U bombardovanju Jugoslavije koje je trajalo 78 dana izvršeno je na hiljade vazdušnih udara.
Na današnji dan pre 25 godina NATO pakt pokrenuo je operaciju "Saveznička sila" na SR Jugoslaviju. U bombardovanju koje je trajalo 78 dana učestvovalo je 19 članica Alijanse, a odluka da se bombarduje jedna evropska država doneta je bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, što je presedan.
Naredbu je tadašnjem komandantu NATO-a, Vesliju Klarku, izdao generalni sekretar Havijer Solana. Kao povod ove intervencije naveden je progon Albanaca na Kosovu, događaji u Račku 15. januara i neuspeh pregovora vođenih u Rambujeu i Parizu.
Bombardovanje je započeto sa brodova u Jadranu, iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji, podržane strateškim bombarderima koji su poleteli iz baza u zapadnoj Evropi, a kasnije i iz SAD.
Prve bombe pale su u 19:45 na prostoru Kosova i Metohije, u blizini Prištine. Narednih dana bombardovani su gradovi u ostalim delovima Srbije: Beograd, Niš, Novi Sad, Leskovac, Užice itd. Bombardovani su radiotelevizijski predajnici, vojni i policijski objekti, zgrada RTS-a, pijace, mostovi... Izvršeno je 2.300 vazdušnih udara na 995 objekata širom zemlje. U toku NATO bombardovanja Beograda gađani su i ciljevi u samom centru grada. Ovo su samo neki od njih:
Zgrada republičkog i saveznog MUP-a u centru Beograda
Desetog dana od početka bombardovanja, u noći između 2. i 3. aprila, prvi put od 1945. godine bombardovana je jedna evropska prestonica. Krstarećim raketama gađana je zgrada MUP-a u centru Beograda, u ulici Kneza Miloša. U neposrednoj blizini nalaze se Ginekološko-akušerska klinika i psihijatrijska bolnica "Laza Lazarević". Majke sa novorođenčadima i ostali pacijenti evakuisani su u sklonište.
Od jačine detonacija popucala su prozorska stakla na obližnjim zgradama. Uništena je i zgrada Komesarijata za izbeglice, koja se nalazila uz zgradu MUP-a. Narednih dana detonacije su odjekivale po celom Beogradu. U noći između 29. i 30. aprila, pored Generalštaba i Ministarstva odbrane, ponovo je pogođena zgrada MUP-a, srušen je Avalski toranj i antena Radija Studio B u Borči.
Generalštab
Zgrada Državnog sekretarijata za narodnu odbranu (Generalštab) u Kneza Miloša bila je na meti NATO-a nekoliko puta. Prvi put zasuta je raketama u noći između 29. i 30. aprila. Tada su izvršena dva snažna udara na ovaj objekat. Nekoliko dana kasnije, u najžešćem bombardovanju prestonice, u noći između 7. i 8. maja ponovo je napadnut Generalštab.
Zgrada RTS-a
Šesnaestoro ljudi izgubilo je živote u noći između 22. i 23. aprila, isto toliko je povređeno. Časovnik je zaustavio vreme u 2 sata i 6 minuta iza ponoći kada su pale prve bombe na ovu zgradu, a bombardovanjem javnog servisa napravljen je još jedan presedan - prvi put je u istoriji ratovanja pogođena jedna medijska kuća koja je prethodno proglašena za legitimni vojni cilj.
U neposrednoj blizini zgrade RTS-a u Aberdarovoj ulici, u beogradskom parku Tašmajdan nalazi se spomenik "Zašto?'', koji predstavlja stradanje 16 nevinih ljudi u NATO bombardovanju zgrade RTS-a.
Bombardovanje Batajnice
Područje opštine Batajnica bilo je na meti NATO-ovih projektila nekoliko puta. Tokom bombardovanja 17. aprila nešto pre 10 sati uveče poginula je trogodišnja devojčica, Milica Rakić. Pogođena je fragmentom bombe, nalazeći se u kupatilu na drugom spratu svoje kuće. Kuća je bila udaljena 1 kilometar od nekadašnjeg aerodroma Batajnica.
U Tašmajdanskom parku 24. marta 2000. godine podignut je spomenik posvećen deci stradaloj za vreme NATO bombardovanja. Na mermernom bloku nalazi se bronzana statua male Milice Rakić i epitaf "Bili smo samo deca" na srpkom i engleskom jeziku.
Zgrada nekadašnjeg Centralnog komiteta
Dvadeset i osam dana od početka agresije u noći između 20. i 21. aprila krstarećim raketama gađana je zgrada nekadašanjeg CK Komunističke partije, odnosno PC "Ušće". Ponovo je bombardovana 27. aprila. Ukupno 12 tomahavk raketa je pogodilo zgradu, koja je pretrpela velika oštećenja.
Hotel Jugoslavija
Nekada ponos jugoslovenskog hotelijerstva, najveći i najluksuzniji hotel u regionu, znatno je oštećen u noći između 7. i 8. maja. U razornom bombardovanju prestonice te noći tri projektila pogodila su i ovaj hotel, a jedan gost je poginuo. Te noći rakete su zasule i zgradu kineske ambasade.
KBC "Dragiša Mišović"
U raketnom napadu 20. maja 50 minuta posle ponoći, pogođen je KBC "Dragiša Mišović". Tada su poginula tri pacijenta i čuvar, nekoliko radnika je povređeno. Uništena je zgrada neurologije, a oštećene su zgrade Dečje i Ginekološko-akušerske klinike i prostorije pravne službe bolnice i računovodstvo. U trenutku napada, četiri porođaja su bila u toku, dve trudnice su lakše povređene, a bebe evakuisane u druge bolnice.
BONUS VIDEO:
