Proslavljanje Đurđevdan kod Roma izgubilo je svoj nekadašnji značaj i simboliku.
Najvažniji praznik među Romima svakako je Đurđevdan. Tradicija duga godinama i vreme kada se slavi rađanje proleća i ispraćaj zime. Za mnoge pripadnike romske zajednice ovo je praznik koji se proslavlja nizom rituala, isprepletan je jakom simbolikom, a utkan je duboko u istoriju ovog naroda.
Međutim, danas Đurđevdon slavi sve manje pripadnika romske zajednice. Nekadašnji praznički duh i tradiocionalna okupljanja vremenom su se izgubila. Ekipa portala Mondo bila je gost na slavi kod Ramiza na Ledinama. Njihova porodica broji sedam članova, a praznik će kako kažu proslaviti bez gostiju. Dok je pekao roštilj Ramiz nam je objasnio zašto se proslavljanje Đurđevdana promenilo u poslednjih nekoliko godina.
"Razlog je taj sto je većina Roma prihvatila muslimansku veru i sada slave Bajram, a bojkotuju Đurđevdan. Ranije je sve bilo drugacije, mi jesmo muslimani, ali smo svi slavili krsnu slavu Đurđevdan. To se znalo za red od jutarnjih časova, kad se založi vatrica i onda svako ko prođe svrati na čašicu pića i razgovora", ispričao je domaćin.
"NEKADA JE SVAKA KUĆA IMALA PO JAGNJE": Evo kako danas izgleda proslavljanje Đurđevdana u jednoj romskoj porodici
Prisetio se i kako je to nekada izgledalo. Prema njegovim rečima, Đurđevdan se slavio po nekoliko dana, bilo je dosta življe i sve je vrvelo od slavlja i veselja, a na ražnju se uvek nešto vrtelo.
"Izgubilo se to druženje, ranije svaka kuća po jagnje, vidiš jagnjiće i čuješ ih nekoliko dana pre slave, meni prvom ovde bude jagnje u dvorištu, igraju se deca s njim, a ovo danas se ništa ne čuje, ni muzika iz dvorišta. Sad se sve promenilo, ljudi su se otuđili, čak i kada bih kupio jagnje, ja opet pravim roštilj, jer to svi vole da jedu", rekao je Ramiz.
Pre desetak godina, za Ramizovu porodicu je bilo uobičajno da se drugi dan slave ide kod prijatelja u Marinkovu baru. Međutim, ni tamo više nema tog druženja kao što je bilo nekada. Kako je ispričao, sada Đurđevdan ne proslavljaju uz goste, muziku i obilnu gozbu, već je sve svedeno na krug porodice.
"Sad pravimo roštilj za našu kuću i to je to, bez preterivanja, koliko nam je dovoljno da pojedemo, da ništa ne ostane", kaže on.
Ovde nije reč o tome da je sve poskupelo, kaže Ranko, za jedno jagnje uvek može da se nađe para, ali vise nema za koga da se kupuje.
Naša ekipa je obišla i Zemun polje, ali tamo nismo naišli ni na jednu porodicu koja slavi Đurđevdan, kao što se to radilo ranijih godina.
Kako je bilo nekada?
Za Rome je Đurđevdan bio oduvek dan za veselje i radost. Datum prepun simbolike za Rome je predsavljao kraj zime, kada su oni pokretali čerge i polazili na put. Slavlje je bio neizostavan element ovog dana. Dvorište puno ljudi, hrana, igra i pesma, trubači, ono je po čemu se 6. maj pamti.
Na ovaj dan se jaja farbaju u crveno, a poznato je i da su se nekada Romi kupali u vodi sa cvećem. Voda simbolizuje brisanje greha i novi početak, ali i plodnost, rađanje i zdravlje. Međutim, vremenom su ovi običaji polako prestajali da se upražnjavaju, a Đurđevdan je postao kao i svaki drugi dan, koji se proslavlja bez preterane pompe i radosti.
BONUS VIDEO:
(Mondo)
