Ugovorom o doživotnom izdržavanju se ne nasleđuje dug.
Naslednik pored imovine nasleđuje i dugovanja, međutim u jednom slučaju osoba koja stekne pravo svojine nakon smrti drugog lica ne mora da isplati dug, a to je moguće uraditi ugovorom o doživotnom izdržavanju, kako je za MONDO ispričao advokat Lazar Borozan.
"Ugovor o doživotnom izdržavanju je ugovor kojim primalac izdržavanja, posle svoje smrti, prenosi na davaoca izdržavanja pravo svojine na tačno određenim stvarima ili pravima, najčešće na nepokretnostima. Sa druge strane, davalac izdržavanja se obavezuje da izdržava primaoca izdržavanja i da se brine o njemu do kraja njegovog života, kao i da ga posle smrti sahrani", započeo je razgovor naš sagovornik.
Objasnio nam je da se specifičnost ugovora posebno ogleda u dve pravne posledice. Prema rečima advokata, na osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju, davalac izdržavanja ne nasleđuje primaoca izdržavanja, čak iako mu je najbliži srodnik.
"Naprotiv, smatra se da je davalac izdržavanja stekao imovinu teretnim pravnim poslom, odnosno ulaganjem rada, slično kao da je imovinu kupio. Usled toga, ako na primer sin zaključi ugovor sa ocem kojim se obavezuje da ga izdržava, a otac mu zbog toga prenese celu svoju imovinu, sin se neće smatrati naslednikom i neće naslediti eventualne dugove od svog oca. Pri tome, nebitno je kakva je priroda duga, jer nijedan dug ne nasleđuje davalac izdržavanja", ispričao je za MONDO advokat Lazar Borozan.
Druga specifičnost ugovora se ogleda u tome da se putem njega isključuje nužni nasledni deo.
"Dakle, primalac izdržavanja može putem ugovora o doživotnom izdržavanju da prenese celu imovinu na davaoca izdržavanja i tada zakonski naslednici primaoca izdržavanja ne bi mogli da ističu povredu svog nužnog naslednog dela, odnosno ne bi mogli nikakvu imovinu da naslede", kazao je advokat.
Naš sagovornik ističe da je zbog ove dve specifičnosti ugovor o doživotnom izdržavanju podložan zloupotrebama te se nekada zaključuje kako bi se izbegli dugovi ili kako bi se bliski srodnici isključili iz nasleđa. Naravno, u takvim slučajevima se sudskim putem može utvrđivati ništavost ugovora, ali takav proces traje godinama.
Podsetimo, na MONDU je ranije objavljeno da li naslednik nasleđuje dug. Advokat Ozren Slović je ranije objasnio za naš portal da je važećim Zakonom o nasleđivanju članom 222 propisano da naslednik odgovara za ostaviočeve dugove do visine vrednosti nasleđene imovine.
"Sledstveno tome, ako naslednik nije ništa nasledio, onda ne može ni odgovarati za dugove ostavioca", objasnio nam je ranije sagovornik.
S druge strane, objasnio nam je ranije sagovornik, ukoliko je nasleđena imovina manje vrednosti od visine dugovanja, u obavezi je da vrati dugovanje samo onoliko koliko je nasledio.
"Na primer, ako je nasledio imovinu u vrednosti od 1.000 evra, a dugovanje iza ostavioca koji je preminuo iznosi 5.000 evra, on je obavezan da vrati dugovanje samo onoliko koliko je nasledio, u konkretnom primeru 1.000 evra", zaključio je ranije razgovor za MONDO advokat Ozren Slović.
BONUS VIDEO:
