Da li i u kojoj meri je Srbija u opasnosti od napada ove vrste, koliko je jaka obaveštajna mreža, ali i saradnja sa drugim državama u razmeni informacija? Za MONDO govori Zoran Dragišić, profesor na Fakultetu bezbednosti
Nakon terorističkog napada u Moskvi, koji se dogodio 22. marta, a u kojem je prema poslednjim informacijama ubijeno 137 ljudi - od kojih troje dece, ruski državljani, ali i građani van granica Rusije su uznemireni ovim događajem.
Vešto pripremljen, izveden tako da broj žrtava bude ogroman, ovaj nemili događaj je na sto mnogih zemalja bacio hrpu pitanja, ali i nametnuo preispitivanje odbrambene taktike u slučaju jezivog akta. Rusija je nivo sigurnosti podigla na najviši, pa putnicima koji lete avionima savetuju da na aerodrom dođu ranije i prođu kontrolu, koja u ovom slučaju traje duže nego što je to bila praksa pre terorističkog napada u Moskvi.
Da li se i u kojoj meri može preduprediti događaj ove vrste, pitanje je na koje mnogi pokušavaju da daju odgovor. Izvesno je to, a o čemu je Mondo već pisao pre napada u Moskvi, da je Amerika već imala saznanja da će se teroristički čin možda dogoditi.
Još 8. marta, SAD su svoje državljane u Rusiji upozorili na opasnost. Američka ambasada tom prilikom nije podelila više detalja o prirodi navodne pretnje, ali je upozorila da građani treba da izbegavaju gužvu i da budu svesni svog okruženja. "Ambasada prati izveštaje koji navode da ekstremisti imaju neposredne planove za ciljanje velikih skupova u Moskvi, uključujući koncerte, a građanima SAD se savetuje da izbegavaju velika okupljanja u narednih 48 sati", navedeno je u saopštenju ambasade SAD na veb stranici početkom marta.
Glavni dopisnik CNN-a za nacionalnu bezbednost Aleks Markardt rekao je da je postojalo još podataka koji su ukazivali na neposredan napad u Rusiji, a izvor u ruskim specijalnim službama rekao je da su "takve informacije zaista primljene“. On je, međutim, naglasio da su te informacije bile „opšte prirode, bez ikakvih specifičnosti.“
Američki potpis?
Dževad Galijašević, stručnjak za borbu protiv terorističkih organizacija, rekao je da je terorizam bazni geopolitički instrument Amerike koja ga koristi na ukrajinskom frontu, te da su svi teroristički napadi u svetu u poslednje dve godine isključivo u vezi sa ukrajinsko-ruskim sukobom, što svedoči o tome da i poslednja teroristička akcija u Moskvi ima američki potpis. "I ako se vidi način na koji su reagovali iz američke diplomatije i američka obaveštenja da se u Moskvi ne obilaze tržni centri i koncertne dvorane, da se izbjegavaju mesta okupljanja ljudi, vidi se da su Amerikanci ne samo znali da će se akcija desiti, nego da su učestvovali u njenoj organizaciji" - ukazao je Galijašević.
Srbija na oprezu
Nakon događaja u Moskvi, predostrožnost je izbila u prvi plan, a ovim povodom se oglasio i Ivica Dačić, navodeći da nema straha od takvog scenarija, kada je u pitanju Srbija. "Nema neposrednih saznanja da Srbiji preti teroristički akt, bez obzira na sve izazove sa kojima smo suočeni. Bezbednosna situacija u Srbiji je stabilna, naravno, uz obavezu da MUP i bezbednosne službe preduzmu sve mere opreza i preventivne radnje, kako bismo sprečili svaku mogućnost terorističkog akta" - izjavio je ministar spoljnih poslova, nakon sednice Saveta za nacionalnu bezbednosti, prošle subote.
