"NANESENA OGROMNA TUGA I BOL"! Pre 25 godina NATO je bombardovao zgradu RTS-a, poginulo 16 radnika

Zgradu RTS-a NATO pakt je bombardovao tokom emitovanja vesti u dva sata i šest minuta iza ponoći 23. aprila 1999. godine. Prvi put u istoriji ratovanja pogođena je jedna medijska kuća koja je prethodno proglašena za legitimni vojni cilj. Tada je na svojim radnim mestima poginulo 16 radnika RTS-a.

Na mestu na kojem se svake godine polažu venci bili su generalni direktor RTS-a Dragan Bujošević, predsednik Upravnog odbora RTS-a Branislav Klanšček, predstavnici opštine Palilula, predstavnici novinarskih udruženja UNS-a i NUNS-a, predstavnici sindikata, predstavnici organizacije "Žene u crnom".

Minutom ćutanja odata je pošta ubijenima. U ime porodica žrtava, okupljenima se obratio Miroslav Medić, brat stradalog Siniše Medića. "Dvadeset pet godina se okupljamo ovde da se setimo strašnog zločina koji je počinio NATO, odlučivši da prvi put u istoriji ratovanja bombarduje jednu medijsku kuću, smeštenu u gusto naseljenom delu grada. Bez ikakvog jasnog upozorenja zaposlenima, gađali su zgradu Radio-televizije Srbije, ne vodeći ni jednog trenutka računa o mogućem broju civilnih žrtava. Dobro su znali da je u ovoj zgradi tih noći uvek bilo između 150 i 160 ljudi koji su samo obavljali svoj svakodnevni posao, nervozno iščekujući jutro da se vrate svojim porodicama", rekao je Medić.

Kako je rekao Miroslav Medić, NATO moćnici su tada želeli da pokažu svu svoju moć, bahatost i nekažnjivost, hladnokrvno ubijajući civile i uništavajući privredne i civilne objekte širom naše zemlje u tih 78 dana rata koji su vodili na našoj teritoriji bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

"Tako su odlučili da bombarduju i zgradu RTS-a, pravdajući taj zločin tako što su govorili da RTS emituje lažne vesti i širi propagandu Miloševićevog režima i ima komandnu ulogu u vojnim operacijama Vojske Jugoslavije. To, naravno, nije bilo tačno. U zgradi RTS-a u to vreme nije bilo nijedno vojno lice niti vojna oprema koja bi se koristila za slanje komandi jedinicama vojske na terenu. U zgradi RTS-a su bili samo civili, tehničko osoblje i novinari, što mogu da potvrde i strani izveštači koji su slali svakoga dana svoje izveštaje iz ove zgrade", naveo je Medić.

Istakao je da je RTS tada "emitovao samo izveštaje o zločinima koje su činili albanski teroristi na Kosovu i NATO zločinci širom naše zemlje". "Ta istina je ono što ih je bolelo i zbog čega su dobijali kritike i u svojim zemljama. Zato su želeli da ućutkaju RTS i da se u svetu čuje samo njihova verzija događaja na terenu", ukazao je Medić.

Već 25 godina porodice ubijenih postavljaju pitanje - ZAŠTO?

Bombardovanjem zgrade RTS-a prekinuli su program samo na nekoliko sati. "Zbog toga razaranje ove medijske kuće i ubistvo nedužnih civila nije imalo nikakvog smisla, efekta, a ni opravdanja. Samo je nanesena ogromna tuga i bol za 16 porodica koje su tom prilikom izgubili svoje najmilije", rekao je Medić podsetivši na ubijene.

Sve su to bili većinom mladi ljudi, dobre kolege i nisu zaslužili da na ovako strašan način izgube svoje živote, rekao je Medić navodeći da njihove porodice i danas traže odgovor na pitanje - ZAŠTO? "Niko od NATO čelnika nikada nije procesuiran niti je odgovarao za ovaj zločin. Međunarodne novinarske organizacije su odmah posle bombardovanja izjavile da RTS nikako nije mogao biti legitimni vojni cilj i da je u pitanju klasičan ratni zločin. I pored toga Sud za ljudska prava u Strazburu se oglasio nenadležnim u ovom slučaju. Ovo i dalje ostaje zločin bez kazne", rekao je Medić.

