U drugom talasu napada, oko 50 minuta posle prvog, oštećeno je i ambulantno vozilo.
U Gračanici je služen parastos bratu i sestri koji su stradali na današnji dan pre 25 godina kada je NATO bombardovao putnički autobus "Niš-ekspresa" dok je prelazio most u Lužanima, kod Prištine.
Na današnji dan pre 25 godina putnički autobus "Niš-ekspresa" prepolovljen je projektilom iz NATO aviona, dok je prelazio most u Lužanima, kod Prištine. Ubijeno je najmanje 60 osoba, među kojima 15 dece.
*"SINA SAM PREPOZNAO PO KRSTIĆU, ĆERKU PO LANČIĆU"*
U drugom talasu napada, oko 50 minuta posle prvog, oštećeno je i ambulantno vozilo.
Jedan od lekara iz Službe hitne pomoći teško je povređen.
ČEKALA DECU ZA ROĐENDAN, A DOČEKALA IH MRTVE! Godišnjica stradanja brata i sestre: Ubila ih NATO bomba!
Marija Petrović i njen dve godine stariji brat Nikola stradali su 1. maja 1999. godine kada je NATO razneo autobus Niš ekspresa u Lužanima. Njihovi roditelji Dragiša i Zorica Petrović iz Gračanice i dalje se nadaju da će jednoga dana počinioci ovog strašnog zločina biti kažnjeni.
"Sećam se tog kobnog dana dobro, jer ja trenutno nisam bio tu, supruga je bila tu, ali kad sam došao u dvorište, kad sam prišao video sam naroda dosta. I onda nešto me uhvatila neka nervoza, nešto sigurno se desilo ovde, nema šta. Ja sam imao jednu starog fiću, rekao da nije uzeo neko tog fiću, da nije izašao negde na ulice i napravio nešto. Kad sam došao, imao sam šta da čujem, da su stradali od NATO bombardovanja, 1. maja, '99. godine. I onda nisam znao za sebe ništa, teško mi je bilo i onda supruga mi je rekla sve, ispričala mi je sve šta se desilo i kako je bilo, šta je bilo. Ona je bila u kući, ona je upućena najviše o tome. Ali teško mi je da ovako zlikovci, kako da ih nazovem, ubice, okupatori, to što su radili, pucali, gađali su na nedužne ljude, ubijali decu, ubijali ljude tu. Taj autobus Niš ekspres kažu da je bilo negde, stradalo oko 40, ne znam baš tačno, 40-45 je stradalo tu u autobusu" - opisao je tužan dan otac.
Zorice, 1. maj 1999. godine sigurno je datum koji će večno ostati i u glavi i u vašem srcu.
"Samo kad zatvorim oči, odem tamo kod njih, to će biti za mene zaborav. Znači 25 godina živim. Jeste, Bog nas osudio da živimo, pa sad kako je život, kakav da je. Znači ipak neku snagu nalivamo da bi istrajali, da bi ih obilazili, da im odemo na groblje, da ne zarastu u travu i kamenje. Zlobni dan, taj kad dođe, to je teško. Ja stvarno sam znala tog dana, ja sam se čula s posla. On je planirao da dođe, pošto mu je 7. maja bio rođendan. Ja sam rekla sedite, još nije slobodno. Ja sam se čula u petak, oni su krenuli u subotu. Ja uzela da spremim hleb da umesim, da spremim doček. Znam da će taj autobus stići oko jedan sat ovde. I to je prolazilo vreme, gledajući ja na sat, gledam 11 sati, 12 sati. I neki tranzistor radio, neki bio pušten, tako da sam čula neku bombu tu blizu Kišnice, u brdima. I onda radio, radio i dalje. I samo sam odjednom čula, kaže, pogođen je autobus, Niš ekspres koji se kretao ka Prištini. I onda kako sam mesila, tako mi je palo testo od ruke. Ovaj stari sedeo tako tu na jednoj fotelji. I ja sam počela da vrištim, ono vikanje, dranje po kući. On kaže, šta je bilo, šta je bilo? Pa kaže, ne znam šta je bilo, ako je to stvarno bilo, onda šta ću da radim, kud ću gde ću. Ili da idem da se ubijem, ili da dočekam njih, ili da saznam da li je tačno ili nije tačno. Jer su informacije stizale sa svih strana da nije autobus pogođen sa civilima. Međutim, nakon tri dana dolazi čovek i kaže, nemojte joj reći, kaže, imao sam ja dva stanara, kaže, kod mene, ti stanari su bili u tom autobusu, zvali su njihove žene, ta deca su bila tu" - priseća se neutešna majka za Kurir.
BONUS VIDEO: ANKETA - NATO Bombardovanje - Gde ste bili 24. marta!
(Mondo)
