MNOGI VOZAČI GREŠE NA PEŠAČKOM PRELAZU: Smrtni ishodi nastaju iz neznanja, a mogu da budu krivi i pešaci

U prethodnoj godini dogodio se veliki broj teških saobraćajnih nezgoda na pešačkim prelazima širom Srbije, od lakše povređenih preko teških do smrtnih ishoda. Pravila ponašanja na pešačkom prelazu uče se u auto-školi, ali se valja podsetiti zbog sve učestalijih nezgoda.

"Prijava se vozaču neće pisati ako pešak stoji kraj kolovoza, ali ukoliko on pokaže nameru da pređe kolovoz, onda hoće. Da naglasim, ukoliko na trotoaru stoji dete, onda bez obzira na sve, mora automobil da se zaustavi", započeo je Milinković.

Potom je na red došlo objasnjenje šta konkretno znači "iskazivanje namere". Iz ugla Zakona, advokat Damir Okanović je razjasnio nedoumice.

"Kada neko uđe u poslastičarnicu, pretpostavlja se da je došao zbog kolača. Kada neko dođe do pešačkog prelaza, pretpostavlja se da želi da pređe kolovoz na pešačkom prelazu. Dakle, vozač treba da pođe od toga da pešak kojeg vidi pored pešačkog prelaza, želi da pređe pešački prelaz i on (vozač) mora da prilagodi vožnju, odnosno da preduzme sve radnje da bi mogao da ga propusti", objasnio je Okanović.

U slučaju bulevara, odnosno kolovoza sa dve kolovozne trake i četiri saobraćajne trake, Milinković je rekao da li morate propustiti pešaka koji je na prelazu u drugoj kolovoznoj traci. Ako pešak i dalje nije stupio na vašu stranu pešačkog prelaza, tu prekršaja nema, a istu stvar je pojasnila i Sunčica Savić, predsednik Prekršajnog suda u Obrenovcu.

"Vozila u drugoj kolovoznoj traci ne utiču na vaše kretanje (pešaka), tu nema prekršaja i ne moraju da se zaustave", izjavio je Milinković, dok je Savić komentarisala trenutak kada je pešak između dve kolovozne trake na pešačkom ostrvu.

"Nema razloga da se pešak zadržava na pašačkom ostrvu, nema razloga da tu stoji već treba da nastavi svoje kretanje a da sva vozila stanu. To je nesumnjiva namera koja iskazuje da on želi da pređe preko pešačkog prelaza", istakla je Savić.

Kako Zakon definiše propuštanje pešaka?

Advokat Okanović je objasnio kako Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima definiše propuštanje pešaka na pešačkom prelazu.

"Zakon to definiše kao radnja usled čijeg izostanka ste vi, učesnika koji je imao prvenstvo prolaza, primoravate da promeni tadašnji način kretanja ili da se zaustavi. Konkretno, ukoliko vi niste primorali pešaka da se zaustavi, uspori ili da ubrza, onda ne možemo da govorimo o prekršaju nepropuštanja pešaka na pešačkom prelazu. Ukoliko se previše približite pešaku, odnosno dođete do situacije jako malog bočnog rastojanja između vas i pešaka, onda možemo pričati o prekršaju nedržanja bezbednog rastojanja od strane vozača", podvukao je Okanović.

Da li mogu da budu krivi i pešaci?

Za većinu saobraćajnih nesreća na pešačkim prelazima, krivi su vozači. Međutim, veliki deo odgovornosti je i na pešacima.

"Pešak ne sme iznenada da stupi na kolovoz. Pre stupanja na kolovoz, mora da se uveri u to da je bezbedno da pređe preko pešačkog prelaza. Takvim radnja pešaci sami sebi ugrožavaju život", zaključio je Milinković.

Da zaključimo, pešački prelaz nije "produžetak" trotoara ili šetališta. Vozači jesu u obavezi da se zaustave ispred pešačkog prelaza, ali ni pešaci ne smeju naglo da stupaju na kolovoz pre nego što se ne uvere da je bezbedno da izvedu takvu radnju.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.

BONUS VIDEO:

(MONDO/A.B.)