Porodice, kako je dodao, već 25 godina muči i pitanje zašto ništa nije učinjeno da se zaštite životi zaposlenih u vreme vazdušne opasnosti. "Zašto niko od odgovornih ljudi u RTS-u nije učinio ništa da se ljudi sklone na sigurno mesto rada barem noću kada u zgradi nije bilo stranih novinara? Zašto niko u Saveznom ministarstvu odbrane nije reagovao na nepostupanje tadašnjeg direktora RTS-a Dragoljuba Milanovića po naredbi broj 37, po kojoj je bio obavezan da izmesti ljude i tehniku na rezervno mesto rada u slučaju ratnog stanja?", upitao je Medić.

Ta naredba, podseća, nije izvršena i za to je odgovarao samo tadašnji direktor. Ostali čija je dužnost bila da kontrolišu postupanje RTS-a za vreme ratnog stanja, nisu nikada pozvani na odgovornost, a neki su čak i odlikovani. "Da li to znači da su i nekome ovde bile potrebne naše žtrve? Da li to znači da su naši najmiliji bili žrtvovani? To je ono što nas boli svih ovih 25 godina. Odgovore na sva ova pitanja još uvek nismo dobili. Žrtve još uvek traže istinu", poručio je Medić.

Apel da zgrada u Aberdarevoj postane memorijalni centar

U ime porodica, brat ubijenog Siniše Medića je zamolio nadležne da se zgrada u kojoj su radnici RTS-a izgubili svoje živote i koja stoji kao opomena i mesto zločina, konačno pretvori u memorijalni centar za koji idejno rešenje odavno postoji. "Hajde da uradimo nešto za stradale u RTS-u , a i za sve stradale u bombardovanju 1999. godine. Ovo bi trebalo da bude jedinstveni memorijalni centar za sve žrtve bombardovanja 1999. godine", rekao je Medić.

Marija Mitrović: Nemam pravo da zaboravim

Okupljenima se obratila i novinarka Marija Mitrović, koja je te noći takođe bila u zgradi RTS-a, u režiji Studija 1. "Pre 25 godina na ulazu me sačekao i Joksa (Milan Joksimović) kao mnogo puta do tada sa onim svojim prepoznatljivim osmehom. Kada sam ulazila u režiju videla sam Kseniju ispred, srela sam i Dragana i Slavišu i Sinišu, ali samo nisam znala da je to naš poslednji pozdrav", navela je novinarka RTS-a.

Kako je rekla, neko je smatrao da ima pravo da prekine svu tu lepotu, svu tu mladost, sve te planove, da cilj opravdava sredstvo. "Eto neko je imao malo više sreće i to je preživeo. Mislila sam da će 25 godina doneti zaborav, da ću uspeti da izbrišem tu noć, sve ono što se desilo. Ali, shvatila sam da nemam pravo i da ću dok postojim, uz porodicu, da čuvam sećanje i govorim o tome i podsećam. Slava im", rekla je Marija Mitrović.

Boban Kovačević: Teško mi je da poverujem da se to dogodilo

Boban Kovačević, koji je čitao vesti u trenutku kada je NATO bomba pogodila zgradu RTS-a, kaže da ni posle 25 godina ne može da poveruje da se to zapravo dogodilo. "Mi se okupljamo na ovaj dan, ovo jutro, sećamo se naših kolega koji su izgubili svoje živote, a koji su samo radili svoj posao. Nije da ih se setimo samo na ovaj dan, često govorimo o njima. Svako ima neko svoje sećanje", naglasio je Kovačević.

Kako kaže, ne zna zašto se te noći dogovorio sa kolegom Željkom Pantelićem da naizmenično rade vesti baš po tom redosledu i kako se to dogodilo. "Ne znam ni zašto te noći nisam svratio do šminkernice da se pozdravim sa Jelicom. Ne znam ni zašto kolege kamermani Aleksandar Deletić i Dragan Stanar nisu zajedno ušli u studio sa mnom i zajedno uradili te vesti u dva sata. Aca je ostao ispred studija. Prošlo je četvrt veka, a mi se i dalje pitamo - zašto? Slava im", rekao je Kovačević.

Za pogibiju radnika RTS-a do sada je odgovarao Dragoljub Milanović, koji je 2002. osuđen na deset godina zatvora zbog nepoštovanja naređenja Savezne vlade, po kojem je zaposlene i tehniku trebalo da izmesti iz zgrade u Aberdarevoj ulici. Udruženje novinara Srbije (UNS), Strukovni sindikat Radio-televizije Srbije i Sindikat novinara Srbije (SINOS) poručili su, uoči obeležavanja 25 godina od ubistva 16 medijskih radnika u NATO bombardovanju RTS-a, da je krajnje vreme da za ovaj ratni zločin odgovaraju nalogodavci i izvršitelji.

BONUS VIDEO: 

(RTS/MONDO/I.V.)