Jedne od ključnih slabosti obrazovnog sistema u Srbiji jesu niska privlačnost nastavničke profesije, niske plate, preopterećenost nastavnika birokratskim obavezama itd.
Slučajevi nasilja u osnovnim i srednjim školama o kojima se u javnosti sve više govori bacaju u senku druge probleme našeg obrazovnog sistema. Da bi ukazala na nedostatke i pravac u kom bi reforme trebale da idu, grupa naučnika je izradila dokumen koji za cilj ima podsticanje javne rasprave o ovoj temi. Iz godine u godinu rezultati PISA testiranja pokazuju da srpski đaci uglavnom nisu u stanju da naučeno u osnovnim školama primene na realne životne izazove. Poslednji dostupni rezultati iz 2022. godine pokazuju trend opadanja praktičnih znanja đaka u celom svetu.
Međutim, u sve tri merene oblasti - matematici, čitanju i nauci - srpski đaci beleže rezultate ispod proseka, dok su, recimo, hrvatski đaci uglavnom prosečni, a slovenački u dve od tri oblasti - čak i natprosečni.
Jelena Teodorović iz grupe naučnika koja je izradila dokument "Kako do kvalitetnog obrazovanja i vaspitanja za našu decu" kaže da su ključne slabosti obrazovnog sistema niska privlačnost nastavničke profesije, niske plate, preopterećenost nastavnika birokratskim obavezama, ali i pasivnost učenika u učionici.
"Nastava mora da postane interaktivnija. Moramo da počnemo da stavljamo učenike u te nastavne situacije koje kod njih izazivaju da kažu svoje mišljenje, da o nečemu promisle, da nešto sami zaključe, da argumentuju svoj stav, da nešto kreativno urade. Dakle, nastava mora da se popravi. Dalje, ovo inicijalno obrazovanje predmetnih nastavnika mora da počne da uključuje predmete koji će onda njima pomoći da u školama rade i svoj profesorski deo posla - dakle, kako da aktivno slušaju učenike, kako da proaktivno održavaju disciplinu u odeljenju", kaže Teodorović sa fakulteta pedagoških nauka u Jagodini.
Predviđena reforma školskih programa
Obimni sadržaji udžbenika iz kojih se često uče stvari koje u životu retko koriste, poput unutrašnje građe zemlje ili vrste stena i oblaka, još je jedna slabost na koju ukazuju i o čijem smanjenju govore naučnici. Iz Ministarstva prosvete kažu da je Strategijom obrazovanja do 2030. već predviđena reforma školskih programa, ali da pre toga moraju proći administrativnu proceduru.
"Trenutno se na Nacionalno prosvetnom savetu nalaze Standardi i postignuća za kraj osnovnog i srednjeg obrazovanja, gde su stručna društva dala određene smernice kako bi ti standardi trebalo da izgledaju. Kada se usvoje na Nacionalno prosvetnom savetu, onda se kreće u izmenu programa nastave i učenja. Verujem da te komisije koje se formiraju, a u koje ulaze praktičari, teoretičari i naučnici, i onda ono što oni smatraju da je primereno za taj uzrast, oni taj predlog i daju Nacionalno prosvetnom savetu", rekao je Milan Pašić, pomoćnik ministra prosvete zadužen za predškolsko i osnovno obrazovanje i vaspitanje.
Problemima u prosveti, kažu stručnjaci, doprinose i niska izdvajanja iz budžeta. Prema poslednjim podacima Svetske banke, Srbija je 2021. godine za obrazovanje izdvojila 3,3 odsto BDP, dok je prosečno izdvajanje u Evropskoj uniji 5 odsto.
"Govorimo o hroničnom problemu"
Prof. Dragica Pavlović Babić sa Filozofskog fakulteta kaže da su svi prethodni rezultati PISA testiranja pokazali da su rezultati đaka iz Srbije ispod OECD proseka.
"Govorimo o hroničnom problemu. Rezultat je posledica onog što se u školi dešava. Đaci nisu osposobljeni da misle drugačije, da na drugačiji način alanaliziraju situaciju, donose zaključke. Naučeni su na reproduktivni format nastave. To diktiraju nastavni programi koji su preobimni, diktiraju nastavnici, koji su navikli na određeni model", kaže Babić.
Dodaje da se mora raditi na različitim frontovima i sinhronizovano i da rezultati ne mogu doći preko noći.
"Moramo da sačekamo da neke mere daju svoje efekte. Prvi pokazatelj kvaliteta obrazovanja, od čega sve započinje su nastavni programi i posledično - udžbenici. To su materijali na kojima učenici rade i koji nastavnicima diktiraju način rada. Onda ide sve ostalo", istakla je ona.
Kako naglašava, važno je da se na nivou celog sistema naprave promene, a za te promene potrebna su sistemska rešenja - programi nastave i učenja, inicijalno obrazovanje nastavnika, programi profesionalnog usavršavanja nastavnika, načini na koji tretiuramo provere kvaliteta kao što je završni ispit, međunarodna tesiranja.
"Rezultati završnog ispita i međunarodna testiranja nam pokazuju gde smo, ali moramo te rezultate da uvažimo i da spram njih sprovodimo mere", zaključila je ona.
BONUS VIDEO:
(Euronews/Mondo/A.V.)
