DA LI JE DRUŠTVENO-KORISTAN RAD PRAVA KAZNA ZA NASILJE U ŠKOLAMA? "U moje vreme je to bilo normalno, bili smo bolji"

Talas nasilja u školama naveo je javnost, ali i nadležne institucije na preispitivanje da li bi trebalo pojačati kaznene mere ili delovati preventivno.

Pa, zavisi koga pitate jer se oko ove teme mišljenja razmimoilaze, od toga da nam je takav vid kazne potreban kako bi sprečio nedisciplinu kod dece do stave da su školama potrebniji psiholozi koji će sa njima razgovarati i lečiti uzrok a ne posledicu.

Međutim, društveno-korisni rad nije ništa novo. On postoji i primenjuje se u određenom formatu skoro deset godina, a novi predlog izmena obuhvata jedino deo gde ovo delo neće moći da zastari.

Ključne tačke su smanjenje birokratije i procedura kako bi se jednostavno postigao onaj pravi efekat. Nije cilj kazniti učenika, cilj je jednostavno izmeniti njihovo ponašanje, s obzirom na to da je manji broj dece taj koji pravi izgrede, ali ima jedan problem što se često dešava da drugi učenici zbog toga imaju probleme u nastavi ili slede ponašanje takvog jednog učenika ili nekolicine njih koji prave izgrede. 

Ideja je da sami učenici, koji su kažnjeni, budu uključeni u izradu programa ili u konkretnim aktivnostima škole, aktivnostima svih onih koji su zaposleni u školi, Novim izmenama bi bilo moguće da ako je neko, na primer, počinio disciplinski prekršaj u prvom razredu srednje ili osnovne škole, postupak može da se vodi dok učenik ne završi osnovnu/srednju školu.

Kako je ova kaznena mera do sada izgledala?

Kako smo već naveli, ovaj vid kazne nije novina i on se u pojedinim školama do sada primenjivao, u okviru postojećeg zakona i pravilnika, a primer za to je OŠ "Jelena Ćetković" iz Beograda. U zapisniku jedne izrečene disciplinske mere iz 2018. godine, koji je istaknut na njihovom sajtu, prikazani su detalji kazne za učenika.

Kazna je uključila najpre individualni rad sa učenikom (razgovor sa psihologom i odeljenskim starešinom), potom razgovor odeljenskog starešine i MUP-a, a onda i razgovor roditelja i psihologa.

Nakon toga, učenik je dobio zadatak da učestvuje u uređenju panoa u holu škole na temu "Prijateljstvo i nenasilne komunikacije", a u zapisnik je uneto i koliko puta nedeljno ima radno angažovanje i u kom roku.

Za lakšu povredu obaveza, (neprimereno odevanje, prljanje i uništavanje prostorija i školskog iventara... škola propisuje da razredni starešina, uz konsultacije sa roditeljem, može odrediti kaznu. Taj učenik (ili više njih) može da čisti učionicu, biblioteku, produženi boravak, trpezariju, svečanu salu ili obavlja administrativne poslove. 

Za lakšu povredu obaveza, kao što su neprimereno odevanje, prljanje učionice, uništavanje školskog pribora drugih đaka, razredni starešina, uz konsultacije sa roditeljem, može odrediti da taj đak čisti učionicu, biblioteku, produženi boravak, trpezariju, svečanu salu, ili obavlja administrativne poslove. 

Za teže prestupe, (od vređanja nastavnika, uništavanja ili krađe imovine...) direktor ustanove može odrediti đaku da pomaže domaru, čisti sneg i lišće, farba ogradu u školskom dvorištu, pomaže u organizovanju određenih tribina. Neke od mera koje mogu biti uključene u ovo su i organizacija predavanje za roditelje ili školske drugove na različite teme ili učešće u humanitarnim akcijama za pomoć ugroženima.

Reakcija javnosti

“Dakle nešto što je nama bilo normalno, što škole u EU koriste kao deo nastave jer razvija empatiju, plemenitost i društvenu svest kod nas je KAZNA. Isto kao i odlazak kod psihologa”, jedna je u moru reakcija koje je izazvao talas nasilja u školama i polemika o tome kakve bi bile adekvatne kazne.

