Brutalna teroristička grupa ISIS-K je preuzela odgovornost za pokolj u Moskvi.
Uprkos tvrdnjama predsednika Vladimira Putina da je Ukrajina umešana u teroristički napad u Moskvi, u kom je ubijeno najmanje 137 ljudi, a ranjeno preko 180, islamistička grupa preuzela je odgovornost za napad. U pitanju je ISIS-K, ogranak Islamske države, koji je stacioniran u Avganistanu. Vladimir Putin im se zamerio 2015. godine, kada je intervencijom u Siriji spasio režim Bašara al Asada.
Istorija terorističkih napada
Islamska država – Provincija Horasan (ISIS–K) je regionalni ogranak džihadističke grupe Islamska država koja je aktivna u južnoj i centralnoj Aziji, prvenstveno u Avganistanu. ISIS-K, kao i njeni ogranci u drugim regionima, nastoji da destabilizuje i zbaci postojeće vlade istorijskog regiona Horasan. Ima za cilj stvaranje kalifata u južnoj i centralnoj Aziji, vođenog islamskim šerijatskim pravom, koji planiraju da prošire van regiona.
ISIS-K je izveo brojne napade na civile u Avganistanu i Pakistanu. Neki od njenih najznačajnijih napada uključuju samoubilački bombaški napad u avgustu 2021. u kojem je ubijeno 13 američkih vojnih lica i najmanje 169 Avganistanaca u Kabulu tokom povlačenja SAD iz zemlje, dva samoubilačka napada u julu 2018. u kojima je ubijen najmanje 131 na izbornim skupovima u Pakistanu, dva bombaška napada u julu 2016. u kojima je ubijeno 97 demonstranata u centru Kabula, i samoubilački bombaški napad u julu 2023. u kojem je ubijeno 63 ljudi.
Dok se većina napada ISIS-K dešava u istočnom Avganistanu i zapadnom Pakistanu, grupa tvrdi da ispaljuje rakete na severne susede Avganistana – Tadžikistan i Uzbekistan. Početkom januara 2024. godine, dva napadača ISIS–K izvršila su dva samoubilačka napada u Iranu tokom obeležavanja godišnjice ubistva vođe snaga Kuds Kasema Sulejmanija. Napad, u kojem su poginule 94 osobe, bio je prvi ISIS-K izvan granica avganistansko-pakistanskog regiona. Isti ljudi preuzeli su odgovornost za teroristički napad u Rusiji, u koncertnoj dvorani Krokus Siti Hol.
Rat u Siriji
ISIS-K je nastao slanjem avganistanskih i pakistanskih militanata iz grupa povezanih sa Al Kaidom u građanski rat u Siriji, koji su se vratili u region sa uputstvima i finansijama da regrutuju borce za ogranak Islamske države u regionu Horasan. Regrutovani su od bivših nezadovoljnih boraca i neistomišljenika talibana. Tradicionalna baza moći grupe nastala je i ostaje u istočnom Avganistanu duž granice sa Pakistanom.
Danas je ISIS-K uključen u dugotrajan sukob sa talibanskom vladom. Iako su se Talibani i ISIS-K aktivno borili protiv Sjedinjenih Država, od povlačenja SAD-a, ISIS-K je preusmerio svoje napore da diskredituje, destabilizuje i zbaci talibanski režim kako bi uspostavio svoj islamski kalifat.
Pre zvaničnog uspostavljanja ISIS-K 2015. godine, određeni broj islamskih militantnih džihadističkih grupa delovao je u južnoj i centralnoj Aziji, nastojeći da zamene postojeće vlade fundamentalističkom, islamističkom vladom. Ove grupe su se borile protiv vlada Irana, Turkmenistana, Uzbekistana, Tadžikistana, Pakistana i Kine, većinom uz podršku Al-Kaide koja je operisala sa bazom operacija u Avganistanu i Pakistanu od 1988.
Upozorenje Amerike
Sjedinjene Države grupu ISIS-K vide kao stalnu pretnju. General Majkl Kurila, komandant američke Centralne komande, rekao je Kongresu prošlog marta da ISIS-K brzo razvija sposobnost za izvođenje „spoljnih operacija“ u Evropi i Aziji. On je predvideo da će moći da napadne interese SAD i Zapada van Avganistana "za samo šest meseci i bez ili bez upozorenja".
Napadi unutar SAD su manje verovatni, rekao je on. Ranije ove godine, SAD su presrele komunikaciju koja potvrđuje da je grupa izvršila dva bombaška napada u Iranu u kojima je poginulo skoro 100 ljudi. U septembru 2022. militanti ISIS-K preuzeli su odgovornost za smrtonosni samoubilački bombaški napad na rusku ambasadu u Kabulu. Grupa je takođe odgovorna za napad na međunarodni aerodrom u Kabulu 2021. u kojem je ubijeno 13 američkih vojnika i veliki broj civila tokom haotične američke evakuacije iz te zemlje.
Prema januarskom izveštaju UN, napori Talibana da poraze grupu doveli su do pada broja napada u Avganistanu. Bombardovanja, međutim, nisu prestala. Dok je napad ISIS-a u Rusiji u petak bio dramatična eskalacija, stručnjaci kažu da se grupa protivila ruskom predsedniku Vladimiru Putinu poslednjih godina.
"ISIS-K je fiksiran na Rusiju poslednje dve godine, često kritikujući Putina u svojoj propagandi", rekao je Kolin Klark iz Sufan centra, istraživačke grupe sa sedištem u Njujorku. Majkl Kugelman iz Vašingtonskog centra Vilson rekao je da ISIS-K „vidi Rusiju kao saučesnika u aktivnostima koje redovno tlače muslimane“. Dodao je da grupa takođe ubraja u članove jedan broj militanata iz centralne Azije sa sopstvenim pritužbama protiv Moskve.
BONUS VIDEO:
(Nova/MONDO/J.D.)
