Dara je imala samo četiri godine kada je odvedena u Jasenovac.
Danas se obeležava Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i fašizma u Drugom svetskom ratu. U noći između 21. i 22. aprila 1945. godine, dve grupe sa više od 1.000 zatočenika pokušale su proboj iz koncentracionog logora u Jasenovcu, od kojih se spasilo oko 100 zatočenika. Gošća "Jutra" na TV Prva bila je jedna od preživelih zatvorenica Jasenovca, Darinka Petrović (rođeno Gligić).
"Sećam se da je bila gomila naroda. Ne zna se ko šta radi, gde će sa nama, gladni smo bili i žedni. To je bio moj prvi utisak vezan za odlazak u logor. Jasenovca se ne sećam. Brat i sestra su mi posle prepričavali. Deca su bila gladna, žedna, bolesna... Pošto smo svi spavali na slami, ujutro, kada se budimo i ustajemo, svaki treći ne ustane", priseća se Darinka.
U logoru su pored nje, završila i njena dva brata i starija sestra, koja je bila gimnazijalka i kao takva, bila je radnom odnosu. Čim je nastala okupacija, njihov otac je odmah bio uhapšen, zbog čega ga Darinka uopšte ne pamti. Kao i njena starija sestra, njihova majka je radila u logoru u Nemačkoj. Najmlađi brat koji tada nije imao ni godinu dana, nije preživeo.
Dara u razgovoru u "Jutru" zaključuje da je ona najbolje prošla. U to vreme su deca mogla da nađu novu porodicu. U Zagrebu ju je usvojila jedna porodica iz Slovenije, intelektualci koji su već imali dva sina. "Odvode me u porodicu gde me obasipaju nežnošću i ljubavlju. Bila sam na ivici smrti, mesec dana su lekari brinuli o meni. Tek onda sam se uklopila u porodicu. To je bila obostrana ljubav. Zbog toga sam ja lakše prebrodila krizu odvajanja od roditelja, nego moji brat i sestra", rekla je Dara.
Njene usvojitelje je kasnije sačekala teška sudbina. Budući da su bili aristokratska porodica, vrlo brzo su ostali bez krova nad glavom, pa je Darinka morala da se vrati kod majke u Zagreb. "Brat i sestra su otišli u porodicu u kojoj je bilo puno dece. Nisu bili prihvaćeni kao rođena deca, ali su ih spasili."
BONUS VIDEO:
(TV Prva/MONDO/J.D.)
