mirjana Ilić.
Taton je brutalno prebijen na Obilićevom vencu 17. septembra 2009. godine, posle 16 sati, a analiza Odeljenja za specijalne istražne tehnike pokazala je da su telefone optuženih u to vreme registrovale bazne stanice na Terazijama, kod hotela Balkan, u Vasinoj ulici, na
zgradi Tanjuga, u Ulici Carice Milice. dok su nešto pre 19 sati bili na stadionu JNA gde se igrala utakmica Partizan - Tuluz.
Većina optuženih članovi su navijačke grupe Iridućibili, a
Marković je član grupe Alkatraz.
Sudija je na suđenju pročitala šemu komunikacije optuženih i neke sms poruke koje su pronađene u telefonima optuženih.
"Ako pederi budu šetali gradom, marširaćemo po njihovim leševima. Ave Srbija", poruka je koju je leta 2009. godine optuženom Jovanu Karbiću poslao izvesni Kofi, za koga je optuženi naveo da mu je drugar iz Zemunske gimnazije.
"Nikola iz Verone prodaje suzavac za 15 evra. Bilo bi lepo da kupimo i bacimo suzavac na pedere", predložio je Kofi u drugom sms-u Karbiću, što je izazvalo gromoglasan smeh rođaka i prijatelja optuženih u sudnici.
"Svi su policajci vanbračna deca", glasi jedna od poruka koje su optuženi razmenili.
Sudija je Karbiću poručila da ne brine i da neće čitati njegove ljubavne poruke, kakvih je "u njegovom telefonu pronađeno najviše".
Sudiju Mirjanu Ilić posebno je zanimalo ko su Sima Srbija, Žare, Kimi i Đovani iz Ljubovije.
"Sima Srbija je prijatelj sa Karaburme koji isto ide na utakmice, član je grupe Grobari 1970. Sa Kimijem (Milošem Radisavljevićem) čuo sam se svaki dan, kao i sa Prelićem. Đovani iz Ljubovije je drugar kod koga smo išli na splavarenje, a Neba je drugar sa Bežanijske kose", odgovorio je Marković na pitanje sudije.
Marković je potvrdio i da su njegovi drugari i navijači i izvesni
Bobiška, kao i Vlada Alkatraz, zvani Vlada Budala.
Karbić je rekao da je Žare vođa navijača koji određuje koji će
se navijački rekviziti koristiti i organizuje putovanja na gostovanja Partizana.
Advokati odbrane su pre čitanja sms poruka predložili sudu da poruke ne budu izvedene kao dokaz, jer nije postojala naredba istražnog sudije za prisluškivanje i praćenje, ali su poruke pročitane kao zapisnik o uviđaju pokretnih stvari i uvrštene kao dokaz u predmet.
Sudija se pozvala na odluku bivšeg Vrhovnog suda Srbije iz 2008. godine koji je u sličnoj situaciji dozvolio izvođenje takvog dokaza i u odluci naveo da takav dokaz može uticati na presudu.
Kao dokaz su izvedene poruke koje su pronađene u telefonima optuženih prilikom hapšenja, pa je tako u telefonu optuženog Ivana Grkovića ostala samo poruka koju je dobio 19. septembra 2009. godine.
"Ivane, ako ne dođeš u 29. novembar, ja ću otići u pritvor".
Prethodno je na suđenja svedočila lekarka Hitne pomoći Mirjana Čubrić koja je Tatonu prva ukazala pomoć.
Ona je navela da je Tatona zatekla u sedećem položaju ispod platoa na Obilićevom vencu i da je bio u svesnom stanju, ali sa zatvorenim okom i povredama glave, a sve vreme se držao za grudi i trpeo jake bolove.
"Bio je životno ugrožen i pretpostavila sam da mu je više sistema organa bilo ugroženo i zato sam i pozvala anesteziologa Urgentnog centra i rekla mu da pripremi sve za reanimaciju", rekla je Mirjana Čubrić.
Mirjana Čubrić je navela da je Taton sve vreme u kombiju Hitne pomoći tiho pričao na francuskom jeziku i držao se za grudi, ali da ga ona ništa nije razumela.
Prema nalazima lekara, Taton je pošto je zadobio višestruke povrede po celom telu od udaraca još teže povređen kada je bačen sa platoa kod garaže na Obilićevom vencu na nivo ulice Maršala Birjuzova.
Taton je brutalno prebijen 17. septembra 2009. godine, u bašti kafea na Obilićevom vencu, u samom centru Beograda, bejzbol palicama, šipkama i bakljama uoči utakmice fudbalskih klubova Partizan i Tuluz.
Optuženi se terete za krivično delo teško ubistvo i svi su u
pritvoru osim Đorđa Prelića i Dejana Puzigaće koji su u bekstvu i njima se sudi u odsustvu.
Pored Prelića i Puzigaće, optuženi su i Stepa Petrović, Stefan Veličković, Milan Tarlać, Dragan Tomasović, Jovan Karbić, Bojan Matijević, Milan Vujović, Ivan Grković, Vladan Suvajac, Ljubomir Marković, Branimir Četnik i Dejan Stanković.
Vladimir Bošković optužen je za pomaganje počiniocima posle izvršenog krivičnog dela i on se jedini brani sa slobode.