Ministarstvo unutrašnjih poslova je istog dana preduzelo pojačane mere obezbeđenja širom Beograda. "Brinemo o vašoj bezbednosti. Ministarstvo preduzima pojačane mere obezbeđenja u svim tržnim centrima i drugi prometnim mestima sirom Srbije", naveli su u saopštenju Ministarstva, a tog dana je veliki broj policajaca bio primetan kako na ulicama, tako i u tržnim centrima. "Policija će pojačano biti prisutna i preduzimati mere obezbeđenja u svim tržnim centrima, trgovima i drugim prometnim mestima u Srbiji, kako bi se svi naši građani osećali sigurno i bezbedno" - naveo je Bratislav Gašić ministar unutrašnjih poslova, dok je obilazio policajce, koji su to veče obezbeđivali utakmicu Crvene zvezde i Zenita, a koja je okarakterisana kao rizična.
Francuska je danas uvela pojačane mere bezbednosti. "S obzirom na to da je Islamska država preuzela odgovornost (za napad u Moskvi), kao i zbog pretnji našoj zemlji, odlučili smo da podignemo bezbednost na najviši nivo", naveo je francuski premijer Gabrijel Atal na platformi X (Tviter), a pa se i u ovoj zemlji kao i kod nas na ulici može videti povećano prisustvo policije.
Da li i u kojoj meri je Srbija u opasnosti od napada ove vrste, koliko je jaka obaveštajna mreža, ali i saradnja sa drugim državama u razmeni informacija, za Mondo, je odgovor dao Zoran Dragišić profesor na Fakultetu bezbednosti.
"Mi smo u ovom trenutku bezbedna država i nema indicija da bi do terorističkog napada moglo da dođe", započinje profesor Dragišić.
Komentarišući situaciju na KiM, on navodi da tu postoji druga vrsta terora - ugnjetavanje srpskog naroda, ali da najveći gradovi u Srbiji, kao što su: Beograd, Novi Sad, ali i Kragujevac jesu bezbedni. Upitan da obrazloži povećano prisustvo policije na ulici u danima za nama, sagovornik tvrdi da je to potez odgovorne vlasti. "Kada dođe do globalne terorističke pretnje svaka racionalna država i odgovorna vlast podiže stepen bezbednosti na viši nivo", navodi naš sagovornik.
"Procena pretnje je na niskom nivou. Građani Srbije treba da budu spokojni i da veruju službama, jer ni u najtežim trenucima nije došlo do napada te vrste".
Opasnost u regionu i na Kosovu
"Islamističke terorističke grupe su prisutne KiM, BiH i u Severnoj Makedoniji. Preko tih grupa je mobilisan veliki broj ratnika za Siriju i Irak, ali naše službe znaju za svakoga ko se sa ratišta vrati ili na njega ode. Nama se terorisrtički napad nije dogodio, ne zato što niko nije hteo da ga izvrši, već je svaki sprečen. Imamo visoku reputaciju i uspeli smo da iskontrolišemo sve što se dešavalo kod nas i u okolini".
Bosna i Hercegovina je, tvrdi sagovornik, u većem riziku, zato što na njenoj teritoriji postoje ljudi povezani sa islamističkim terorističkim organizacijama. "Oni su najugroženiji, ali opasnost postoji i na KiM".
Špijunaža kao prvi korak za napad?
Budući da je u prethodnom periodu uhapšeno nekoliko ljudi zbog sumnje da su za Albaniju špijunirali Srbiju - upitali smo sagovornika da li je to prvi korak u organizaciji napada?
"Veliko pitanje je to - šta je cilj uhvaćenih špijuna? Možda nelegalno saznavanje tajnih podataka do subverzivnog/rušilačkog delovanja u cilju narušavanja reda i mira u državi", zaključuje sagovornik.
BONUS VIDEO "TERORISTIČKI AKT U MOSKVI ĆE IMATI OZBILJNE POSLEDICE!" Janjić: Moguće je da su napad izveli Čečeni, Rusija u teškoj situaciji!