Na pitanje “šta je adekvatna kazna za decu koja maltretiraju drugu decu” jedan od komentara na mrežama bio je od finansijke kazna proporcionalne sa visinom primanja za roditelje, plus društveno koristan rad za roditelje i dete, plus vladanje kao predmet iz koga se može "pasti" i ponavljati godina.

S tim u vezi pitali smo i roditelje šta misle o ovoj meri, a reakcije su podeljene.

"U moje vreme je toga bilo, smatralo se normalnim i bili smo bolja i poslušnija deca. Ako si napravio neku glupost ili ozbiljniji problem, prvo te kazni nastavnik, pa "izriba" direktor, a onda na red dolaze roditelji. Ako su te već u školi kaznili, znači da si kriv, pa te kazne i oni. A onda misli sledeći put da li ćeš ponoviti nešto slično i dobiti novu ili možda i goru kaznu", rekla je za Mondo je Milena, danas pedesetogodišnja mama i baka, koja smatra da je neophodno i pooštriti kazne, ali i uvesti rad psihologa s decom kao obavezan deo školovanja.

S ovim stavom delimično je složna i grupa od nekoliko roditelja od kojih smo čuli da je u školama dosta dece iz disfunkcionalnih porodica, zanemarivanih, često i zlostavljanih, a bes i nedisciplina koju ispoljavaju dolaze kao prirodan sled događaja. S tim u vezi, smatraju da bi bilo neophodno da se radi na prevenciji, pedagozi ali i nastavnici razgovaraju sa učenicima, kao i da pooštravanje kazni može dovesti samo do suprotnog efekta.

Isti stav smo čuli i od Miloša, dugogodišnjeg pedagog čiji je fokus rad sa decom školskog uzrasta. on, međutim, smatra da društveno-koristan rad nije nimalo koristan, a da bi daleko veći uspeh imali ukoliko se okrenemo prevenciji.

"Našim školama je neophodan veći broj pedagoga, našoj deci su potrebni razgovori kojih je sve manje, primećujem u radu s njima. Naravno, daleko od toga da su nam sva deca "napuštena", ali je prevencija ovde daleko korisnija od smišljanja novih kazni. One moraju da postoje, naravno, ali tek pošto se poradi na prevenciji", rekao je za naš portal.

Šta propisuje dosadašnji zakon?

Objavljivanjem u Službenom glasniku, od 17. februara 2024. godine, stupio je na snagu Pravilnik o obavljanju društveno-korisnog, odnosno humanitarnog rada u ustanovama obrazovanja i vaspitanja. Ovim pravilnikom propisuju se blaži uslovi, način, sadržaj, dužina, mesto i vreme obavljanja i druga pitanja od značaja za obavljanje društveno-korisnog, odnosno humanitarnog rada u ustanovama obrazovanja i vaspitanja. 

Društveno-koristan, odnosno humanitaran rad obuhvata aktivnosti čijim se ostvarivanjem razvija društveno odgovorno ponašanje učenika i odnosi se na društveno-koristan i humanitarni rad koji škola planira godišnjim planom rada u okviru plana zaštite od nasilja i ostvaruje se radi uključivanja svih učenika u planiranje i realizaciju tog rada, kao i društveno-korisni i humanitarni rad koji se realizuje u okviru pojačanog vaspitnog rada.

Aktivnosti društveno-korisnog rada predstavljaju sledeće aktivnosti: humanitarne akcije; ekološke akcije uređenja škole, učionica, drugih prostorija, kao i školskog okruženja; akcije prikupljanja materijala za reciklažu; priprema, odnosno uređenje školskog prostora za održavanje školskih manifestacija, izložbi, gostovanja, sportskih i drugih takmičenja; posete ustanovama socijalne zaštite za smeštaj dece i omladine, domovima starih i Crvenom krstu; i druge aktivnosti koje doprinose razvoju empatije, tolerancije i unapređivanju odnosa zasnovanih na međusobnom uvažavanju i saradnji.

Predlog aktivnosti koje zaposleni u ustanovama obrazovanja i vaspitanja mogu da planiraju i realizuju u skladu sa godišnjim planom zaštite od nasilja, kao i u okviru pojačanog vaspitnog rada nalaze se u Prilogu, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

(Mondo.rs)