Nakon nekoliko nestabilnih dana, Srbiju očekuju visoke temperature.
Meteorolog Ivan Ristić najavljuje novi tropski talas u Srbiji nakon nekoliko nestabilnih dana sa snažnim nevremenom. Kazao je da smo imali sreće da nas je zaobišla superćelijska oluja, ali da nije siguran da li će se to dogoditi i u budućnosti.
"Temperatura mora na Jadranu, koja je još uvek oko 25 stepeni Celzijusa nas je spasila. Ali ako nastavi da raste i ako se ponove ovakve meteorološke situacije, može doći do superćelijske oluje i orkanskih vetrova do 200 kilometara na čas, što je duplo jače nego što je bilo. Za vikend nas očekuje i preko 30 stepeni Celzijusa. Najvažnije je da se završava ovaj balkanski monsun i da ćemo ponovo ući u naše klasično letnje vreme sa više sunca i izolovanim pljuskovima. Temperatura će ponovo ići između 30°C i 35°C", rekao je Ristić.
Na njegove reči nadovezao se meteorolog amater Marko Čubrilo. On je na svom "Fejsbuku" objavio da narednog vikenda počinju tropske temperature sa tropskim talasom od 7. do 15. jula.
"Posle 11. jula bi bilo ređe pojave pljuskova. Nema načina da se unapred predvidi gde se pljuskovi pojaviti i koje će snage biti", naveo je Čubrilo.
Prema rečima Ristića, temperatura narednih dana biće između 30 i 35 stepeni. Biće i pljuskova, ali slabijeg intenziteta.
"Stiže nam ponovo vreo afrički vazduh i temperature će ići oko 40 stepeni Celzijusa. Početkom avgusta moguće je da se ponove ovakve nepogode. Pratićemo situaciju kako se bude razvijala, ali do kraja jula bi trebalo da bude mnogo manje kiše i pravo letnje vreme", naveo je Ristić.
Meteorolog RHMZ-a Milenko Jovanović istakao je da su nepogode koje su zahvatile Srbiju poslednjih dana pojava koju ćemo češće viđati u budućnosti, ali to ne znači da će one toliko napredovati da nećemo moći da živimo od njih. Nagli prodor hladnog vazduha na već dobro zagrejanu atmosferu donosi nevreme, objašnjava kratko i jasno meteorolog Milenko Jovanović.
Međutim, kako dodaje, češće superćelijske oluje zapravo znače dobro razvijeni grmljavinski oblak kumulonimbus, koji traje nekad duže, nekad kraće. "To nije ništa što do sada nije postojalo, ali to sada kada se kaže, znači kataklizma!", objašnjava Jovanović.
Kako ističe i ranije je bilo ovako ekstremnih meteoroloških pojava, samo smo mi danas osetljiviji. Pojasnio je zašto se voda toliko zadržala.
"Bilo je i ranije ekstremnih meteoroloških pojava. Osetljiviji smo, jer živimo u civilizaciji. Da se ovo desilo na selu ne bi bilo problema. Ovde nema zemlje da to apsorbuje, nema zelenila. Beton i asfalt ne upijaju vodu, tako da je sve to dalo efekat nepogode", objašnjava meteorolog Jovanović.
S druge strane, klimatolog Vladimir Đurđević nedavno je objasnio da će nevremena poput onog koje je pogodilo Beograd sa godinama da postanu sve strašnija. To je, prema njegovom objašnjenju posledica globalnog zagrevanja koje dovodi do toga da su padavine ekstremnije i da se stvaraju jača olujna nevremena.
"Osnovni razlog je zato što je atmosfera u proseku toplija za jedan stepan, što znači da u vazduhu potencijalno možete da imate jedan procenat više vodene pare. Vodena para je glavni izvor energije za sve ove razorne pojave i olujna nevremena. Kad olujni sistem ima na raspolaganju više vodene pare onda on može da razvije jače vetrove u svojoj okolini, može da produkuje veću količinu padavina za kraće vreme, može da produkuje veće količine grada i više grmljavine i tako dalje", kazao je on.
On je napomenuo da u toplijoj atmosferi, kao što je danas, mogu da se očekuju razornije oluje koje će se češće pojavljivati. Kaže da je to posledica klimatskih promena.
"Ovo što nam se dešava nije slučajno već je posledica toga što se klima promenila. Ovo je novo stanje na koje treba da se naviknemo i koje će u budućnosti verovatno da se pogorša. Nećemo ostati na ovome nego ćemo verovatno viđati još razornije oluje od ovih koje se dešavaju zadnjih nekoliko godina", objasnio je ovaj klimatolog.
Prema Đurđevićevim rečima, samo zaposleni iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda mogu da kažu da li je Srbiju pogodila superćelijska oluja. Objasnio je i kako se to vidi.
"Oni imaju praćenje radarom na osnovu kog može da se utvrdi da li je bila superćelijska oluja ili nije. Da bi čovek mogao da zna da li je superćelijska oluja treba da postoji osmatranje vetra u njoj koji se uočava uz pomoć radara. To je jedno vrlo specifično osmatranje kako izgleda cirkulacija u tom sistemu i pošto to ne može da se vidi na servisima koji su dostupni onda je običnim ljudima ili onima koji prate oluje teško da to procene. Jedini koji može pouzdano da kaže jeste Republički hidrometeorološki zavod koji mogu da vide slike kako izgleda polje strujanja u samoj oluji", objasnio je on.
Istakao je da nije bitno da li je oluja bila superćelijska jer je svakako bila jaka i imala je karakteristike najsnažnijih oluja. Prema njegovim rečima, posledice su jasne i vidljive.
"Možda je bila takozvana višećelijska oluja, postoje i takve oluje. Postoje i drugi tipovi oluja koji su podjednako opasni kao i superćelijska oluja. Posledice su jasne. Radilo se o vrlo snažnom nevremenu, složenom, kolektivnom sistemu koji je prelazio preko naše zemlje, hladnom frontu i takve situacije isto mogu da prouzrokuju jake vetrove, veliku količinu padavina, grad i tako dalje", precizirao je.
BONUS VIDEO:
(Blic/MONDO/A.B.)
