Naoružani napadači otvorili su vatru na prepunu koncertnu dvoranu u Moskvi 22. marta, pri čemu su ubili najmanje 137 osoba, preko 180 ranjeno, u najgorem takvom napadu u Rusiji poslednjih godina.

Ekstremistička grupa Islamska država (IS) preuzela je odgovornost za napad u kojem je nekoliko naoružanih ljudi upalo u popularnu koncertnu salu "Krokus" u Moskvi. Radio Slobodna Evropa" prenosi još neke velike napade koji su se dogodili u Rusiji u protekle dve decenije vladavine predsednika Vladimira Putina.

Talačka kriza u pozorištu 2002. 

Militanti sa Severnog Kavkaza upali su u moskovsko pozorište 23. oktobra 2002. godine tokom mjuzikla i uzeli publiku, glumce i osoblje za taoce. Tri dana kasnije, više od 700 talaca je spaseno nakon što su ruske specijalne snage upumpale otrovni gas u pozorište i uletele na mesto događaja. Ali skoro 130 talaca je umrlo, mnogi od posledica gasa i drugih problema tokom akcije spašavanja.

Eksplozija prigradskog voza 2003.

U decembru 2003. godine eksplodirao je voz ispred stanice u južnoj Rusiji tokom jutarnjeg špica, usmrtivši oko 46 ljudi i povredivši više desetina. Vlasti su optužile čečenske separatiste. Eksplozija je usledila nekoliko dana pre parlamentarnih izbora, a Putin ju je opisao kao pokušaj destabilizacije zemlje.

Samoubice u moskovskoj podzemnoj železnici 2004.

U februaru 2004. bombaš samoubica ubio je najmanje 39 ljudi i ranio više od 100 u vozu podzemne železnice dok je izlazio iz moskovske stanice Avtozavodskaja. Šest meseci kasnije, 31. avgusta, žena bombaš samoubica raznela se ispred druge stanice moskovske podzemne železnice, ubivši deset osoba.

Ruski putnički avioni razneti 2004.

Rusi su već bili potreseni od događaja u noći 24. avgusta, kad su bombaši samoubice oborili dva ruska putnička aviona, ubivši 90 ljudi. Avioni, koji su leteli za Soči i Volgograd, srušili su se gotovo istovremeno. Vlasti su saopštile da su dve putnice aktivirale bombe i ponovo povezale napade sa čečenskim separatistima.

Masakr u školi Beslan 2004.

Militanti koji pozivaju na povlačenje ruskih trupa iz Čečenije zauzeli su školu u gradu Beslanu na severnom Kavkazu prvog dana škole 1. septembra 2004. godine, u napadu koji je postao poznat kao "ruski 9/11". Naoružani ljudi su uzeli više od 1.000 učenika, roditelja i osoblja za taoce, započevši opsadu koja je trajala više od dva dana. Ruske snage bezbednosti upale su u školu u neuspešnoj akciji spašavanja, tokom koje je izbio požar u fiskulturnoj sali u kojoj se nalazila većina talaca. Ubijene su najmanje 334 osobe, od kojih su većina bila deca.

Bombardovanje moskovske pijace 2006.

U avgustu 2006. godine bomba je bačena na moskovsku pijacu, ubivši deset ljudi, u, kako su vlasti rekli, rasno motivisanom napadu na trgovce iz centralne Azije i Kavkaza.

Bombardovanje "Nevski ekspresa" 2009.

Bomba je izbacila iz šina voz "Nevski ekspres" koji je saobraćao između Moskve i Sankt Peterburga uveče krajem novembra 2009. godine, pri čemu je poginulo najmanje 26 osoba. Grupa koju predvodi čečenski militant Doku Umarov preuzela je odgovornost za eksploziju.

Samoubilački napadi u moskovskoj podzemnoj 2010.

Bombaši samoubice, za koje se veruje da su žene, ponovo su napali moskovsku podzemnu železnicu u martu 2010. godine, gađajući dve stanice u razmaku od oko 40 minuta tokom gužve. U napadima je poginulo 39 osoba. Umarov je ponovo preuzeo odgovornost za orkestriranje napada.

Moskovski aerodrom Domodedovo 2011.

U januaru 2011. godine bombaš samoubica ubio je 37 osoba na moskovskom aerodromu Domodedovo u napadu za koji je odgovornost kasnije preuzeo Umarov, koji je obećao da će poremetiti Zimske olimpijske igre 2014. godine kojima je Rusija trebala da bude domaćin u Sočiju.

Bombardovanje u Volgogradu 2013.

Više od 30 osoba je ubijeno u dva bombaška napada za koje se sumnjalo da su samoubilački u gradu Volgogradu u decembru 2013. godine. Osamnaest ljudi je ubijeno, a desetine povređeno u eksploziji na glavnoj železničkoj stanici u Volgogradu koju su zvaničnici opisali kao teroristički napad bombaša samoubica. Manje od 24 sata kasnije, najmanje 15 osoba je poginulo, a više od 20 je povređeno u eksploziji u trolejbusu u gradu. Napadi su se dogodili manje od šest nedelja pre početka Olimpijskih igara u Sočiju.

Napad u podzemnoj železnici u Sankt Peterburgu 2017.

Poslednji veliki napad unutar Rusije dogodio se u aprilu 2017. godine, kad je 15 osoba poginulo u eksploziji u metrou u Sankt Peterburgu. Zvaničnici su identifikovali bombaša samoubicu kao Akbarjona Jalilova, ruskog državljanina, etnički Uzbekistanca. Jedan muškarac je kasnije osuđen na doživotni zatvor zbog finansiranja eksplozije, dok je 10 drugih dobilo duge zatvorske kazne.

BONUS VIDEO:

(Radio Slobodna Evropa/Mondo/A.V.)