STEFAN IZ BEOGRADA IMA FARMU OD 5.000 SVINJA: Počeo sa 400 krmača i razvio ozbiljan biznis sa samo petoro radnika

Stefan Radović iz Beograda pre četiri godine uz pomoć rodbine kupio je prvo tovnu farmu, da bi na početku držali samo tovljenike, a kasnije se posao znatno proširio. Imao je na umu pokretanje farme za uzgoj svinja.

Na konto prasadi, dobili su oko 350 hektara državne zemlje, na kojoj uzgajaju pšenicu, suncokret i kukuruz. Genetiku su, kako kaže, uvezli iz Danske.

"To je najbolja genetika, od njih smo kupili i neraste. Što se hrane tiče, nju kupujemo gotovu. Imamo sopstvenu mešaonu, ali još nije aktivna i imamo je u planovima za budućnost. Kupujemo predstarter od 100 posto, a koristimo i starter i tov 1", 

Kako priča, ovo je proizvodnja u kojoj nema puno razmišljanja, već je životinjama potrebno obezbediti tri najbitnije stvari - hranu, vodu i ventilaciju.

Od šest objekata koje poseduju, tri su nova i ona zamenjuju radnike. Njegov plan je da se i ostali renoviraju, kako bi se ljudski rad sveo na minimum.

"Praktično, ubaciš svinje i možeš da ih zaključaš, pa da dođeš posle tri meseca da ih proveriš. Toliko ti objekti olakšavaju. Ima nekada posla, oko kontrole hranilica i slično, što i ja kao upravnik mogu da uradim vrlo brzo. Suština svega je da nije potreban veliki broj radnika", kaže ovaj mladi farmer.

Pored ventilacije, redovno se kontroliše i klima. Temperatura je uvek takva da najviše odgovara prasićima. I bašte mnogih kafića koriste sličan sistem, pa se i na taj način gledalo da životinjama bude što prijatnije dok tu borave.

"Kada je napolju 40 stepeni Celzijusa i kada uključim klimu, odnosno sistem sa vodenom parom, mogu da spustim temperaturu za 12 stepeni. Objekti poseduju i rešetkasti pod, tako da je rešeno i pitanje čišćenja.

Kroz automatizaciju, pojašnjava on, objekti sami sebe održavaju.

Sve prepreke na ovom trnovitom putu proizvodnje su izbegli, pa se tako i sa afričkom kugom uspešno bore. Radović je lično odredio striktne mere i pravila, kojih se strogo pridržavaju.

"Osim mene i radnika, niko ne može da dođe na farmu i u kontakt sa životinjama. I kada kamioni dolaze, vozim ih u traktorskoj prikolici koju parkiram daleko od farme i deset po deset ih iznosim, kako bi sve bilo bezbedno. Trošim dosta dezinfekcije, prska se sve non stop, pa tako i traktori i druge mašine. Sve što je na farmi i što prolazi kroz nju, mora da prođe kroz barijeru i prskanje.

Kupili su i preradu mesa, ali ta ideja je još u realizaciji i u procesu je renoviranja. Glavni cilj mu je, kako kaže, da otvori sopstvene mesare i lokale.

Bonus video:

(Agroklub, Mondo, I.L.)