(Beta)
"Svi ste, osim optuženih Ljubomira Markovića i Stepe Petrovića, imali intenzivnu međusobnu komunikaciju i pre i posle događaja, a Marković je intenzivno komunicirao sa optuženim Đorđem Prelićem i izvesnim Simom Srbijom i Žaretom", rekla je sudija Mirjana Ilić.
Taton je brutalno prebijen na Obilićevom vencu 17. septembra 2009. godine, posle 16 sati, a analiza Odeljenja za specijalne istražne tehnike pokazala je da su telefone optuženih u to vreme registrovale bazne stanice na Terazijama, kod hotela Balkan, u Vasinoj ulici, na
zgradi Tanjuga, u Ulici Carice Milice. dok su nešto pre 19 sati bili na stadionu JNA gde se igrala utakmica Partizan - Tuluz.
Većina optuženih članovi su navijačke grupe Iridućibili, a
Marković je član grupe Alkatraz.
Sudija je na suđenju pročitala šemu komunikacije optuženih i neke sms poruke koje su pronađene u telefonima optuženih.
"Ako pederi budu šetali gradom, marširaćemo po njihovim leševima. Ave Srbija", poruka je koju je leta 2009. godine optuženom Jovanu Karbiću poslao izvesni Kofi, za koga je optuženi naveo da mu je drugar iz Zemunske gimnazije.
"Nikola iz Verone prodaje suzavac za 15 evra. Bilo bi lepo da kupimo i bacimo suzavac na pedere", predložio je Kofi u drugom sms-u Karbiću, što je izazvalo gromoglasan smeh rođaka i prijatelja optuženih u sudnici.
"Svi su policajci vanbračna deca", glasi jedna od poruka koje su optuženi razmenili.
Sudija je Karbiću poručila da ne brine i da neće čitati njegove ljubavne poruke, kakvih je "u njegovom telefonu pronađeno najviše".
Sudiju Mirjanu Ilić posebno je zanimalo ko su Sima Srbija, Žare, Kimi i Đovani iz Ljubovije.
"Sima Srbija je prijatelj sa Karaburme koji isto ide na utakmice, član je grupe Grobari 1970. Sa Kimijem (Milošem Radisavljevićem) čuo sam se svaki dan, kao i sa Prelićem. Đovani iz Ljubovije je drugar kod koga smo išli na splavarenje, a Neba je drugar sa Bežanijske kose", odgovorio je Marković na pitanje sudije.
Marković je potvrdio i da su njegovi drugari i navijači i izvesni
Bobiška, kao i Vlada Alkatraz, zvani Vlada Budala.
Karbić je rekao da je Žare vođa navijača koji određuje koji će
se navijački rekviziti koristiti i organizuje putovanja na gostovanja Partizana.
Advokati odbrane su pre čitanja sms poruka predložili sudu da poruke ne budu izvedene kao dokaz, jer nije postojala naredba istražnog sudije za prisluškivanje i praćenje, ali su poruke pročitane kao zapisnik o uviđaju pokretnih stvari i uvrštene kao dokaz u predmet.
Sudija se pozvala na odluku bivšeg Vrhovnog suda Srbije iz 2008. godine koji je u sličnoj situaciji dozvolio izvođenje takvog dokaza i u odluci naveo da takav dokaz može uticati na presudu.
Kao dokaz su izvedene poruke koje su pronađene u telefonima optuženih prilikom hapšenja, pa je tako u telefonu optuženog Ivana Grkovića ostala samo poruka koju je dobio 19. septembra 2009. godine.
"Ivane, ako ne dođeš u 29. novembar, ja ću otići u pritvor".
Prethodno je na suđenja svedočila lekarka Hitne pomoći Mirjana Čubrić koja je Tatonu prva ukazala pomoć.
Ona je navela da je Tatona zatekla u sedećem položaju ispod platoa na Obilićevom vencu i da je bio u svesnom stanju, ali sa zatvorenim okom i povredama glave, a sve vreme se držao za grudi i trpeo jake bolove.
"Bio je životno ugrožen i pretpostavila sam da mu je više sistema organa bilo ugroženo i zato sam i pozvala anesteziologa Urgentnog centra i rekla mu da pripremi sve za reanimaciju", rekla je Mirjana Čubrić.
Mirjana Čubrić je navela da je Taton sve vreme u kombiju Hitne pomoći tiho pričao na francuskom jeziku i držao se za grudi, ali da ga ona ništa nije razumela.
Prema nalazima lekara, Taton je pošto je zadobio višestruke povrede po celom telu od udaraca još teže povređen kada je bačen sa platoa kod garaže na Obilićevom vencu na nivo ulice Maršala Birjuzova.
Taton je brutalno prebijen 17. septembra 2009. godine, u bašti kafea na Obilićevom vencu, u samom centru Beograda, bejzbol palicama, šipkama i bakljama uoči utakmice fudbalskih klubova Partizan i Tuluz.
Optuženi se terete za krivično delo teško ubistvo i svi su u
pritvoru osim Đorđa Prelića i Dejana Puzigaće koji su u bekstvu i njima se sudi u odsustvu.
Pored Prelića i Puzigaće, optuženi su i Stepa Petrović, Stefan Veličković, Milan Tarlać, Dragan Tomasović, Jovan Karbić, Bojan Matijević, Milan Vujović, Ivan Grković, Vladan Suvajac, Ljubomir Marković, Branimir Četnik i Dejan Stanković.
Vladimir Bošković optužen je za pomaganje počiniocima posle izvršenog krivičnog dela i on se jedini brani sa slobode.
(Beta)
