Postoje brojni običaji prilikom sahranjivanja pokojnika u Srbiji.
Običaji u Srbiji su važan deo tradicije, a neobični poput onih koji se odnose na pokojnike privlače pažnju. U različitim delovima naše zemlje važe drugačiji običaji što se tiče sahranjivanja. Moderno doba i tu je donelo promene pa se neretko u sanduke stavljaju i mobilni telefoni.
"Dešava nam se da bližnji traže da pokojnika sahrane sa mobilnim telefonom ali situacija koja mi je bila neobična jeste da je jedna porodica zahtevala da aparat ostane uključen", započeo je razgovor za MONDO Radiša Mihajlović iz pogrebnog preduzeća "Drnda internacional" u Požarevcu.
Naš sagovornik je naveo, da su prema njegovom mišljenju, običaji sahranjivanja u istočnoj Srbiji, pogotovu u vlaškom kraju, specifični. "U ovom delu Srbije neretko traže da se pokojnik sahrani sa kompletnom opremom za ličnu higijenu. Pod tim mislim da traže da se sahrani sa penom za brijanje, brijačem, četkicom za zube, pastom, sapunom, dezodoransom, grickalicom i tako dalje. Takođe u sanduke ubacuju i lekove koje je pokojnik pio. Zanimljivo je da se pokojnici sahranjuju i sa naočarima", kazao je Mihajlović.
Kako nam je objasnio, kod Kruševca postoji običaj koji mu je takođe privukao pažnju. Prema njegovim rečima, u tom delu Srbije se stavlja crveni konac koji unakrsno ide od ćoška do ćoška sanduka preko pokojnika. "U sanduk stave i barut koji se upali pre nego što se pokojnik sahrani", naveo je.
Napomenuo je da u velikom delu Srbije i dalje postoji običaj da pokojnik ostane u kući jednu noć. "Kod nas u Požarevcu je to običaj. Međutim, sve više ljudi ipak prihvati da mi kao pogrebnici odmah preuzmemo telo i da ga odvezemo u hladnjaču", zaključio je razgovor za MONDO Radiša Mihajlović.
Meštanka jednog sela kod Jagodine je za naš portal ispričala kakvi običaji važe u ovom delu Srbije kad je reč o sahranjivanju. "Kad neko premine neko od starijih ukućanina okupa pokojnika kako bi na onaj svet otišao čist. Takođe je običaj da se pokojniku zarije igla u živac ispod nokta. To je stari običaj koji služi da se ukućani uvere da je njihov bližnji zaista preminuo. Pored navedenog, ispod sanduka se stavlja i lavor vode i ona se prosipa nakon što pokojnik bude sahranjen. Voda treba da se baci u neki jarak", objasnila je.
Naša sagovornica je istakla da je obavezno da pokojnika tokom noći kad njegovo telo ostaje u kući neko čuva, odnosno dvori. "Nakon toga se telo pokojnika prevozi traktorom i na svakoj krivini se stane da sveštenik održi opelo. Oni koji se vraćaju sa sahrane ne treba da se vraćaju istim putem kojim su išli do groblja. Obavezno je da se nakon toga operu ruku na prvoj česmi kod dvorišta pokojnika", kazala je meštanka sela kod Jagodine za portal MONDO.
Nakon sahrane se organizuje večera na kojoj obavezno mora da bude neparan broj sofri, odnosno hrane u čast pokojnika. Prema rečima meštanke, u čelu stola se ostavlja mesto za pokojnika. Postavlja se tanjir i na njega se stavi hrana koja je namenjena njemu.
Naša sagovornica je objasnila i običaje koji važe za zadušnice u ovom delu Srbije. "Na grobu se postavi stolnjak i na njega se stavi hrana i piće. Nakon što se obeduje na grobu počinje se sa deljenjem hrane. To se obavlja između ljudi čiji su bližnji sahranjeni jedni do drugih ili u blizini. Hrana se obavezno daje uz reči 'spomeni mog pokojnika', a prima se nakon što se izgovori 'bog da mu dušu prosti'", zaključila je razgovor za MONDO meštanka sela kod Jagodine.
BONUS VIDEO:
